Женски покрет

ипак постојао да су виспитачи ранијих племена вршили у сваком случају те дужности, пошто је доцније остало још само почасно звање. Нема никаквог разлога претпоставци да мушке дојиље, које наводи Ерман, нису имале стварно дужност исхране одојчади. Ерман мисли да је овде само реч о звању (титули) што долази од његовог мушко-државног положаја, јер он познаје само женске дојиље, У Либији, граничној држави Египта, која је раније била под женском- владом, постојала је у ово време обрнута подела рада. Према подацима, људи су се тамо бринули не само за домаћинство, него су неговали децу од дојења па даље. Чак је описан исцрпно њихов рад на нези деце. ПлосБартело је до ситница „описао, као једну знаменитост ову обрнуту“ поделу рада међу половима, међутим нити је знао нити наслућивао њен прави значај. О чувању деце, као позиву и дужности човека, знамо не само код Либијанаца, него и код других племена. Отац чува своје мале и шета се с њима са најнежнијим миловањем. Остатак овог обичаја је још очуван у Индији, где су за Европљане само мушка лица одгојивачи деце. Према подацима они врше своје дужности савршено, а тако исто се одликују при нези болесника. Код Батаса чувају децу једино људи. Исто је тако случај, по подацима Страбо-а и Хумболта, код васко-иберских племена, који су имали женску владу. Жене су се бринуле за пољски рад, деца су пак одмах по роћењу предавана људима на негу. Осем тога, овде се отац сматрао као породиља. Овај се обичај задржао до најновијег доба, а тако исто, што је значајно, и политички утицај жене, јер су жене имале право гласа, као и људи, још око 1800 године. По Вестермарку, код племена Енкутер Беја сматрали су да је очинско старање за дете просто неопходно и ненакнадно. Стога је дете после смрти оца убијано. Слично је било и код Крека. Из овога излази да се појав „ Couvade “ да објаснити тако званим мушким бабињама. Постављани су многобројни узроци за овај обичај, али се прави узрок није сазнао, јер се не може да сазна из владајућег мушко-државног положаја. Обичај мушких бабиња је утврђен код великог броја народа. Човек се понаша данима као породиља, док жена устаје и

Женске одлике у мушкој државн

129