Женски покрет, 01. 04. 1926., стр. 36

опхођења, роб, јер је претрпана пословима. Варошка жена пренела је прибављање средстава за живот на мужа, док сељанка cвe послове ради упоредо са мушкарцем, а поред тога има дужности у кући као мајка, као домаћица, као куварица, као подрумар и т. д. А уз то она је чувар и извршилац разних обреда и обичаја, које нам је традиција оставила. Жена је стуб куће, и то јој се признаје. О томе сведоче многе пословице: „Кућа је на жени а не на земљи.“ „Вредна жена најбоља је штедионица.“ Али физички послови преокупирали су је толико да она не може културно да се развија. „Земљорадници" су запазили да је њен утицај на кућу, а преко ове на општину и на државу, врло јак. Напредак села не да се замислити без просвећене се љанке. А наша сељанка је непросвећена. 10% су писмене. Иза ње долази само турска и арнаутска жена. Али за њену просвету ништа није ни учињено. Предавач напада просветну политику владајућих на селу. Примера ради наводи, да је по новом буџету одобрено 47.500.000 дин. за позоришта, а само пола милиона за домаћичке школе. Г. Стајић хвали успешан рад Женског Покрета на селу и велича апостолски рад гђице Даринке Лацковић, организатора домаћичких курсева Женског Покрета. Пред рат Савез Земљорадника извршио је анкету у 14 округа, да би добио културну и привредну слику нашег села. Ево какве су културне прилике: 72% земљорадника нема здравог стана; 14% нема стакла, но хартију на прозорима; 30% неосветљава никад стан; 38% немају кревета, спавају на земљи; 12% служе се лампама без фитиља; 20% немају стола ни столице; 70% немају тањира; 85% немају земљаних, но плеханих пећи; 8% немају никаквих пећи; 50% има штедњак у спаваћој соби; 37% не једе никако месо; 20% не користе лекарску помоћ; 95% је без здраве воде; 50% је помор деце; 75% неписменост код људи;

138

Женски Покрет

4