Женски покрет

Bog na nebu, a žena na zemlji stvaraju čudesa. Ne smeju se zaboraviti velike zasluge žena za vreme rata. Žene rade i bore se. 1 zato je trebalo posle rata učiniti ono što su Englesi učinili. U upravnom odboru Hrvatske Seljačke Stranke bilo je reči o ženskom pravu glasu još pri osnivanju, priča G. Radič. Od 160 članava samo je jedan bio protivan potpunom izjednačenju žene s muškarcem. Pa i taj jedan kad je upitan zašto je protivan on je odgovorio: „Imam gluvu i zlu ženu. Dok je bila mlađa slušala je samo popove, a sad kad je ogluvela ne može da me čuje, i ono što je pop kazao ostalo je. Mislio sam kad je ona gluva da su sve žene gluve“. G. Radić je zapazio da žene dolaze na zborove, i njegova je baš želja bila da one dođu u što većem broju, zato su zborovi njegove stranke i održavani po privatnim kućama. U prisustvu žena ljudi su pažljiviji. Treba početi sa izjednačenjem žene u porodici. Socijaliste izjednačile su žene sa muškarcima u svojim programima, ali su zato ipak te žene kod kuće tučene i zlostavljene. Ženski Pokret treba da radi i dalje na prosvećivanju žena, jer pravi ženski pokret imaće uspeha kad se raširi i po selima. Potrebno je dati ženama pravo glasa prvo u porodici, jer ako ga ona tamo nema, kako će ga iskoristiti u javnom životu ? Zato je G. Radić za principijelno pravo glasa. Ali treba početi u opštinama, pa u oblastima, ali opštine treba da odluče da li će njihove žene glasati ili ne, na taj će se način videti koje su žene kulturno napredovale, jer će žene dobiti pravo glasa tamo gde su spremne, a to je tamo gde je red, moral, i sve male vrline koje daju za rezultat: kulturu i civilizaciju. Ako bi Hrvatska Seljačka Stranka postala odlučan politički faktor ona bi izjednačila žene u opštinama i oblastima. Možda bi u početku Slovenska Ljudska Stranka ojačala, jer bi mnoge žene pošle za klerikalcima. U Francuskoj ženama ne daju pravo glasa jer se smatra da bi one u većini pošle za klerikalcima i па taj način naškodile napretku civilizacije. G. Radić je, pak, počeo s time da je naša civilizacija bolesna i bedna jer žena nije u javnom životu. A današnja fracuska demokratija je nemoćna prema klerikalizmu zato što je ateistička i što smatra da žena koja veruje mora da ide za popovima. A to nije tačno. U tome je razlog da žensko pitanje ne napreduje. U Belgiji na tome pitanju vlade padaju. Mnogi su krivili žene što je u Ne-

4

Другарски састанци Женског Покрета

141