Женски покрет

principu, koji je temelj opštega morala, ili pak pojedinci smeju svojevoljno prisvojiti naročito stanovište i nekažnjeno vršiti te principe ? 2. Da li je organizacija polje neobuzdane volje pojedinaca ili to je polje za jedan sistematski kolektivan rad? 3. Kakva sredstva su dopuštena, u borbi, koja nastaje usled suprotnosti u osnovnim pogledima na suštinu i cilj organizovanoga rada? Društvo smatra svaku urganizaciju kao svestran izraz kolektivne volje, težeći da se popravi sadanje stanje na isvesnom polju društvenoga života. Pretpostavlja se da svaki član a пе samo onaj, koji primi vidnu funkciju u toj organizaciji ulaskom u organizaciju mora imati tako čiste moralne poglede, da može izdržati i najstrožiju moralnu kritiku. Samo je na tako koncentrisanoj i prečišćenoj volji jednoj organizaciji omogućen rad, koji izrazito utiče na poboljšanje današnjih prilika. Ako organizacija nije bazirana na principu kolektivnosti i morala, nema pravo da preduzme nikakav rad. Kao što lekar dobro očis.i ruke pre nego što pristupi operaciji, tako mora svaka organizacija i svaki njen član, dobro očistiti celokupno svoje duševno stanje, pre no što pristupi uticati na ozdravljenje nezdravih društvenih prilika. Kao što lekar,, koji nije dovoljno obazriv na pripreme pre operacije, može prouzrokovati još jače pogoršanje bolesnog organizma, isto tako prouzrokuju organizacije i njihovi pojedini članovi još veće zla od onoga što postoji, ako u rad ulaze nečistom dušom. Pravilno i zdravo funkcionisanje jedne organizacije zavisi od toga, koliko smisla za disciplinu imaju pojedini članovi, ne samo s obzirom na specialni cilj organizacije, vec s obzirom na njen opšti cilj, koji za sve organizacije mora da bude istovetan: ubrzati da se poboljša stanje u celokupnome društvu. Kako mogu organizacije dostignuti taj opšti cilj drugojače do lime, što će svi njeni članovi podčiniti svoje egoistične težnje opštim težnjama organizacije? Elementi, koji ne znaju vladati svojom prirodom, kad im se pojavljuju sebične želje, ne smeju pri, adati ni jednoj organizaciji jer nisu sposobni za disciplinovani rad. Ne zaboravimo da je disciplina, izraz visoke kulture; ali ne ona disciplina, slepa, ponižavajuća, koja bazira na pravu jačega prema slabijem, nego ona, koja bazira na podređenoj egoističkoj želji u težnji da se dostignu altruistički ciljevi. Samo je visoko kulturan čovek sposoban, da potpuno zap stavi sam sebe, kada je u pitanju dobrobit

362

Женски Покрет

8