Женски покрет

као украс само при светковинама. У доба туника и тога, које се само огртале, била је кошуља, чарапа, шешир непотребна ствар. Чак и данас што је за неке земље луксуз за друге није. И док се у нашем добу, према нашим приликама код нас свилена хаљина сматра још увек као луксуз, дотле у земљама где је производња свилених тканина развијена, као што је Француска и Италија, то већ не може бити. У Кини је н. пр. свилена хаљина што је код нас ланена или вунена. Исто тако и дечје играчке за народе код којих није развијено модерно васпитање деде, с правом се могу сматрати као луксуз, док за цивилизоване средине то није, већ се играчке сматрају као важна средства душевне забаве и васпитања. Са порастом опште културе, са вишом просвећеношћу народних маса, многе ствари, које су у ранијим периодама друштвеним важиле као луксуз, постају општом потребом живота, или услед јаче развијене производње и савршеније технике као и јаче куповне моћи народних маса омогућено је и најширим слојевима народа да их набаве и употребљују. Велике потребе су доказ вишег културног ступња једног народа. Јако раширена употреба извесних ствари, које су раније периоде сматрале луксузом, значи већу просвећеност, развијенију привреду и јачу привредну моћ дотичне друштвене средине. Са јачањем привредног и културног благостања народних маса све је мањи број луксузних предмета. Сиротињи је и млеко луксуз. Можда би се могло назвати луксузом свако нерационално трошење прихода на извесне предмете који нису неопходно потребни, а на штету стварних потреба за живот. Али онда би можда за нашу земљу био највећи луксуз, већи од ђинђува, белила и руменила, што има 17 министарстава, и све остало, што тих 17 министарстава за собом повлачи. Због тога је, можда боље, назвати све оно што за извесно историско доба и за извесне друштвене средине не представља никакве неопходне погребе нити физичкога нити духовнога живота човечјега. Па када се код нас толико много указује на луксуз треба да се упитамо да ли он заиста код нас и постоји? Порицати га сасвим било би неоправдано; али исто би тако било неоправдано и тврдити, да је он веома развијен у нашем народу. Јер у нас луксуза може бити у нешто већој мери само код имућнијих породица, а и код извесних слојева који су рђаво упућени у

9 и 10

О луксузу и штедњи

401