Женски покрет

Да се не заборави!

Тешка ситуација и срећна идеја одвеле су последњи конгрес „Народног Женског Савеза“ на Блед. Јер Блед, пун природних лепота, а без икаквих дистракција, уздиже дух, смирује живце и усредсређује сву пажњу само на рад. Осим тога његова уређеност, чистота, најлепше хигијенске прилике, уопште материјална култура, чиниле су да је он, као један кутак европског цивилизованог света, био најподеснији да прими Леди Абердин, ћерку високо културног народа. Ми бисмо желили, да скренемо пажњу на извесне чињенице на Конгресу Народног Женског Савеза, са жељом да се оне не забораве, јер нам се чини да нису довољно ни запажене, ни наглашене. За све време рада на Конгресу сама природа давала је слику наше прошлости и живота. Блед се показао у свима нијансама своје лепоте: од благог пролећњег времена, јасног јесењег сунца, до страховите летње грмљавине, буре, зимскога мраза и снега. Он је био исто тако тих, леп, мутан и буран, као и наша прошлост. Најлепши део Конгреса био је племенити напор да се рад наших жена у прошлости, и садашњости, језгровито изнесе пред Леди Абердин, председницу интернационалног женског савеза. То, у осталом, није било тако тешко, али је одмах после првих поздравних речи председнице народног нашег савеза, завладала нова атмосфера, разумело се да стојимо пред великом дужности. Јер, говор г-ђе Петковић, није био ни уобичајени поздрав, ни конвенционална беседа, већ поклич из дубине њене поштене, искрене душе, поклич делегатима свију наших покрајина: Жене Југославије очистите своја срца, напрегните своју памет, збијмо своје редове да достојно представимо, не само председници женске интернационале, него срећној кћери

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 9 и 10. НОВЕМБАР —ДЕЦЕМБАР ГОД. VII. (1926)