Женски покрет

велике, старе, културне Британије, земље која је увек знала шта жели, и могла шта хоће, рад жена наше земље, вековима поробљене, спутаване, спречаване да оствари оно што жели и може. Извештаји делегаткиња на савршеном немачком, енглеском, француском језику, били су као смотра културнога, социјалног и просветног рада наших покрајина пред Великом Британијом. Они су изнели шта смо давали под најтежим приликама, и шта ћемо дати, ако среће буде. Ту, пред Леди Абердин, британску грађанку, изашле су наше жене у збијеним редовима, као представнице једне, јединствене, државе! Ни сенке подвојености. Цео Конгрес био је као једна устрептала народна душа. Па се због тога слушало, пратило све са стрепњом, одобравало сваком згодно нађеном изразу, тапшало свакој срећно израженој мисли. Падала је у очи огромна разлика између Конгреса Жена у Загребу и овог на Бледу. Тамо су рад спречавале варнице са многих страна. Осећали су се трагови једног распаднутог царства, страшног режима. Лебдела је још увек аустриска авет. Најсрдачнија искреност мешала се са неповерењем. Пружена пријатељска рука одгуривана је. Уски, покрајински патриотизам избијао је на сваком кораку. Место сређенога рада врење, место позитивних резултата знаци питања. На Бледу? Све су бране пале, прилике су се средиле, духови примирили. Општа жеља за заједничким радом. Локални интереси претворени у заједничке. Јасно оцртан пут: општа сарадња свију за добро свих. И док би на оном Конгресу у Загребу речи г. Прибићевића о јединственој држави одјекнуле као јерихонска труба, овде на Бледу оне би давале утисак дечије трумбете. Tpeћe, кад год се код нас повела реч о давању права гласа женама, увек се изјављивала бојазан, да оне, неискусне, као створења осећајна и бојажљива, неће погодити прави пут у давању свога гласа. То се на Конгресу фрапантно демантовало, нама бар, јасније но икад. У нашем народу нема привилегисаних класа; ми смо били сви, или бесправни под туђином, или равноправни, слободни, грађани. Здраво, демократско осећање и схватање карактерише наше људе. Испољене привилегије, наметнуте мегаломаније зло су код нас пролазиле, кад тад. И чим је на Конгресу истакнуто питање: или привилегије, или поштен рад, одмах без разлике, без размишљања, две сто-

380

Женски Покрет

9 и I'б