Женски покрет

тине руку подигнуто је противу обести привилегисаних. Две стотине радних руку, јер међу делегатима није било паразита, него. искључиво радних жена, запослених у државним, приватним и домаћим радовима. Здраво демократско осећање имало је и код наших жена пресудну реч. Ми верујемо, да ће се оне у томе правцу и у будуће, у сличним приликама опредељивати. Четврто, еклатантна, неподељена заштита жене раднице, државне чиновнице од насртаја са највишег места направила је најјачи утисак на присутне, интелектуалне раднице. Све су оне намах осетиле сигурно земљиште под ногама, добиле убеђење да ћe Женски Савез, кад устреба, устати у заштиту њихових права, да ћe Женски Савез бити њихов наслон и одбрана.. Ово нарочито подвлачимо, јер се досад још није видела оваква одбрана права једне чиновнице. Па зато, по нашем мишљењу, Женски Покрет и нема у великом броју приврженика међу женским чиновницима, што на први поглед изгледа нејасно и неприродно. Најзад, први пут је на конгресу жена дотакнуто, акутно, васпитање наше женске омладине. Заслуга за то припада г-ђици Др. Смрекар, директорици женске гимназије у Загребу. И ако се у свему са г-ђицом Смрекар не слажемо, ипак тај факат, што је она нашла право место, најплоднију средину где ће се о томе питању говорити, побуђује нас да г-ђици Смрекар изјавимо највећу хвалу. То је најбољи начин да наставнице дођу у контакт са великим бројем ученичких мајки и сестара. Опасност у којој се наша женска деца налазе, пренебрегавање њиховога здравља и васпитања, шаблонски рад у школама, поратне прилике, ослабеле породичне везе изискују неминовно тесну сарадњу наставница, ученичких мајки и свију просвећених грађанки. Кад су нам већ сами путеви на конгресу оцртани, онда одбацимо локалне, уске, амбиције; не разбијајмо своје снаге пред странцима, уздизањем својих, неких нарочитих, покрајинских заслуга, већ излазимо у збијеним редовима пред спољњим пријатељима и непријатељима, у радосним и тешким тренутцима. Увек, као једна целина. Напустимо опасне странпутице уске себичности, па идимо широким путем, трасираним општим интересима ка заједничком циљу, вођени увек демократским осећањем, заштићујући поштен рад, без страха од привилегисаних, имајући на уму да је кратка слава данашњих, уображених величина. У свакој прилици, питање дечије изнад свију других.

9 и 10

Да се не заборави

381