Женски покрет

седница, непрестаном неуморном саветницом у овоме раду, све до последњег даха свога. 1919 г. добија указ. У то доба, кад су жене државне чиновнице још постављане претписом, овај указ значио је јавно признање Владе Краљевине С. X. С. за сав рад Д-р Драге Љочић Милошевић. И она је била пресрећна, јер је тиме учињен први корак ка равноправности човека и жене. Д-р Драга Љочић Милошевић је својим неуморним радом доказала да жена може да буде равна човеку.... Целога живота она се борила да жени прокрчи пут у јаван живот и успела је. У Српству прва жена лекар, она је била једна од првих поборница за једноправност жене и човека, и приликом прославе 50-годишњице свога рада изабрана је за почасну председницу Женског Пократа. Нека у Српству остане вечно сећање на Д-р Драгу Љочић Милошевић!

Д-р J. Нешковић-Вучетић

+ Zofka Kveder (1878—1926).

Nedavno је smrt ugrabila jednu od najistaknutijih naših žena, najsnažnijih individualnosti - literatkinju, feministkinju i socijalnu radnicu: Zofku Demetrović Kveder. »Zaklopila je umorne oči svoje nakon radinog, sreće i tragike punog života i duge bolesti«, kako sama za se veli u osmrtnici, sastavljenoj vlastitom rukom svojom. S dubokim osjećajima tuge i pieteta stojimo oborene glave nad svježim grobom njezinim poštujući bol i tugu života njena, koja ju je skršila i slomila, stojimo poništeni osjećajući, da nam je s njom nestalo jedne od najradnijih i najagilnijih radnica. Samo onaj, tko joj je blizu stajao, tko je motrio rad ruku njenih i mozga njena, tko je mogao da osjeti dušu te žene s tako izraženim, silnim »ja«, iz koga se u dalekim krugovima širila njena duševnost i njena djelatnost na različnim poljima, taj samo može da shvati, što je ona bila i što je sve dala. Bila je kao prizma, kroz koju se lomilo svjetlo života u najrazličnijim bojama. Široka joj je bila duša i lijepa kao duga. Treba uzeti njene knjige počevši od prve »Misterij žene« (1900), pa do posljednje »Po putovima života« (1926), pa da se to osjeti. Velim,

444

Жешжи Покрет

9 и 10