Женски покрет

Нашим женама

18. априла 1926 год. изашао je први број месечника „Женски Покрет“, орган „Друштва за Просвећивање Жене и Заштиту Њених Права", које је било основано годину дана раније у Београду. Данас после шест година ступа пред вас нови лист „Женски Покрет“ као четрнаестодневни лист „Алиансе Женских Покрета у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Што је тај велики напредак постигнут, што данас наслеђује удружење многобројних друштава за просвећивање жене и заштиту њених права храбри рад наших првих пионирки, то је успех оних наших жена, које су се управљале у томе добу према тежњи, израженој у првом броју „Женскога Покрета": да лист утиче на остварење таквих услова и побуда, да редовна појава буде таква жена, која развија све своје способности, улаже их у посао и НИКАДА НЕ ПРОПУШТА ДА ВРШИ СВОЈУ ДУЖНОСТ. „Женски Покрет" постаје од данас заједнички лист свих Женских Покрета у з мљи, он постаје званичан орган Алиансе Женских Покрета. Алианса би била врло незахвални наследник рада наших жена из целе домовине, које нису „НИКАД ПРОПУСТИЛЕ ДА ЧИНЕ СВОЈУ ДУЖНОСТ", ако не би на првом месту позвала све жене да се у своме раду увек управљају у духу речи изражених у првом броју „Женског Покрета". Само на тај начин биће нам могуће да изведемо наш програм рада, да постигнемо наш циљ. Сви Женски Покрети, који су удружени у Алианси Женских Покрета, поставили су себи за задатак да извојују женама наше државе политичка права и да им остваре равноправност с мушкарцима, не само у законима. него и у друштвеном животу. Суштина тих циљева је дубока и далекосежна. Политичка права остала би само пуста фраза, ако не би настојале да удахнемо тим речима тежњу за еволуцију онога што се данас подразумева под политиком. Свим силама наш покрет мора тежити томе, да у појму речи политика падне зид, који га разваја од појма морала, да се поништи гледиште, да се појам политике и морала искључују. Задобијање политичких права за нас није, дакле, само задавољавање једног нашег захтева, него је много више: БОРБА ДА ПОЛИТИКА И МОРАЛ ПОСТАНУ НЕРАЗДВОЈНИ ПОЈМОВИ. Када се то постигне, тек he онда политика моћи стварати дела културне вредности. Ми тежимо за равноправношћу у закону и у друштвеном животу зато што знамо, што дубоко осећамо да без те равноправности не можемо бити органски део велике народне заједнице. Наше тежње не иду за тим, да групишемо жене у нападачки фронт против мушкараца. Напротив, ми желимо са њима да сарађујемо као потпуно равноправни чланови друштва. Али свака жена, била она јавна радница или домаћица, осетила је безброј пута, и у јавноме послу и у породици, да се њене способности не цене онако, како је то право, и да се у заједничком раду у већини случајева она само трпи Постоји погрешно схватање о нашим способностима, које у великој мери и наши закони подржавају, тре-

- Našim ženama

18. aprila 1920. god. izašao je prvi broj mjesečnika »Ženski Pokret«, organ »Društva za prosvjećivanje žene i zaštitu njenih prava«, koje je bilo osnovano godinu dana ranije u Beogradu. Danas, poslije Šest godina, stupa pred vas novi list »Ženski Pokret« kao četrnaestodnevni list »Alijanse ženskih pokreta u kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Što je taj veliki napredak postignut, što danas slijede hrabri rad naših prvih pionirki mnogobrojna udruženja za prosvjećivanje žene i zaštitu njenih prava, to je uspjeh onih naših žena, koje su se upravljale u to doba prema težnji izraženoj u prvom broju »Ženskog Pokreta«: »da list utječe ostvarenje takvih uslova i pobuda, da redovna pojava bude takva žena, koja razvija sve svoje sposobnosti, ulaže ih u posao i NiKADA NE PROPUŠTA, DA VRŠI SVOJU DUŽNOST«. »Ženski Pokret« postaje od danas zajednički list svih Ženskih Pokreta u zemlji, on postaje zvanični organ Alijanse Ženskih Pokreta. Alijansa bi bila vrlo nezahvalni nasljednik rada naših žena iz cijele domovine, koje nijesu »NIKADA PROPUSTILE DA ČINE SVOJU DUŽNOST«, ako ne bi u prvom redu pozvala sve žene, da se u svome radu uvijek upravljaju u duhu riječi izraženih u prvom broju »Ženskoga Pokreta«. Samo na taj način bit će nam moguće, da izvedemo svoj program rada, da postignemo svoj cilj. Svi Ženski Pokreti, koji su udruženi u Alijansi Ženskih Pokreta, postavili su sebi za zadatak, da izvojuju ženama naše države politička prava i da im ostvare ravnopravnost s muškarcima nesamo u zakonima, nego i u društvenom životu. Suština tih ciljeva je duboka i dalekosežna. Politička prava ostala bi samo pusta fraza, kad ne bi nastojale, da udahnemo tim riječima težnju za evolucijom onoga, što se danas razumijeva pod politikom. Svim silama naš pokret mora težiti za tim, da u pojmu riječi politika padne zid, koji ga razdvaja od pojma morala, da se poništi gledište, da se pojmovi politike i morala isključuju. Zadobivanje političkih prava za nas nije dakle samo zadovoljenje jednoga našega zahtjeva, nego je mnogo više TO JE BORBA, DA POLITIKA I MORAL POSTANU NERAZDELJIVI POJMOVI. Tek kada se to postigne, moći će politika stvarati djela kulturne vrijednosti. Mi težimo za ravnopravnošću u zakonu i u društvenem životu zato, što znamo, što duboko osjećamo, da bez te ravnopravnosti ne možemo biti organski dio velike narodne zajednice. Naše težnje ne idu za tim, da grupišemo žene u napadački front protiv muškaraca. Naprotiv, mi želimo s njima da saradjujemo kao potpuno ravnopravni članovi društva. Ali svaka žena, bila ona javna radnica ili domaćica, osjetila je bezbroj puta u javnome radu i u porodici, da se njene sposobnosti ne cijene onako, kako bi to

- Našim ženam

18. aprila 1920. I. je izšla prva številka mesečnika „Ženski Pokret" kot glasilo „Društva za prosveto žene in zaščito njenih pravic", kije bilo ustanovljeno leto dni preje v Beogradu. Danes, po šestih letih, stopa pred Vas nov list „Ženski Pokret" kot štirinajstdnevno glasilo „Alijanse Ženskih Ppkrelov v kraljevini Srbov, Hrvatov in Slovencev". Da je dosežen ta veliki napredek, da nadaljuje danes zveza mnogoštevilnih društev za prosveto žene in zaščito njenih pravic pogumno delo naših prvih pionirk, to je uspeh onih naših žen, ki so stremele v tem času po onem, kar je bilo izraženo v prvi številki „Ženskega Pokreta" v letu 1920., da naj vpliva list na ustvarjanje takšnih pogojev in pobud, da bo postala žena, ki razvija vse svoje sposobnosti in jih ulaga v svoj posel in ki NIKDAR NE ZAMUDI IZPOLNJEVATI SVOJE DOLŽNOSTI, Reden pojav. »Ženski Pokret« postaja od danes skupni list vseh Ženskih Pokretov v zemlji, postaja oficielni organ » Aiijanse Ženskih Pokreiov«. Ona bi kila skrajno nehvaležen naslednik dela onih žen širom naše domovine, »ki niso nikdar zamudile izpolnjevati svoje dolžnosti«, ako ne bi predvsem pozvala vse žene, da se vselej in povsod ravnajo po besedah, napisanih v prvi številki »Ženskega Pokreta«. Samo na ta način nam bo mogoče, da bomo izvrševale svoje pragmatično delo in dosegle svoj cilj. Vsi „Ženski Pokreti", združeni v Alijansi, so si postavil nalogo, da pribore ženam v naši državi politične pravice in da dosežejo enakopravnost z moškimi ne samo v zakonih, nego tudi v družbenem življenju. Vsebina teh ciljev je globoka in dalekosežna. Politične pravice bi ostale samo pusta fraza, ako ne bi stremele hkratu po evoluciji onega, kar danes smatrajo za politiko. Z vsemi silami mora stremeli naše gibanje po tem, da se zruši v pojmu politika stena, ki ga loči od pojma morale, zatreti mora naziranje, da se politika in morala izključujeta. Dosega političnih pravic nam ni torej le izpolnitev ene izmed naših zahtev, nego nam pomenja mnogo več: BOJ ZA TO, DA POSTANETA POLITIKA IN MORALA NERAZDRUŽLJIVA POJMA. Naše stremljenje po enakopravnosti v zakonih in družbenem življenju poteka iz spoznanja, da ne moremo postati organski del naroda vse dotlej, dokler ne dosežemo te enakosti. Naše gibanje ne gre za tem, da bi združevale žene v napadalne vrste proti moškim. Nasprotno, želimo ž njimi sodelovanje kot popolnoma enakopravni člani. Toda vsaka žena, ki je zaposlena, ali ki vrši svoje dolžnosti kot mati in gospodinja, je neštetokrat čutila na javnem poslu ali v družinskem življenju, da njenih sposobnosti svetne ceni tako, kakor bi bilo to pravično, in da jo najčešče samo trpe. O naših sposobnostih je razširjeno napačno naziranje, katero vzdržujejo v

ЖЕНСКИ ПOКРЕТ ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ C. X. C.

Уредништво и Администрација Кн. Михаила, 46/1 Рукописе слати уреднику Крунска 71.

Уредник: ВЕРА ЈОВАНОВИЋ

Београд, 1. фебруара 1927. БРОЈ I. - ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1. и 15: у месецу. Годишња претплата 48 динара. Примерак 2 динара.