Женски покрет

Женски Покрет у Вараждину

Један од најмлађих чланова „Алиансе Женских Покрета С. X. С. држим да је наш Вараждински Покрет. Потакнуте нашим ревним интелектуалкама из Загреба покушасмо. Први корак је био предавање. Предавала је потписана о теми „Дужности и права жене“. Дворана је била дупком пуна слушача обојега спола. Изнио се културни развој и напредак жене цијелим свијетом; а онда се прешло специјално на положај жене у нашој држави. Сравнио се положај жене других напредних држава са мизерним положајем наше жене. Истакле се чињенице и посљедице по читав социјални живот у нас, баш услед тог запостављања жене. Навело се више конкретних примјера из свагдашњег најобичнијег живота, па онда жртве, напори и заслуге наше жене, која је за овог нечувеног покоља на својим леђима, и крвавим жуљевима одржала наше домове „иза фронте". Чини се, да су се неки „приправили," мислећи, да ће то предавање бити „а фронт" мушкарцу. Но увјерише се да жени ни у сну не пада на ум, да да се туђи од мушкарца и свога природног позива, или да буде агресивна, но испунивши своје дужности тражи и своја права. Коначно је то предавање задовољило слушатељство обојега спола. као и у вељачи прошле године одржано предавање равнатељице грађанске школе у Загребу, потпредсједнице Ж. П. Загребачког, г-ђе Марије Магдић. У травњу прошле године сакуписмо се и организовасмо „Женски Покрет.“ Ма да смо узеле дословце већ потврђена правила загребачког „Женског Покрета“ ипак је прошло више мјесеци, док су нам иста потврђена била. Редовито се мјесечно састајемо. Један месец је дискусија а други предавање. Иним културним радом се за сада не можемо бавити јер у нашем граду већ постоје два женска друштва: „Вараждинска Жена,“ која облачи и одијева сваке зиме школску сиротињу и „Вараждинске Хрватице," које си поставише задаћом, бринути се што више за немоћне нашега града. Оба ова друштва родила је велика и топла љубав жене спрам ближњега. Аналфабетизам искоријењивати поставило је себи за задатак врло агилно културно друштво „Томислав." Дакле, осим освјешћивања и просвијећивања жене, што се у Нас чини предавањем, заједничким читањем важнијих чланака и — не може за сада бити говора. Да не останемо као одсјечена грана под лијепом крошњом осталих „Женских Покрета", удружила се наша организација у „Алиансу Женских Покрета С. X. С, која је опет ступила у. „Интернационалну Алијансу". У потоњој видимо 40,000.000 организованих жена, па већ сам тај број даје јемство да се са захтевима толиког броја организованих жена рачунати мора. Топло препоручамо осталим нашим женским удружењима као „Вараждинској Жени“ и „Вараждинској Хрватици", да се удруже у „Народни Женски Савез“, како би и оне постале огранком тог великог стабла, са којег би црпле све благодати, које та силна организација својим члановима пружити може. Наш Ж. П. послао је свог делегата на састанак Алиансе у Слав. Брод, а двојицу 2. сијечња о. г. на састанак у Загреб. Како се нашао начин, да Алианса издаје свој лист, радују се све чланице томе, а надамо се да ће и остале сестре наше, симпатичније прихватити и схватити наш рад, јер ће из садржине истог увидети, како је узвишен наш задатак, а пријеко потребан не само жени, већ га изискује напосе социјалне прилике. 9. о. мј. одржала је код нас предавање предсједница загребачког Ж. П. г-ђа Мира Водварка-Кочанда. И опет је дворана била дупком пуна угледног опћинства, које је с највећим интересом пратило реферат „О интернационалном женском конгресу у Паризу", такнувши и неке точке рада истога. Послије предавања захвалиле су се многе госпође врсној предавачици изразивши наду, да ће нам опет дати прилику уживати у овако лијепом предавању. Како су на то предавање дошле и неке наставнице града Чаковца, које су са потпуним разумијевањем саслушале и тај реферат, а и рад наших Ж. П. то се поуздано надамо, да ће те интелектуалке госпође настојати, да и оне прикупе у своје коло жене свога града, те оснују Женски Покрет Чако-

вачки. Чврсто се уздамо да ће и сви остали градови, а по могућности и села слиједити овај лијепи примјер. Ово би био укратко рад нашег младог друштва, које је даномице веће и јаче, а надамо се, да ће снажним кораком наставити стазом, којом је покрочило, свладавши све евентуалне запреке, које би му се наметнуле. У борби је спас у побједи сласт! А сада, да поздравимо то наше чедашце, тај први лахорић са крошњатог стабла Алиансе Женских Покрета, наш драги лист „Женски Покрет“, па да му заносно ускликнемо: Дуни нам, дуни лахоре благи, Свим сестрицам носи, ти поздрав наш драги; У коло, сеје, вијте се наше За срећну будућност дјечице ваше. Вараждин.

Луција Персоли-Мишкулин.

+ Милена Мразовић

20. јануара т. г. преминула је у Бечу позната списатељка и бивши уредник „Bosninsche Landespost“ Милена Мразовић-Прајнделспергер. Она је потомак чувене хрватске породице Мразовић, са својим оцем настањује се у Босни још 1878 год. као петнаестогодишња девојчица. Живећи од младости у томе поетичном крају, Милена Мразовић је осећала велику љубав за Босну, што сведоче њени многи литерарни радови. И када се жена тек са великим тешкоћама почела појављивати у јавном животу, Милена постаје веома маркантна и истакнута личност у Босни, баш у томе крају, у коме су жене биле још потпуно затворене по кућама и одвојене од целога света. 1884 г. она постаје стални сарадник „Bosnische Posta", а 1889 предузима га као власник и главни уредник. Милена Мразовић не само да је била први главни женски уредник и издавач у Босни, већ је и први професионални новинар. Она је умела да као журналиста схвати и учествује у свима културним и политичким покретима у Босни. Поред овог журналистичког рада, Милена Мразовић је била и добар списатељ и конферансијер. 1898 год. издала је прву збирку Босанско-муслиманске новела »Selum« на немачком језику, а доцније је преведен на енглески и руски. Затим пише разне фељтоне и басне и издаје две приповетке из босанско-муслиманског живота, који је ванредно добро умела да осети и схвати. Осим литерарних радова. Милена Мразовић је написала доста етнографских, културно-историских и политичких расправа о Босни. Најглавнији радови у овоме правцу су њени босански путописи. Она се истиче и као научник, сарађује ; при оснивању земаљског музеја у Сарајеву, а 1889 год. наименована је за првог женског члана антрополошког друштва у Бечу. Последњих година живела је у Бечу. Последњи пут се појавила пред ширу јавност једним ванредно добро обрађеним предавањем о Босни прошле године у Бечу, износећи лепоту Босне и Херцеговине, живописно описујући тамошње људе и народне обичаје. Међу осталим рукописима по њеној смрти, нађен је нацрт за један роман из муслиманског живота у Босни, и као последњи рад налази се превод на немачки Беговићевог романа „Дуња у Ковчегу". Милена Мразовић је једна од најмаркантнијих личности међу нашим женама, која је својом високом способношћу, и својом великом енергијом ступила међу првима у јаван живот.

Интернационална конференција педагога у Прагу.

Интернационални педагошки институт у Женеви приређује 18. и 19. априла у Прагу интернационални конгрес педагога. Одржаће три седнице, на којима ке се расправљати о следећим питањима: садашње институције за васпитање о миру, проблем васпитања о миру с психологичног гледишта интернационалних одношаја међу народима. Конференција биће за време католичких ускршњих празника, због тога је позвао чехословачки „Црвени Крст“ да учесници конференције присуствују на ускршњу суботу његовој манифестацији у парламенту за „Изјаву ка миру Божјем.“

Депортација двеју жена.

Фашистички режим није крут само према својим националним мањинама Словенцима, Хрватима и Немцима него исто толико и према Италијанима нефашистима. Интернационална коресподенца јавља ових дана опсежан списак депортованих особа, међу њима и двеју жена, социалисткиња: Алда Кости, учитељица, стара више од 50 година, била је прво отпуштена из службе, а после депортована из Фераре на групу острва Тремити у Јадранском мору, а професор Лина Мерлин из Падове у Нуоро у Сардинији, за 4 године. Упркос фашистичком терору испратило је Мерлинову много њених ученика на станицу, који су се дирљиво поздравили с њом. Депортације се врше тако да јака чета жандарма води депортиране на станицу са лисицама на рукама, по дану кроз целу варош. За време путовања не скидају им лисице... Пре депортације никога не преслушавају, нарочите комисије једноставно „изаберу" особе,које сматрају опасне режиму. Живот депортираних је ужасан како јавља иста кореспонденција. Два феминистичка предавања у Загребу.

12-ога фебруара имали смо у Загребу два феминистичка предавања, за нас тим интересантнија јер су предавачи били мушкарци и то оба универзитски професори. У пучком свеучилишту предавао је професор љубљанске универсе Др. Доленц о жени у казненом праву. Предавач је опширно обрадио питање о жени као злочинки и предмету злочина па је на темељу врло многих примјера показао, да су многи злочини жена у вези с њиховим физиолошким устројством, чедоморство. нагињање криминалности у неким извесним стањима, а исто тако може жена у много случајева само као жена да буде предмет злочина (н. пр. насиље са стране мушкарца). Из овога јасно и логично излази нужда, тврдио је предавач, да код процењивања и суђења таквих преступака, у којима је жена субјект или објект, буде жена, која једина може јасно разумјети женску психу: Потребно је стога да жена уђе у судачко и адвокатско звање. Предавач је говорио веома озбиљно, пристао да доказе и побијања чујемо од других, а на концу изнио своје мишљење. У казалишту у Тушканцу предавао је професор згребачке универсе у м. Др. Владимир Дворниковић о Психологији жене. Изнио је нека својства жене, али је нагласио да она често овисе о другим увјетима а не о структури њене психе.

Лијеп успјех загребачке сликарице Анке Кризманић-Паулић

Моментано имамо у салону Улрих колективну изложбу једне жене, која нам се приказала као сликарица ријетких квалитета. Цјелокупан дојам изложбе је необично снажан и јединствен. Изложени цртежи у којима се истичу одлике г-ђе Кризмзнић у сигурности и отмјености линије и пастели, међу којима има пејзажа, студија глава, покрета, слободних композиција и неколико актова. Пејзажи се доимљу тешко, озбиљно а ипак врло декоративно сасвим свјеже и ново дјелују портрети. Врло су укусно раздијељене боје у топле и хладне тонове, који се у прорачунаној равнотежи слажу на фигурама и позадини у хармоничну цјелину. Успјех г-ђе Кризманић је у Загребу снажно запажен и од публике и од критике. М В. К.

Дом за незапослене служавке у Загребу

Настојањем госпође Милке Бањеглав, предсједнице пучке радионе основан је у Загребу дом, који прима служавке док су без посла. Овђе могу оне, док им се нађе служба, да добију лијеп и здрав стан и добру храну уз врло малену одштету. Уз дом је и школа, у којој се дјевојке обучавају у кућним пословима. Загребачке домаћице поздравиле су ту институцију врло срдачно и обраћају се много на њу кад хоће да добију добру послугу у своју кућу. Сметња је тек у томе што се за сада може смјестити само мален број дјевојака, јер нема новаца да се дође до већих просторија. Да се и то омогући организирала је пучка радиона лутрију, од које сс много нада.

М. В. К.

КРАТКЕ ВЕСТИ

Председница И. А. Ж. П. Г. нашим женама. Председница Интернационалне Алијансе за Женско Право Гласа, г-ђа Коберт Ашби, приликом последњих несрећних догађаја у нашој земљи изазваних земљотресом, упутила је нашем Народном Женском Савезу, преко председништва Н. Ж. С., топле изјаве симпатија и искрене љубави жена целога света за цео наш народ, а нарочито за пострадале крајеве. Добротвори Женског Покрета. За добротворе Женског Покрета уписали се г-ђа Персида Ристе Миленковића са 1000— дин., гђа Хрисанта Пурић са 500-—, г-ђа Јулијана Миленковић са 500 —, и г-ђа Љубица Бојановић са 500дин. Управа им благодари. Претплатницима - Овај број послат. је свима који нису вратили 1 и 2 број. Њих сматрамо за претплатнике и молимо да нам пошаљу претплату.

Страна 4.

Штампарија Балканска ул. 21, Београд.

.ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Број 3.

Ревизоре и поверенике молимо за одговор: хоћемо ли вам и даље слати толики број примерака.

П п АН Дабротворне Лутрнјв Жбнског Панрвта у Сарајвву Одобрењем Министарства Пољопривреде и Вода оделење за Пољопривреду под бројем 8658-1 од 5. марта 1926. г. Дозволило је горњу лутрију. Чист приход лутрије намијењен је на отварање школа за сеоске домаћице, потпору сиромашним женама и отварање хигијенских и аналфабетских течајева. Ова је лутрија под државним надзором. ЗГОДИТЦИ: 650 згодитака Укупно динара 44.000 Вучење је 1. јуна 1927. године. Извучени згодитци исплаћиваће се од 1. јула до 1. августа 1927. г. ЦИЈЕНА ЈЕ СРЕЋКИ 5 ДИНАРА Одбор Женског Покрета у Сарајеву Корошчева ул. 15/11.