Женски покрет

Друштва Народа. Оваква политика показује велику моралну кризу фашизма, јер тражи у спољној политици успех, да би се унутра у Италији спровела најгора диктатура и убила демократија. У очима светске демократије наша земља је изашла из ове кризе као победилац, а то је морална добит и сигурност за мир. Ма како енглески империализам и талијански фашизам имали и тренутне победе обоје су осуђени на пропаст. Друга четврт XX. века ослободиће свет од те море. Ревизија итало-албанског пакта се јасно намеће. Наша влада мора тражити сигурне гаранције да се могућне чарке или вешто удешене побуне у Албанији не извргну у повод, да нас Италија опет сумњичи пред светом као неке бунтовнике, и ако смо ми све учинили, да имамо пријатељске односе са Италијом. Тирански пакт има да дође пред Друштво Народа на проучавање. Чланови њени треба да се изјасне, је ли Албанија још самостална држава или не; и ако је самостална, какав протекторат треба да има од Италије кад је Друштво Народа позвано да бди над миром и безбедношћу целог света? Најзад Друштво Народа треба да проучи и расправља о свима уговорима још пре регистровања. Ова киша од уговора међу државама убија углед, веру у моћ Друштва Народа и чини да се државе, особито мале, налазе у сталној стрепњи од великих; а то омета прогрес материјални и културни. Ми смо у једном ранијем чланку указали на тактику италијанске политике према нашој земљи тактику која има за циљ да нашу земљу усами. Последњи догађаји показали су да нисмо усамљени, ма да су Бугари поновили приче из 1915 године о Македонији, сравњујући данашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца са Србијом из петнајесте године. Мађарска је послала Бетлена у Рим, а Румунија за мало да није послала владара. Изјаве Русије, Пољске, Чехословачке, а нарочито Немачке и Француске помогле су да Енглеска увиди где је правда. Италијански покушај је пропао и осрамотио Италију за увек. Наша земља, која се 1919 год. изјаснила за независну Албанију и одбила сваку комбинацију која би угрожавала независност њену, остаће на томе гледишту. Европа ће увидети да улажење Италије на Балкан, а циљ је Цариград, оживљава историју Аустро-Угарске и могућност ратова. Други проблем који занима светску дипломацију је Кулиџов предлог о смањивању поморског наоружања. Амбасадорска конференција решила је да се укине војна контрола у Мађарској. Мала Антанта је поставила услове, а Француска је онда дала свој пристанак. Остаје још да се донесе одлука о укидању војне контроле у Бугарској, па да поверујемо, да је мирољубивост завладала светом! Кантонске трупе, нанеле су много штете Нанкину и побиле много странаца. Британске и америчке крстарице бомбардовале су Нанкин после дрског одговора кантонске владе. Речи Министра Перића, да ће наша земља с радошћу поздравити дан обнове односа са Русијом, примљене су у Русији врло добро. Орган Совјетске владе наглашава, да ће наша држава у спољној политици имати у Русији један нов ослонац од помоћи; а сумња и страх од комун. пропаганде унутра немају места. Пољска је склопила уговор о пријатељству са нашом државом.

Н. Јовичић.

Унутрашња политика

Спољашњи догађаји изванредно су дејствовали на наше унутрашње прилике. Сви, без разлике политичког убеђења, ступише као један у одбрану части и слободе своје земље и потврдише, да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца чвршћа и сложнија него што су наши непријатељи мислили, Истина је, да су непријатељи наше Краљевине припремали терен да нас ослабе и унутра шаљући разне летке противу једног дела нашега народа, али су њима и осталим ровењима постигли супротно. Изјаве г. Радића пред полазак на Сушак и на другим зборовима да смо једно споља, дају наде да политичка схватања не иду преко државне целине а то је срећа. Тежина и сложеност питања спољне политике показали су неопходност одбора за спољне послове. Више

но икад истиче се, да спољна политика, од које зависи судбина државе и народа, не може бити поверена само једном човеку ма како високе интелигенције био и ма какве културе био; па ни једној странци. ма била у већини. Одбор за спољне послове био би израз читавог народа, кад би имао представнике свију странака. Народна Скупштина одлучила је, на предлог председника народне скупштине, да се дискусија буџета заврши 10 априла, да говорници у име групе могу говорити пун сат о сваком буџетском одељку. Демократска Заједница стоји на гледишту, да председник парламента није разделио преостатак дана буџетске дискусије по разделима како то наређује пословник, већ по говорницима. Већина је примила председников предлог. Министарски Савет држи да ће дискусија о државном буџету бити завршена можда још 31. марта. Влада је предузела одлучне мере за штедњу. Надамо се, да ће се тај принцип протегнути и на оне који предлажу и одлучују ради примера.

К. Јовичић.

За и против.

На чисто смо са феминизмом, његовом актуелности, и његовим програмом, кога су пробуђене жене као што дивно каже Д-р Ксенија Атанасијевић испуниле „високо човечним циљевима". На чисто смо с њиме ми, који гледамо широким погледима данашњицу а још ширим и дубљим на будућност својих домова, Нације и Човечанства, ми сви, без обзира на спол, на године, на звање или положај, и оштро упиремо на стварност оваку каква јест а каква би требала да постане. Понављам, без обзира на спол, јер нам се свакодневно пружа прилика да се уверимо како о феминизму као и о сваком проблему постоје разна мишљења и два оштро наглашена схватања од стране и жена и мушкараца: за и против феминизма За, дакле, за човечност, за достојанство јединке, за вишу и свестранију просвету и заштиту, једнакост пред законом и при грађењу закона; за принципе готово религиозно-строге и праведне, али Христовски надахнуте љубављу, опредељују се и човек и жена према квантитету моћи схватања и квалитету етичких елемената од којих је састављен, сложен или изграђен њихово властито ја. Док неки млади човек, строго васпитан а њежно вољен изјављује: „ја бих вама, мајке, и ви све мученице, пре него Богу подигао храм, из чисте љубави и поштовања, јер ради свега што је мени и за мене учинила моја мајка, научио сам да поштујем сваку жену, сваку мајку; дотле нека несвесна жена, девојка, или мушкарац образован па и просечни, игнорирају, чак и исмевају феминизам толико да изазивају сажаљење. Ово супротстављање је чиста немарност да не кажем оскудица способности да се појединац потруди у озбиљном размишљању о узроцима и идејној садржини феминизма. И ако је бар говорећи о нама проценат жена, противница феминизма релативно мањи од мушкараца противника, једноставно и природно што га жене и воде ипак је симптоматична појава да профињени и егоизмом не заражени мушкарци, а нарочито из редова омладине радо прихваћају идеје феминизма, те га сматрају једноставном концепцијом лепог, доброг и корисног. Није искључено да међу феминистима има и варијација у мотивима који их гоне у редове ових, као: рачун, ново поље рада, и т. д., али је свакако за нас угодна, а за противнице феминизма поразна чињеница да се број феминиста повећава, али њих претиче на њиховом властитом терену. Наглашујући ова два схватања која су се што где укрстила у време наглих преокрета по свршетку Светског Рата, константно је да ће се она укрштати и на даље, за још ,дуго времена, не толико међу споловима колико међу алтруистичким и одушевљеним за бољи поредак, с једне, и егоистичним, несвесним елементима с друге стране. Ово укрштање изазива безуветно два моћна фактора које све уверене феминисткиње и феминисти морају пронаћи, а то су: кадар апостола и материјална средства за пропаганду. Ова се нипошто не сме о-

граничити на зборове, конференције и акта, него се бацити на смишљен, позитиван рад у масама, од кога појединци као и заједнице морају имати неоспорне користи. Са ова два фактора дају се феминистичке идеје пресађивати и тамо, где су запарложене и у чкаљ обрасле моћи схватања, и где преовлађује индоленција за сваку идејну акцију. Апстрахирајући политичке прилике, економске несређености, парламентарне трзавице, доколице законодаваца, као и бескорисна партиска надмудривања, или и критикујући их, треба, из најчистијих побуда неговати и ширити феминизам, јер он то заслужује са својом достојанственом и озбиљном садржином, са вечном клицбм материнства и непресушним извором љубави према породици и бризи за будућносг и судбину нараштаја. Феминизам спада међу велика питања, од чијег правилног решења његових захтева и постигнућа далекосежних идеала за којим иде, може се омогућити равнотежа и склад међу народима и расама, међу споловима и индивидуама, у свима односима који су често пута замршени због најнезнатнијих разлога, а које истински несебична душа половине човечанства може и хоће паралисати. Сарајево.

Јела В. Остојић.

Материнско Удружење у Сарајеву

Дисидент Народног Женског Савеза, ово хумано и вредно удружење, одржало је 20. марта своју редовну главну скупштину, која је трајала око пуна четири сата. Прочитани су извештаји са корисним и обилним радом. Сиромашне жене, породиље, дојенчад, деца без родитеља налазили су помоћи и упоришта, заклона, одеће и хране код Материнског Удружења. Све јс то лепо, красно и похвално, да се извештају не би могло ништа приговорити, да није у њему било момената у којима је стари одбор доносио одлуке, за које није био компетентан он, него скупштина свих чланова организације. На питање председнице госпође Персе Симић „прима ли се извештај" устала је госпођа Јов. Чубриловић, и одмјереним, својственим јој тоном почела критиковати онај део извештаја који говори о иступању Материнског Удружења из Народног Женског Савеза и приступању У Народну Женску Заједницу. Њена стварна критика пробудила је духове и настао лом и бука једног дела чланица које је водила г-ђа Симић; хтела је одузети реч г-ђи Чубриловић; хтело се забашурити и ставити даску пред очи свесним чланицама, које разумију значај импозантне организације каква је Народни Женски Савез, и ставити их пред готову чињеницу без икакве одговорности оних који су такве одлуке доносили по личним схватањима. Дебата се жучно водила у галами и надвикивању, и ко зна докле би, да време није одмицало, те је једна чланица ставила предлог да се извештај „прими с резервом у погледу пасуса, у коме се говори о иступању Материнског Удружења из Народног Женског Савеза и приступању Народној Женској Заједници“ и да се за предлог гласа. Ово је извршено; са већином гласова предлог је примљен. У непрекидној галами извршено је бирање новог одбора, коме је сада председница Др. Катица Јакшић-Радулашки, лекар. Она је прва оснивачица и организаторка Материнског Удружења, а њена заменица г-ђа Теодора Шушљић, управна чланица Женског Покрета. Код евентуалија предлаже г-ђа Др. М. Живановић да се што пре сазове ванредна скупштина, на којој се спорно питање има претрести и корегирати према захтевима чланица. Скупштина предлог прима. На концу је изражено признање старом одбору и председници г-ђи П. Симић које су уложиле доста труда да Материнско Удружење даде лепе резултате рада и пожртвовања. Новом одбору и његовој председници г-ђи Др. Јакшић-Радулашки желимо успешан завршетак ове пословне године; желимо напредак Материнском Удружењу, али се свакако надамо да ће оно не заобилазним путевима него равно поћи своме циљу: да у заједници са свима женама наше велике Отаџбине служи за пример рада и пожртвовања, а та наша заједница је. понос Српкиња, Хрватица и Словенки: Народни Женски Савез.

Ј. О.

Учитељице за своја права

Године 1920 Организација Учитељица и Забавиља обратила се молбом Г. Министру Просвете, да на основу принципа једнакости рада, а девизе: за једнаке дужности, једнака и права постави за управитељице женских основних школа учитељице; као и да надзорништво над основним школама добије и учитељица. Г. Министар је усвојио ову молбу и све београдске жен. школе добише управитељице а једина у то доба упр. вежбаонице Жен. Учит. Школе у Београду, постављена је за надзорницу женских школа, коју је дужност вршила све до септембра 1924 год, када је пензионисана. И ако овај акт није био у опреци са зак. о осн. школама, јер је било у предратној Краљевини случајева, да учитељица у четвороразредној сеоској основној школи врши дужност и управитељице, а члан 63 зак. о осн. шк. гласи: председник наставничког већа је управитељ (управитељка)... опет се ово питање у 1922 г. према гледиштима појединих фактора, сваке године покретало, те су управитељице делимично суспендоване, па враћане а најзад је укинуто и надзорништво и управитељство по осн. школама и само је у Вежбаоници задржана управитељица. Међутим ово је важило само за престоницу, по разним крајевима Краљевине управитељице се ипак задржавају и по где где и даље постављају. Новим Законом о осн. школама који ће кроз кратко време изићи пред Народну Скупштину, даје се учитељици право, да може бити учитељица, само у закону предвиђеним случајевима, а да би учитељица могла бити постављена и за надзорницу нема ни помена. Како се овај закон спрема за будућност а живимо у доба, када се у целом свету даје равноправност жени, па и у нашој Краљевини се не уступа у том погледу, јер имамо и женских лекара, архитекта, адвоката, доцента Универзитета, професора и др., само се учитељици спори право, које је уживала од 1920—1925 год. а новим Законом се предвиђа тек у изузетним случајевима, да и она може коракнути напред. Организација Учитељица и Забавиља тражи од Министра Просвете, да се у нови Закон унесе допуна, да и учитељица може добити оба положаја без ограничења и да се унесе поред речи надзорник реч надзорница; управитељ управитељица, да се не би и у будуће дешавала тумачења, као што је било на учит. збору у Београду по предмету збацивања управитељица: да се ти положаји односе само на учитеље, позивајући се на Закон у коме су биле само речи мушког рода, управитељ, надзорник. Организација Учитељица и Забавиља учинила је потребне кораке на надлежном месту и добила обећање ће се у питању управитељица изићи у сусрет оправданим захтевима, али у питању надзорница обећање није било тако одређено.

Брандес о женском питању

Георг Брандес, дански писац светског гласа, један од ретких универзалних духова, посветио је још у младим годинама велику пажњу женском питању. Он је 1869. године превео на дански језик Џона Стуарта Мила славно дело „Подређени положај жене“ и тим је преводом постао зачетником модерног женског покрета у Данској. Познато је, да је Мил један од првих мислилаца, који су се заложили за грађанска, друштвена и политичка права жене. У сад поменутом му делу захтева он потпуно изједначење женских са мушкима на свима пољима људскога живота. У својој аутобиографији* прича нам Брандес, како га је један несретан брак који је имао прилике упознати, навео, да размишља о животу и подвргава критици односе, које је дотле са поверењем и олако узимао. Можда неће бити без интереса ово место у изводу цитирати: „Отмена кућа. Муж у младости био, леп, нерадан, мало талентован, жесток. Жена удата и сувише млада и полно потпуно необавештена не пристаје уз њега, који је својом лакомисленошћу навукао себи болест, коју треба лечити и која га чини одвратним. Она жели раскид, он му се противи, да не би изазвао јаван скандал. „И тако сам“ пише Брандес — „још као млад човек примио силан утисак о

У немачком преводу изашла у Дрезди код Karl Reissner-a.

Страна 2.

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број 5