Женски покрет

МАТЕРИНСКИ ДАН

15. маја ове године све женске организације са Подмлатком Црвеног Крста прослави-ће у целој земљи »Матерински Дан«. Ово је први пут да се код нас прославља име мајке и да се јавно манифестује заслужно признање и пошта за велику, пожртвовану и несебичну љубав мајке према породици, друштву и држави. Предлог за одржавање „Материнског Дана« пао је на Конгресу Народног Женског Савеза на Бледу и једногласно је прихваћен од свију представница женских организација. Подмладак Црвеног Крста који броји 160.000 чланова деце, заинтересован и сам овим дивним слављем, које би имало изванредно оплемењавајући и васпитни утицај на младе душе дечје, прихватио је са задовољством заједницу рада за успешно извођење »Материнског Дана«. Прослава дана материнства биће за наше друштво једна новина, али она век давно није новина за многе напредне и културне народе. Још 1913.год. прослављен је први »Матерински Дан« у Америци. Тада је ова прослава успела преко сваког очекивања и за сразмерно кратко време „славље мајке« је заталасало целу Америку и одушевљено је примљено од свију слојева народа. Велики и проницљиви умови америчких државника оценили су високу, моралну и васпитну вредност овакве прославе и зато је Председник Америчких Сједињених Држава издао проглас, да се »Матерински Дан« који се празнује сваке године 15. маја, има сматрати за велики државни празник. Тога дана у част америчких матера сва државна надлештва украшавају се америчким заставама, на универзитетима, гимназијама и свим просветним установама одржавају се популарна предавања и глорификује материнство. У свима парковима и на свима јавним трговима свирају музике као приликом највећих националних свечаности.

Овим званичним признањем од стране највише државне власти Америке је видно истакнута значајна и важна улога мајке, која за опште благостање породице и народа има неоцењиве заслуге. Заиста се један народ може сматрати срећан када високо културни и оплемењавајући покрети друштвени везују невидљивим нитима све слојеве његове. Када се они на врховима и они на дну осећају блиски истоветношћу схватања за лепа, велика и опште човечанска осећања. Америка, која је богата свесним, трезвеним и практичним људима, материјалним и природним богатствима, постала јс данас и расадник култа према матери. Један велики научник рекао је: »вредност човека познаћете по поштовању које указује својој мајци«. Како најславнији људи Америке мисле о својим мајкама, нека нам посведочи следећи пример: Када је Баржилд изабран за председника северо-америчких држава, он је пре но што ће сести на златом украшену столицу председника републике, пришао својој остарелој мајци, пољубио је њено набрчкано и увело лице и рекао јој: »хвала ти мајко, ти си ме попела овде«. Његове су речи тада далеко одјекнуле и оставиле дубок утисак; данас их је прихватила цела Америка и један дан у години тај вредни, радени народ посвећује

успомени мајке. Тога дана све мисли траже Њу, све душе испуњује захвалност према Њој и многобројне усне. шапћу тихо и побожно »Хвала Мајко“. У доба општег друштвеног превирања, етичког и социјалног поремећаја, површног и лаког живота, ос кудице у равнотежи себичних интереса, морала и срца, човечанство је потисло на страну многа драгоцена велика и дубока осећања. Пријатељи рода људскога увидели су потребу реорганизације данашњег друштва, његовог досадањег васпитања и схватања. И стога је створен у свима земљама читав кадар људи, који све своје подобности посвећују напорној служби за постигнуће највиших човечанских идеала. Свестраним искуством живота дошло се до закључка, да су људи у недостатку интересовања и неге уништили многе своје здраве и лепе особине и оставили да у њима изумру драгоцене подобности неупотребљене и неискоришћене. Овакво стање појединаца и нерада настало је критично и опасно и оно нас испуњује озбиљном бригом. Сви пријатељи човечанства траже хитну и снажну помоћ. Као што у тешким и мучним часовима појединци призивају мајку, тако данас читави народи, у жељи да створе боље, благородније и мирољубивљије човечанство, позивају за тај велики посао жену и мајку, јер дубоко верују у неисцрпну снагу њену. И заиста сви они, који рачу нају на њену помоћ, у праву су: материна љубав неће никад изневерити, нити ће ико боље од ње разумети, да наће пут, који води право к срцу свакога човека. По примеру Америке, чији су поступци многим државама послужили за углед, прихватили смо и ми прославу „Материнског Дома.“ Ми мало не сумњамо, да ће наш поносити и витешки народ, који је изградио своју данашњу велику и сјајну Отаџбину, заборавити да ода дужно признање и пошту мајкама, које су своје синове припремиле и васпитале тако да су они постали понос Домовине

И стога је дужност свију нас, великих и малих, да се са благодарношћу тога дана сетимо наших мајки и да не заборавимо ни на оне које су у својој великој, несебичној љубави и самоодрицању остале саме и уцвељене, жртвујући своје највеће благо роду своме. Нека нам не буде тешко, да и за њих тога дана узаберемо који цветак у знак наше нежне пажње и поштовања. Мислимо пола дана на своју мајку и на цео њен живот испуњен непролазним бригама и љубављу за добро и срећу нашу. Нежно и детињски прислонимо своје главе уз њихове и покажимо им, да смо срећни што их имамо. Ослушнимо куцање тих срдаца, која су за нас раскошно расипала љубав и топлоту не тражећи никада ништа за себе. Сагледајмо дубине те душе у којој смо свагда налазили опроштај и пољубимо те миле руке, које су нас увек водиле сигурним путевима. Најзад, будимо сви захвални имену мајке, које је учинило да се у нама пробуде велики и лепи осећаји, испуњују наше душе радошћу и милошћу у нашем суморном животу стварају једио ново уживање, једно лепо славље, једну нову срећу, у толико драгоценију у колико својом грешком нисмо мислили о њој. Београд

Мила Ог. Симића

ПРВИ МАЈ

На милионе тврдих, жуљевитих руку диже се данас, да свечано прокламују рад за основни темељ целокупног живота. Пробуђене радне масе свих народа везује данас, на празник рада, једна иста мисао: да достојанство човека захтева, да се рад ослободи свега оног, што га у данашњем друштву понижава до ропства, до економске и духовне зависности. Задобијање најшире политичке равноправности учинило је да су се потчињени изменили у слободне грађане ма да је та слобода само релативна али индивидуалност појединца још је увек окована тешким оковом социјалне потчињености. Историски развитак рада на своме путу морао је прећи преко многих жртава. Када су се у почетку индусфиског развитка подигле „прве куће грозоте" фабрике у њима је умирало све редом: њежна деца, која никада нису осетила златне дане безбрижне младости, жене и људи, који су радили по 14 сати дневно, докле их прерана смрт није ослободила па клених мука. Robert Owen (1771 -1858), први велики практични социални реформатор, 1880., када је предузео фабрику „New-Lanark“, обуставио је рад деце старе од s—lo год, која су до његовог доласка радила од 6 ујутру до 6 увече. Данас, после 127 година безпримерног техничког развоја, огромног напретка свих грана науке, психолошког открића скривених сила човечје душе, да ли смо ми успели да из темеља изменимо то материалистичко схватање рада, да га ми још и данас не меримо мерилом желудца и задовољењем телесних осећања? Као у часу т.зв. »раног капитализма«, тако и данас постоји схватање: да је рад средство, које омогућава профит и уживање, у место да би сматрали рад као највећи значај живота, као његов главни циљ. Али другорјаче није могло бити, јер су они, који употребљавају пад само као средство, много јачи ма да не и бројно од оних, који хоће да раду поставе етичку подлогу. Та мањина је из себичног разлога неприступачна захтевима већине, која тежи да се систематски организује рад, производња и потрошња, и која хоће да се појам рада

издвоји од једностраног материалистичког назирања. Поред спољних рефорама, које захтева рад, да би се правилно схватио, исто је тако потребна и унутрашња социална реформа свакога појединца као и целога друштва. Целокупак социалан организам мора се напојити новим етичким погледима о значају и вредности рада, везати га мора свест заједничке одговорности. У борби за побољшање свога положаја доста пута је интернационални пролетаријат употребљавао погрешна средства, и на своју штету је толико пута слепо ишао за »вођама«, који су обожавали исте «идеале» живота, које обожавају и сами противници правих тежња радних маса. Али о данима, као што је први мај, када стоји пред њима у жаркој, чистој светлости пролетњег сунца неизопачени циљеви њихових тежња, ослобођен доктриналних девиза, пролетаријат нс заборавља никад своје најузвишеније посланство; т. ј. борбу за ново схватање рада, јер другојаче његов велики покрет губи културни смисао. У тој борби за етичко схватање рада, придужава им се и интернационални женски покрет, јер и он хоће да уздигне рад из материалистичких низина на јасне и чисте висине етичких принципа. У свакидашњој борби пролетаријат заборавља на свога великог вођу Карла Маркса који није пропагирао личне и класне мржње. Али данас је потребно да се не забораве речи, које је написао Маркс, у првом издању „Капитала", речи, које нису важне само за једну друштвену класу, већ и за све оне, који желе измену социалног покрета: „Фигуру капиталиста и велепоседника нисам оцртао у ружичастој светлости. Али што се тиче појединаца, на њих се односи само у толико, у колико су они персонификација дотичне категорије, носиоци извесних класних прилика и интереса. Моје гледиште, које сматра развој економске формације друштва као природан процес, мање по ичије друго гледиште могло би сматрати појдинца одговорног за прилике оне социалне класе, којој припада, ако би се он лично издигао изнад ње“. Љубљана.

Алојзија Штеби

Политички преглед

Спољна политика.

Припремна конференција за разоружање на суву, мору и ваздуху расмотрила је војне буџете разних држава, као и ефективе сталног кадра и максимум мобилисаних трупа у вези са бројем становништва. С обзиром на политичко стање у Русији и Кини, и национално буђење Ислама, одлуке ће се донети тек на јесен у септембру. Двадесет држава, међу њима и Америка, учествују у решавању овог проблема. Војне операције у Кини су застале. Јужна војска заустављена је у напредовању и задржане у области Нанкинга. Река Јангца је граница између северних и јужних територија. Само у Ханкоу јужне трупе држе територију северно од реке. Изјава г. Кулиџа, да се Америка уздржава од даље заједничке акције сила у Кини, изазвала је узнимереност у европским круговима: нарочито сада, када је удруженим војним силама у Шангају успостављен мир у

концесијама. У том случају Енглеска би ризиковала много да се сама упушта на усамљен корак. Накнадни трошак за енглеску војску, при одбрани Шангаја, до краја марта износи 950.000 фунти стерлинга. Нове трупе изазвале би још више трошкова. Политика Сједињених Америчких Држава је на путу чистог империјализма. Овакав закључак добија се кад се боље расмотре њено схватање о унутрашњој ситуацији независних република у средњој Америци и тумачење Монроеве доктрине. Републиканска партија је сасвим империјалистичка јер тежи економском и финансиском господарству целога света. Пасифизам, проповедан свету са тако много побожности и вештине, само је згодна фасада за освајање. Присуство америчког делегата на припремној конференцији за разоружање, а одсуство у Друштву Народа где би Америка најбоље утицала дв се очува мир света, дају нам за пра

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Уредништво и Администрација: Кнеза Михаила 46/1. Рукописе слати уреднику Крунска 71.

Уредник; ВЕРА ЈОВАНОВИЋ

Београд, 1. маја 1927. БРОЈ 7. ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1. и 15. у месецу. Годишња претплата 48 динара. Примерак 2 динара.