Женски покрет

убеђује свако сматра да је позван да каже своју реч. Фатално је да се је однос човека према жени, раније искрен и пун по верења, изменио, умерио, комплицирао, угасио. Услови лаки повољни нису истраживали рачунање. Живот није био један проблем. Људи су тражили прилике да се групишу, споје да би се лакше заједнички борили против недаћа у животу. Они су и успевали јер су сви имали исте идеале одговарајуће правилима. Деца нису била терет напротив, прихватана су са радошћу ти будући браниоци. Родитељи нису бринули, да ли ће их моћи отхранити. Раније није постојало специјализирање које је прогрес уносио у сваком послу. Како је замена увек била могућа, није се дангубило сваки је по могућности испуњавао своје дужности. Доцније су се улоге измениле. Човек је присвојио главну. Где да унесе свој труд, своју снагу, где би успех што ефикаснији био? Кога да пита за тајну »успеха“? Себе самог, свој разум, своју енергију? Опкољен ривалима увек спремним да искористе његову и најмању грешку, збуњен у почетку како да осигура своју егзистенцију. У тој борби он не жели да дели своје скромне дохотке који су довољни само за њега. И како сентиментална задовољства

младом човеку и ако скупа кад-када, али необавезна недостају, нема разлога да се решава на оно, што мој же доћи и доцније. Родитељи такође утичу на своје синове: нек се стрпи данас, сутра ће наћи боље. И време пролази! Али ти родитељи не мисле на своје кћери које вену, које старе, док се њихови синови предају свом снагом жељи за успехом сматрајући га увек недовољним њиховој амбицији. Уплашени с једне стране дужностима све многобројнијим, потстицани жељом да се оде што даље, човек се устручава да се ангажује, да се веже за цео живот. По неки незадовољни самим собом продужавају целибат до предсаму старост и тада се жене из страха од „доба реуматизма«. Док многи из страха од промене, остају робови својих навика. Тако се је конституисала једна група људи целибатера било младих или старих чији број расте из дана У дан. Шта се је десило у женском свету? Како су се снашли родитељи у питању судбине њихових кћери? Свакако најбоље што су могли. Они су како се то каже: испунили свој задатак и више још! Нико им не може шта пребацити, тим добрим људима. Њихово дете одгајено по принципима данашњице, репрезентира најпотпунији »тип« његове расе. Она поседује знање које одговара њеном имовном стању, њеном друштвеном положају. Она зна

оно, што је пристојно да зна. Онај ие зна оно, што не треба да зна. Мажена, вољена, она је ако не баш лепа, а оно симпатична. Онај који би се оженио тим благом, не би био за жаљење. Родитељи је воле, они желе да она живи у добру и изобиљу свега, све до дана, када ће је поверити мужу који ће јој поред материјалне заштите дати љубав и материнство. Та жеља тако природна, да ли ће се остварити. »Мираз«. Овде додирујемо једну тачку веома болну. Ми знамо са каквим жртвама, са каквим напором сиромашан отац скупља тај мираз. Има случајева, да се родитељи послуже преваром! Нећемо подвлачити последице тих одвратних честих случајева, који се свршавају већином разводом. Дакле, сви родитељи васпитавају своје кћери за удају. За њих нема других идеала. И све васпитање женско своди се: да се створи могу ћност да се жеље и остваре. Али тај идеал умесан и сличан жељама природе, не остварује свака кандидаткиња. Једна реч, један гест довољни су кат-када, да удаље кандидата. Укратко, међ толиким бираним мало изабраних. Дакле као што видимо, у пространом женском пољу, формирају се две категорије; привилеговане, које су успеле да нађу себи мужа, и друге које остају на терету својим родитељима. Ове су жртве. Не кажемо, запамтите, да су све жене удате срећне. У везама базира-

ним на интересу и склопљеним бе узајамних симпатија срећа је у питању. Затим има много елемената као: карактер, укус, навике који се познају тек доцније или - доцканБеоград. Дара Ковачевић.

Годишња Скупштина Женског Покрета у Сплиту

Женски Покрет у Сплиту основао се је натраг годину дана. Јавност га је можда у првом почетку примила са доста повјерења да не речем и зачуђења, али његове чланице знале су да иступа са толиком сигурношћу својих опредељених циљева да је одмах кроз прву годину прибавио себи лијеп број присташа. Рад овог нашег друштва најбоље се одразио на првој годишњој скупштини, која се одржала пре пар дана. Већ у самом поздравном говору председнице госпође Зорке Ђунио осјетило се задовољство над успјехом ове наше установе и с поносом је нагласила како се расплинула свака сумња о потреби једне овакве организације која хоће и може да пробуди свијест жене и заинтересује је за социјалан рад. Тајница Др. Јелка Перић у кратко је извијестила о овогодишњем раду друштва у опће, а затим су прочелнице секција опширно изнијеле свој извештај. Прва је говорила прочелница просвјетно социјалне секције госп. Иванка Тарле и приказала како јс циљ ове секције да просвјећује жене јер је њој много тога ускраћено а од онога што јој је удијељено много тога јој је неправедно подијењено. Истакла је предавање и сијела која су се држала кроз прошлу годину. Нагласила је сусретљивост овдашњег. Пучког Свеучил., које је позвало госпођу Проф. Миру Водварка-Кочонда, да држи предавање о психолошкој теми: »Испитивање интелигенције« а госпоћу Др. Милицу Богдановић о литерарној теми: »Толстој и његови погледи на умјетнотност«. Затим Др. Марјана Краљ говорила је о Психологији жене. Прве двије госпође одржале су такођер напосе по једно предавање и у Женском Покрету о правом позиву жене и значењу феминизма. Прочелница је даље нагласила о потрсби домаћинских школа која унашају хигиену, здравље и просвећеност у запуштена села. Те топле искре да би имале синути и у нашој лијепој али запуштеној Далмацији. Будући да је госпођа сама била током године као делегаткиња овог друштва при испиту домаћинске школе у Ресну, изнијела је опширан извештај о своме походу. И завршила је како треба да је прва брига овога друштва заћи у народ јер за аналфабете и полуаналфабете писане ријечи не вриједе, народ хоће конкретне примјере. Госпођа проф. Милица Лукачевић прочитала је реферат новинарске секције. Истакла је како захваљујући

савременом схваћању људи око мјесне штампе у питању феминизма, донијело се неколико чланака из којих се разабире свеукупан рад не само нашег друштва него и цијеле државе. Топло је препоручила пропагирање листа „Женског Покрета јер из њега може сватко да црпи најбоља обавјештења о нашем и страном феминизму. Прочелница правно-политичка стручна учитељица Ванда Барани говорила је опширно о важности ове секције. Приказала је како су сви услови да жена заштити своје виталне интересе уоквирени у законима при стварању којих да жена нема никаквих удјела. Стога је оправдано њено настојање да добије активно право гласа уопште а пасивно за сада барем у опћинска заступства. Наставила је да говори о пројекту новог закона у опћини особито осврчући се на оне тачке које се односе на сарадњу жене, јер Опћина није него велика обитељ која има да се брине за напредак свих својих чланова, а то може само ако су и сви чланови подједнако заступљени. И стога, када је Алианса Женских Покрета проучивши тај пројекат предала Меморандум са предлозима о промјени опћинског закона свим клубовима у Београду наша правно политичка секција сматрала је такоћер за дужност да своје мишљење изнесе пред народне посланике са којима може да дође у везу. У ту сврху посјетиле су неке чланице гос. Др. Трумбића, гос. Др. Анћелиновића и министра н. р. Госп. Др. Грисогона. Сва тројица су са пажњом саслушали разлоге и признали потребу сарадње жене у опћинама особито у градовма. Др. Грисогано је сувише одмах се одазвао и одржао у ужем кругу нашег друштва једну конференцију о теми: »Политика у науци и пракси а обећао је да ће одржати и једно јавно предавање о “Женском праву гласа“. Надаље прочелница спомиње долазак чешких Парламентарка с којима смо након одушевљена дочека остали у срдачном саобраћају. Врло је интересанто такоћер да су неке чланице ове секције дошле пригодом свог боравка у Паризу у дотицај са познатом феминисткињом: Dr. Ivonne Netter гласовитом одвјетницом на Апелационом суду у Паризу, иначе ванредном пропагандистицом која је одржала преко 600 предавања по цијелој Француској то је помакла и саму Бретању из њене консервативности. Она је са занимањем саслушала приказ рада Женских Покрета у нашој држави и изјавила ако би јој икако било могуће да би и код нас радо одржала

неколико својих предавања. По њој су се чланице упознале и са другим угледним Францускињама. Прочелница завршује свој извештај предвиђ)ајући додуше да ће и код нас консервативности још које вријеме да потраје али с поносом наглашује како наша организација је прва у Далмацији која ће да жени прокрчи нове путеве и отвори нове видике. У евентуалијама су се изнијела четири врло потребита предлога о заштити нашег млађег нараштаја. Први је предлог да се са сарадњом хуманитарног друштва „Женске Задруге“ настоји основати у граду пенсионат за девојке из провинције које похађају месне женске школе. Расправљало се затим о потреби да се девојчицама које похађају женску реалну гимназију из здравствених и моралних разлога омогући бар преко зимских мјесеци обука прије подне (јер у Сплиту је женска реална гимназија у истој згради мушке гимназије. Ови имају прије подне а оне после подне.) Закључило се затим да се у томе смислу пошаље представка на надлежне школске власти. Са великим интересом водила се је дебата о нужди једног дјечјег игралишта у граду, изабрао се одбор за проучавање тога питања и, који има да настоји да се заинтересују зато не само организоване него и све жене у граду. Са неколико конкретних примјера приказао се је затим сав штетни утицај биоскопа на одгој младежи. Будући да је то једно опће социјално пи тање, одлучило се дасе поради како би се одржала једна Анкета уз сарадњу свих организација и широке јавности е да се то питање што свестраније расправља. Свима присутним било је Јасно како ријешавање ових виталних проблема је права задаћа Женског Покрета и од колике је потребе било да се и у нашем кругу установи оваково Једно женско друштво. Предсједницом је поново бирана госпођа Зорка Ђунио, а тајницом ће нам и надаље да да остане Др. Јелка Перић. Расположење свих чланица се најбоље одразило у живој дискусији која је након тога потрајала неко вријеме. Свака је од чланица понијела са собом чврсто увјерење, да оваковим сложним радом није жена као доссле од користи само својој обитељи него и својој отаџбини. Сплит

В. Бл.

О употреби хладних облога

код мраса (малих богиња). О мрасама би се могло много да говори како о самој болести, тако и О начину њеног лечења. Ми ћемо овога пута да се ограничимо искључиво на употребу хладних облога у лечењу мраса. Ово чинимо зато што постаје веровање у народу да мрасне треба хладити, јер оне, могу да падну на срце, и тиме проузрокују смрт. Зашто се и кад у разним болестима употребљава хлађење (хладни облози или хладна купања)? Научна медецина препоручује хлађење у свима случајевима где постоји јако повишење температуре (38·5° —39° па навише) а у циљу да се температура смањи, пошто су високе температуре опасне по живот. Како треба стављати хладне облоге? Вода која се употребљава не треба да буде сувише хладна, довољно је употребити воду која је стајала у соби. Облог се укваси, добро исцеди и стави или око груди или се њиме обвије цело тело. Преко облога се стави сув завој. Температура собе, кад се облози мењају не треба да буде ниска (најповољнија 18 - 20°), Болесник под облогом не сме да лежи у промаји. Све ове предострожности чине се да хлађење неби проузроковао назеб и тиме створило терен за компликације код век оболелог организма. И код малих богиња могли би се употребљавати хладни облози, онда кад је температура јако повишена. У случају да се облози употребљавају. на предострожности, које су горе поменуте трсба нарочито обратити пажњу, пошто болесници који болују од мраса, нарочитито мала деца, наклоњена су плућним компликацијама. Једна од таквих компликација, врло опасна, јесте катарално запаљење плућа, (bronhopneumonija). Организам, који је већ ослабљен под дејством отровних клица проузроковача мраса, врло лако подлеже новој компликацији ма какве врсте она била. У овим случајевима срчани мишић не може да издржи, нагло слаби, и често је немогуће одржати га лековима. Срце се зауставља, наступа смрт. Ето зашто у народу постоји веровање да од хлађења богиње падне на срце. Ма да су мрасе често лака болест,. ми увек и свима саветујемо да позову лекара у самом почетку болести, јер ће лекар с обзиром на случај одредити начин лечења и рећи да ли су хладни облози потребни или не. Тиме ће се избећи многе компликације и многи смртни случајеви. Београд - - -

Д-р Ј. Нешковић-Вучетић

Кратке Вести

Г -ђа Јелена Павловићка, учитељ. у пензији на дан годишњег парастоса свога поч. супруга Илије Павловића, пешад. мајора, уписала га јс за члана добротвора Шумад. Женског Покрета у Крагујевцу са улогом од две стотине (200) динара. Управа Шум. Жен. Покрета топло благодари г-ђи Павловић, а покојнику жели рајско насеље.

Нашим читатељицама.

Извршни орган Алиансе Женских Покрета сматра као једно од својих најважнијих питања: питање о заштити деце и младежи, и тражи пут који би водио трајном физичком и моралном здрављу. Стога смо умолили г-ћу Др. Менде да напише за наш лист преглед о заштити деце у Немачкој. Др. Менде свршила је националноекономске студије и дуго је активно радила по многим организацијама за заштиту деце. Пре две године пропутовала је нашу земљу и написала леп чланак о нашем опоравилишту на Локруму у једном немачком листу. Г-ђа Менде љубазно се одазвала нашем позиву, и ми доносимо њен исцрпан чланак са топлом препоруком с обзиром на наш рад на заштити. Страна 4.

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Штампарија »Млада Србија« Ускочка Оа. Београд Тел. 14-40

Врој 7.

ШИРИТЕ ОКО СЕБЕ КРУГ ПРЕТПЛДНИКД