Женски покрет

Мајке!

Посвећујући Вам овај број „Женски Покрет“ поздравља у Вама извор здравога живота и снаге народа. „Женски Покрет“ сматра позив Мајке као најлепши и најплеменитији. Он високо цени ваш рад на подизању и васпитању народа. Ваш рад је жижа која даје нове ватре сталној народној тежњи ка прогресу и cpeћнијој будућности. „Женски Покрет“ се придружује прослави 15 маја Материнског Данa.

Иван Мештровић МОЈА МАЈКА.

МАТЕРИНСКИ ДАН

Да би упозорили и малу и велику децу на најнеисцрпнији извор милости, на највеће пожртвовање, на срце испуњено најнесебичнијом љубављу, стрпљењем, разумевањем и опраштајем Народни Женски Савез и Подмладак Црвеног Крста остварили су своју идеју да се и у нашој домовини заведе празник Мајке, који данас прослављамо са свима женским друштвима у целој земљи. Благодарећи Министарству Просвете сва деца по школама обавештена су од својих учитеља и наставника о значају овога дана. Кроз све цркве свих религија одаће се признање материнској љубави, том најлепшем цвету људского сећања. У свима културним установама одјекује данас слава мајци. И зато и стари и млади и велики и мали сетимо се данас свога највећега добротвора своје мајке. Ви, чије мајке почивају дубоким сном, сетите се тренутака, које сте са њом уживали и отидите јој, ако је могуће, на гроб. Ви, који сте удаљени од ње напишите јој једно мало

писмо. Ах! са каквом га чежњом мати ишчекује. А ви, децо, која не можете ни да схватите са каквим су напорима скопчане оне силне ситне услуге, које вам мајка од јутра до мрака чини, учините ви на данашњи дан нешто за њу. Олакшајте јој њен напоран рад. Одмените је мало. Вашој мајци, која није научила да од вас тражи вeћ само да вам даје једна ситна пажња, једна мала нежност створиће јој велику радост. Ако са похвалом уздижемо пожртвованост материнства, где мајку везује за дете крвно сродство, у толико већу хвалу и поштовање заслужује она жена, која се за туђу децу жртвује. А како страшно име има: маћеха. Судба сирочади са злим маћехама изнета је и у приповеткама и у песмама. Међутим има и добрих маћеха, којима често тај сам по себи тежак задатак бива отежаван и загорчаван подозрењем, непризнавањем и незахвалношћу. И за то одајмо данас искрено признање свима оним женама које су се са љубављу трудиле да замене poђeнe мајке. 15 Мај 1927 Београд.

Лепосава Петковић.

О заштити материнства.

Зар може народ здрав бити којему мајке не знају услове тјелесног здравља, а зар се народ може култивирати кад мајке нису свјесне тежње урођене човечанству за напретком?

На дан кад жене морају потсјетити друштво на захвалност коју човечанство дугује мајкама, корисно jе показати људима начин којим ћe начином своју захвалност реализирати. Тај начин веома једноставан по изгледу, али веома компликован при провођењу, јер претпоставља измјену многих вјековних друштвених конвенција састоји се у заштити материнства. Карактеристичан примјер како се несистематски још данас решавају разни друштвени проблеми, преставља питање материнства. И ако од давних времена умјетници свих народа са фантастичним пијететом обожавају материнство, ни ми, а ни многи културнији народи од нас, нису још заузели објективно и реално становиште према питању материнства. Апстрахирајући сада етичку вредност његову за друштво и појединца, крајње је време да се уважи корист нормалног материнства на формацију људске заједнице. Полазећи са становишта да је брак споразумна и свјесна одговорност нових, бољих покољења, треба констатовати да је мајка у заједници са таквим циљем од пресудне важности, јер је њезин утицај у стварању новог живота директан и трајан. Док мајка у свом тијелу чува најосетљивију етапу у развитку људског организма Сво-

јом крви храни нови заметак свјесног живота, и после девет тешких мјесеци са ризиком свога сопственога живота, а даље му ствара душу, природа је оцу дала дужност да чувајући мајку у периоду физиолошких промена њезиног тијела, који је чине мање способном за извјесне радове чува дијете. Ако признамо оваку функцију родитеља при стварању нових људи а морамо је признати, јер је од давнина код свих племена људске врсте констатујемо морамо признати и то: да је квалитет оца апсолутно одговоран за квалитет његовог потомства само у моменту стварања, док квалитет мајке утиче на квалитет њезине дјеце од зачетка док не ступе у живот самосталније. Занонодавство и друштво прихватило је овај одговорни утицај жене мајке при стварању нових поколења; али питање је какву је спрему осигурало друштво мајкама за тај велики задатак, и какво се признање даје онима од којих зависи обнављање човјечанства? До скорих времена није се сматрало потребним да се жена спреми за ту одговорну задаћу, него се остављала у мрачњаштву, да ради и живи по упутама својих баба и прабаба, а за награду створило је нарочите законе за ванбрачну дјецу, законом је заштитило проституцију и на крају, стварајући све теже економске прилике изагнало је жену из куће: у рудокопе, у фабрике, на ноћни рад и т. д. не бринући се о потомству, које се рађа од измучених жена и које расте по домовима без мајке. Знајући да јо највећи морталитет дјеце мећу одјочади, а ова да

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Администрација: Кнез Михаилова 46/1.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С,

Београд, 15 маја 1927. БРОЈ 8. - ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1. и 15. у месецу. Годишња претплата 18 динара. Примерак 2 динара,