Женски покрет

„Мајска Декларација" .

29 маја т. г. прославила је цела Словенија десетогодишњицу такозване „Мајске Декларације". Крајем године 1916 и почетком године 1917, после смрти цара Фрање Јосипа и убиства председника владе графа Strügkha које је извршио социални демократа, Д-р Фриц Адлер била је у бившој Аустро - Угарској најзагушљивија политичка атмосфера. Парламенат није био на окупу од почетка рата логори и затвори били су препуни политички сумњивих особа, а међу широким масама владало је очајање услед недостајања хране, а што је било, главно за угњетавање народних маса централnе силе биле су на бојним пољанама још победници. Неизвесност о исходу рата била је најгора чињеница, која је до крајњих граница потискивала наду за коначно ослобођење. У таквој атмосфери сазвала је аустриска влада парламенат и прва седница била је 30 маја 1917. Била је то историски важна седница за словенске народе монархије. На њој су дали представници свих словенских народа декларације, у којима су тражили национално ослобођење. Словеначки, хрватски и српски посланици (33) тадањега парламента, уједiњени у „Југословенском Клубу“, под председништвом Д-ра Корошца, изјавили су у својој декларацији да траже „уједињење свију покрајина где живе Словенци, Хрвати и Срби у самосталну државу, ослобођену сваког туђеродног господства". На жалост, требало је услед ужасних политичких прогонстава додати тој битној тачци „Мајске Декларације“ још нешто, што је изазвало међу непоученима много узбуђења и невоља. Требало је речи да се изврши уједињење под Хабсбурговцима. Запрепашћење услед тога пасуса престало је тек после, кад је почела тајна агитација од особе до особе и објаснила да је тај доставак само „марка“. Али влада је добро знала шта значи ова декларација, која је била дочекана у парламенту од стране немачких националаца са узвиком велеиздајници. Међу словенским живљем у бившој монархији почела је велика

агитација за потписивање „Мајске Декларације", прави народни референдум. Међу првима који су ишли на тај посао биле су жене. Госпође Фрања Тавчарјева и Цилка Крекова издале су за жене проглас, да се придруже тој општој политичкој акцији југословенских мањиnа у монархији. Успех је био велики. Словеначке жене су прикупиле за кратко време 151.989 потписа, и ако је био притисак власти страшаn. Накнадно је дошло још много, много изјава. Сви ови потписи су сачувани. Укоричени су у седам великих књига, које чува „Сплошно Женско Друштво“ у Љубљани.

Састанак Управног Одбора Интернационалне Алиансе за Женско Право Гласа у Прагу.

Управни Одбор Интернационалне Алиансе за Женскo Право Гласа Одржало је свој годишњи састанак у Прагу од 25 - 30 маја т. г. Председница г-ђа Корбет Ашби отворила је седницу поздрављајући све присутне и изражавајући жаљење што све управне чланице нису могле доћи. По народности биле су заступљене; Енглескиње, Францускиње, Холандкиње, Швајцаркиње, Немице, Гркиње, Чехиње и ми, Југословенке. Прво је поднет извештај о раду Алиансе у току прошле године, о обради анкета и осталих питања, које су предате комисијама на рад, па се затим прешло на сва остала питања око организације рада ове велике женске интернационалне организације. Седнице нису биле јавне. Најинтересантније тачке рада Интернационалне Алиансе које могу нарочито заинтересовати све наше жене, следеће су: Осећа се веома јако, да се у готово свима земљама наилази на приличну реакцију и велики отпор мушкараца против продирања жена у целокупи јавни живот. Ова се појава објашњава великом економском кризом, која се осећа код свих народа, те мушкарци видевши у жени озбиљног конкурента, желе да је као такву ослабе. Све феминистичке организације ово јасно осећају, и с тога се указала потреба, да се што боље и јаче одржава борбен дух код жена у целоме свету. Једно од средстава које је могуће да Интернационална Алианса предузме одмах, у циљу сузбијања ове појаве, то је већа пропаганда у журналистици о раду жена и резултату њиховога рада, као и да се најенергичније побију све не-

истините вести, које се често у журналистици појављују са циљем да омаловаже и убију поверење у рад жене. После исцрпно испитаних услова за овај рад Алиансе, дат је налог председништву да га организује. Поред овога, потребно је такође пружити лакшу могућност свима женама да се образују и боље васпитају у феминистичком духу. У томе циљу донета је одлука да Алианса оснује један Биро у Паризу, који ће прихватити организацију једне добро снабдевепе феминистичке библиотеке. Овај Биро имао би двојаки задатак: 1) да у самом Паризу омогући свима члановима Интернационалне Алиансе рад у тој Библиотеци, и 2) да на захтев свакога, који се Бироу буде јавио, пошаље тачне библиографске информације, са назнаком књижаре и цене књига, које су потребне за обраду назначеног питања. Организовању овог Бироа приступиће се одмах. Уверене смо да ће се на овај начин олакшати припрема феминистичких бораца. У току последње године Инт. Ал. је веома много радила у свима питањима, која интересују Лигу Народа. Интернационална Алианса је позвала своје организације да јој доставе имена оних жена које су добро познате оа општим образовањем и одличним професионалним знањем, да би могле конкурисати са мушкарцима за стална места у Лиги Народа. Инт. Алианса жели да својим ауторитетом омогући улазак што већег броја жена у Лигу Народа. Интернационална Алианса је са осталим великим интернационалним женским организацијама организовала један Комитет, под именом „Joint Comittee“, чије је седиште у Женеви, а који има за циљ да све интернационалне женске организације заједнички, иступају са својим захтевима код Лиге Народа. Тај Комитет сачињавају представнице следећих организација: Интернационалне Алиансе, Интернационалног Женског Савеза, Светске Лиге Жена, Лиге Жена за Мир и Слободу, Удружења Университетски Образованих Жена, и Удружења Жена Лекара.

Сматрајући да је подлога за сваки успешан рад сигурност и загарантован светски мир, Интернационална Алианса се веома много бави проблемом пацифизма. Јасно је да нисмо још у могућности определити се тачно на који начин најреалније можемо радити за идеал свих жена за светски мир и с тога је Интернационална Алианса на своме састанку решила да у новембру месецу одржи једну конференцију за студију овог тешког питања. Биће замољени познати светски експерти у питањима економским, политичким и социалним, која нас интересују ради пацифистичке пропаганде да одрже конференције са дискусијама ради бољег упознавања тих проблема. Ова ће конференција бити само за чланове Интернационалне Алиансе, и омогући-

ће Инт. Ал. да се упозна добро са свима тешкоћама и да нађе најбољи пут, којим ће упутити општу акцију свих феминистичких организација да Дођу до циља. Верујемо да ће ово бити једна од најинтересантнијих конференција ове врсте, и желеле бисмо да се и наше жене заинтересују и на њој да буду заступљене. Свака држава има право да пошаље највише 12 представница. На крају је обрађен план за одржавање великог конгреса 1929 године у Берлину, и пројектовано је да се идуће године организује један мањи састанак код нас у Београду. Верујемо да би овакав састанак Интернационалне Алиансе био од великог интереса и користи за наше жене, и са највећим задовољством смо примили жељу, коју су изразиле наше интернационалне сараднице да се приближе, и у нашој земљи да се упознају са радом и вредношћу наших жена. Београд.

Милена Атанацковић.

IV Конференција Мале Женске Антанте.

Од 1 до 4 јуна т. г. одржана је у Прагу IV Конференција М. Ж. А. под председништвом Гркиње; Г-ђе Теодоропулос. По извештају главног секретара о раду М. Ж. А., од последње редовне Конференције одржане у Атини до данас, можемо констатовати да је М. Ж. А. потпуно довршила своје формирање, да је веза међу члановима М. Ж. А. чврста, искрена и солидна, и да је ова наша организација сада већ позната у целом свету, у свима великим феминистичким центрима. На основу донетих резолуција на досадашњим састанцима, Биро је за овај састанак систематски израдио програм рада, кодифицирајући главне принципе на којима се базира целокупна активност М. Ж. А. За кодификацију основних принципа осећала се нарочита потреба из два разлога: 1) да би лакше могла схватити цео програм нашега рада широка јавност у нашим земљама; и 2) да би се са нашим програмом рада могле боље упознати феминистичке организације осталих земаља источне Европе за које желимо да постану чланови М. Ж. А. У идућем броју нашега листа донећемо у целости овај програм нашег рада. Поред овога на Конференцији су обрађивана у нарочитим секцијама још три питања: економско, рад на пацифизму и питање васпитања наше омладине. Економско питање у главном има два дела: теориско и практично. У првом делу се под руководством једне Чехиње, експерта у економским питањима, третирало теориски о главним идејама, на основу којих бисмо желели да се уреде међусобни економски односи наших земаља. У другом делу дискутовало се на који би се начин практично извела пропаганда за што већу

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Администрација: Кнез Михаилова 46/I.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 јуна 1927. БРОЈ 10. ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 динара. Примерак 2 динара.