Женски покрет

већ небројно пута да наши сељаци, у већини, без икаквога узрока одјуре своју жену батином тукући је кроз цело двориште до капије, па када је изјури испребијану, он се одвоји да јој помоћу лажних сведока створи одвратне кривице за које никад сиротица није ни у сну помишљала. Потребно је врло много рада и труда, да се наш по души врло добар, вредан и разборит сељачки мушки и женски свет просвети и научи праву и дужности, којима располаже отац према деци, деца према родитељима, брат према сестри итд... Молим Вас најусрдније, као своје рођено дете, да са уваженим чланицама најдубље размислите, каква ће предавања бити најзгоднија за неписмене масе сељачкога живља обојега пола, а ја сам уверен да ће и људи и жене и момци и девојке као лист са горе сићи из ових лепих планинских села, да чују нову и спасоносну науку из научних уста својих високо културних сестара из Женског Покрета. Ако хоћете; ја и моја жена волели бисмо да прво предавање по селима почне у нашем лепом крају, у Ражњу или Ћићевцу, али пре тога да дођете Ви са још којом чланицом код нас бар на дводневно гостовање, те да Вас ја као сељачки син сирома на лицу места упознам са неописаним патњама и језовитим мукама, под којима наше сироте сељанке падају и пропадају без заштите и без наде на спас... Вас и све чланице Вашег уваженог клуба много поштују 16 јула 1927 г. Персида и Миливој Николић, Шетка, мајор-инвалид пошта Ражањ, Шетка.

тативне идеале своје ране младости. У томе положају затекао ју је свршетак рата и Дубровник је био сретан, што се је Јелена де Бизаро Охмучевић могла свом својом душом да стави на чело још неоријентованог женског дубровачког свијета. Овде ћу да се послужим ријечима пјесника дивног епиграма посвећеног покојници од Женске Задруге дубровачке: „Већ си пламеном Твоје заносне душе ужегла луч просвјете над бестужни немар женскога свијета да му у ослобођеној отаџбини ствараш родољубни дух и отвориш врата царства значаја знања и љепоте." И нико други није био спремнији, да води хуманитарно просвјетну установу Женску Задругу до племените Јелене, јер нитко други није имао толико вјере и поуздања у успјех а толико мање бојазни за неуспјех. И сад настане оно велико њезино доба, кад је напуштена а даровита сирочад налазила у њој тјешитељицу, заштитницу и мајку. Кад би се отворила сва њезина приватна кореспонденција и кад би Она била водила свој дневник о свим добрим дјелима, које је кроз то доба учинила ускрсли би пред тобом и Београд и Париз и Оксворд а да и не говорим о мањим средиштима, одакле су јој се јављали њезини штићеници и штићенице — јер је међу њима било даровитих и младића и дјевојака. Никад нећу заборавити Њезин

занос, кад ми је за кратког задњег свог боравка у Сплиту читала писмо од једног свог штићеника с насловом „ Драга мајко". Кад многе тајне не би биле човеку свете и кад их не би већином скривао дну ду ше своје »Исповијести« би најбоље могле да оцијене величину многих људи, па би у том случају и лик Јелене де Бизаро Охмучевић био већи него што је слава многих људи, који су били јаки на ријечи и перу, не тако на дјелу. Ова племенита а скромна душа радила је без претенсија на признање, налазећи га у својој ведрој свијести, али дугогодишња част предсједнице Женске Задруге и неких других установа, које њој дугују свој опстанак и напредак и сузе, које су пратиле мртво опјело над остацима непрежаљене Јелене, биле су признање Дубровника ријеткој жени Или Војновићевој и Бранки Шеноиној. Како је Јелена де Бизаро Охмучевић превећ осјећала и живила више нутријим животом, то није била јака на ријечи, а није имала ни претенсије на то. »Ја не знам говорити« рекла је више пута учитељицама, које би се пригодом њезина боравка окупиле, да јој спреме каково изненађење, а онда би скромно наставила неколико ријечи, али тако топло и пробуђено, да би за пар часака морала настати шутња, јер би те старе успомене везане с њоме преживе биле, да те оставе хладна, И ова је велика и племенита душа

имала својих разочарања и одрицања, које сигурно хартији није повјеровала, па је свој дневник понијела собом у гроб, који се диже у романтичним Бречинама над морем, под сјетним чемпресима у близини преминулих родитеља. С Јеленом де Бизаро Охмучевић изгубио је Дубровник жену велика срца и великих идеала, жену ријетке енергије и беспримјерне љубави. Над њезиним пепелом на дан погреба склонио је главу читави Дубровник, а њезин ће рад бити забељежен у дубровачким аналима, те ће се дуго уз литерарни рад Цвијете Зузорићеве, Анице Бошковићеве, Богашиновић Будмани Лукреције и Јелене Рањине, представница старих Дубровкиња, спомињати и каритативно-просвјетни самопријегорни рад Јелене де Бизаро Охмучевић, као ријетки примјер савремених Дубровкиња. На њезину вјечну успомену њезине су другарице у раду, у Народној Женској Задрузи у Дубровнику, основале за припомагање сиромашних ученица »фонд Јелена де Бизаро-Охмучевић. “ Сплит.

Dr. Јелка Перић.

Белешке.

Школа за помоћнице учитељица домаћичких курсева. Женски Покрет у Београду је отворио у своме Клубу Кнез Михајилова 46 школу за помоћнице учитељица домаћичких курсева. Школа је отворена 15 јуна и има 20 ученица. Поред практичног рада, који мора да познаје свака домаћица, у школи се предају и ови предмети: матерински језик, рачун, телесно и душевно васпитање, пољопривреда, физика и хемија, земљопис и историја, хигиена, наука о домаћој економији, домаће газдинство, женски ручни рад, краснопис, цртање и певање. Управитељица школе је г-ца Драга Радо-

нић. Женски Покрет ће о раду ове школе обавештавати своје чланове. Добротворна Задруга Панчевачких Српкиња одржала је испите на својој ж. зан. шк. у присуству госпође референта Љубице Кнежевић, изасланика Мин. Трг. и Индустрије. На изложби доминирају банатске шаре, које прикупља г-ђа Познанова упр. школе. Уметнички везови и ткива, који сведоче о великом развитку естетског осећаја жене из народа, свесног рада панчевачких Српкиња, изложене у радионици банатских ћилимова, изазвало је најлепше одобрење изасланика. Интернационална Лига Жена за Мир и Слободу. У другој половини месеца јуна прошле су кроз Београд чланице Интернационалне Лиге Жена за Мир и Слободу, г-ђе N. S. Brunteon (Иркиња) M. Stattery (Енглескиња) и Fe Kitchelt (Американка). Оне су посетиле Женски Покрет, живо су се интересовале за феминистички покрет код нас и пропагирале су оснивање југословенске секције Интернационалне Лиге. Све три дошле су из Бугарске. Г-ђе Brunten и Stattery боравиле су у Бугарској годину дана руководећи акцију англо-американске организације »Friends Relief Mission« (квекери) за помоћ избегличкој деци у Бугарској. По њиховим изјавама у Бугарској постоји секција Лиге за Мир и Слободу, која је врло активна. Последњи избори у Аустрији. 24 априла су били избори за парламенат. У појединим областима су истовремено били избори за обласне скупштине а у многим местима и општински. Жене су, на жалост, биле доста потиснуте. Као бирачи су међутим биле много тражене, али се према њима као кандидатима имало мало обзира. Само је социал-демократска партија дала добра места на кандидатским листама женама. Њих шест је било изабрано: Аделхајд Поп, Еми Фрајндлих, Габриела Профт, Амалија Сајдл, Ана Бошек и Марија Туш. Остале партије немају жене мећу посланицима у парламенту. Штета што је Олга Рудел-Зајмек повукла своју кандидатуру. За бечку општину изабрано је девет жена одборника, шест социалдемократкиња и три из хришћанскосоциалне странке. Немица вођа преговора за састав владе. У Тирингену је приликом последње фазе покушаја за састав владе Д-р Марија Шулц, демократски посланик у тириншкој обласној скупштини, водила преговоре. Овоје први пут у историји немачког парламен-

таризма да је задатак овакве врсте поверен једној жени. Први женски инжињњер у Италији. - Летиција Андра је пре кратког времена положила као прва жена завршни испит на државној школи за инжињера у Риму. Облигатно васпитање девојака у Турској. Турски министар просвете наредио је да све девојке, чак и оне које припадају номадским племенима, обавезно имају посећивати курсеве из неговања деце, хигиене, социологије и за реформу одела. Кинескиња у судској служби. Суме Ченг, први кинески женски адвокат, је прва жена у својој земљи којој су националисти поверили дужност судије у шангајском суду. Интернационални Конгрес за Социални рад одржаће се од 9 до 13 јула 1928 г. у Паризу. Председница одбора за припрему тога Конгреса је г ца Д-р Алиса Масарик, председница Црвеног Крста у Чехословачкој. Конгрес ће поделити рад у 5 секција: 1) општа организација социалнога рада; 2) васпитање и спрема за социални рад; 3) методика индивидуалне заштите; 4) породица и индустрија; 5) Социалан рад и народно здравље. Расправе у другој секцији водиће позната немачка социална раденица Д-р Алис Саломон. Занимљива статистика Веома интересантну статистику израдио је статистички уред Берлина. Та статистика одговара на питања: да ли имају жене с позивом или без позива већи изглед на удају. Статистика одговара у корист жена с позивом. Год. 1925 удале се у Берлину 35.092 жене од којих је било само 8.889 или 25.2% без позива, или три четвртине свих жена које су се године 1925 удале у Берлину вршиле су позив. Највећи број жена које су се удале био је запослен у трговини као кореспонденткиње, стенотипистке, рачунске чиновнице, продавачице, и надзорнице у великим магацинима и т. д. На другоме месту су жене, запослене у занатима, предузећима, а на трећем месту служавке. Дакле пут у брак води преко позива. Колико је Беч урадио за опорављање деце. Године 1926 послао је Беч 35.000 деце на опорављење за време летњих месеца, тако да је свако дете, просечно, било по 35 дана у фериалним колонијама. Трошкове око овог летовања сносила је бечка општина уз припомоћ збирке „Недеља за спа-

савање деце«. Међу овом децом је било 7.290 шегрта (мушких и женских), који су провели своје ферије ван Беча. За њих је, поред општине, помоћ добивена и од Уреда за Осигурање Радника. Фериалне колоније биле су смештене у 177 места, у којима није убројано 20 колонија у најближој околини Беча. Проба крви као доказно средство за ванбрачног оца. У Бечу већ дуже времена допуштају судови у тужбама за истраживање ванбрачног оца као доказна средство пробу крви, јер су медицински стручњаци изјавили да се може с потпуном сигурношћу закључити из пробе крви ко је отац детета. Ако се установи код детета крвна група 2 или 3, мора се код једног између родитеља, или код мајке или код оца установити иста крвна група.. Ових дана је Највиши Суд у Аустрији донео начелну одлуку да важи проба крви као доказно средство јер ни код једног судског доказног средства не постоји више као могућност и вероватност. А пошто проба крви садржи најмање оба ова доказна средства, то је треба оценити као доказно средство у вези са осталим доказним средствима. У конкретном случају, због кога је била донета ова принципиелна пресуда Највишега Суда, је осумњичени отац ванбрачнога детета порицао да је он отац и тражио је пробу крви, и ако је мајка детета доказала да је у критичном времену имала интимне везе са осумњиченим. Проба крви показала је да немају ни мајка ни отац ову исту групу крви као дете и суд је донео пресуду да осумњичени није отац и ослободио га је плаћања алиментације. Публннације Лиге Народа. По предлогу саветодавне комисије против трговине белим робљем у Лиги Народа, Савет Лиге Народа је 1923 г. одредио један Комитет стручњака да простудира ово питање. Велике трошкове, које је захтевала исцрпна анкета по овоме питању покривени су прилогом од American Bureau of Social Hygiene и American Social Higien Asosiation. Извештај рада ове комисије стручњака завршен је, и прву партију овог извештаја већ је Лига Народа објавила. Ови извештаји, одштампани у једној великој брошури веома су интересантни, и од огромне су користи за све организације и за све личности, које се боре против трговине белим робљем, и с тога објављујемо у нашем листу да би се сви заинтересовани могли обратити Лиги Народа, одсеку за пропаганду, ако је желе купити. Биланс Светскога Рата. - Скрећемо пажњу жена на страховиту статистику Светскога Рата коју је недавно забележио један чешки лист: Велики Светски Рат је бројем људских жртава превазишао све раније ратове. Погинуло је и умрло 10 милиона људи, рањено 20 милиона. Мртвачким ковчезима палих (кад би се све један до другог ставили) могао би се пут од 10.000 км. поставити можда од Берлина до Владивостока. На Светски Рат је потрошено 700 милиарди златних марака. Није лако представити стварно значење овог броја. Али, довољно је приметити да вредност светске желесничке мреже износи половину ове суме, а светска трговачка флота четвртину. Вредност злата у целом свету од краја XV века не износи више од. 10—11 % трошкова Светскога Рата.

Страна 4.

Штампарија вМЛАДА СРБИЈА« Београд Ускочка 6а Тел. 14-10

»ЖЕИСКИ ПОКРЕТ«

Број П-

Претплаћујте се на „Женскн Покрет"!