Женски покрет

љубав, да бисмо разумели мишљење наше мушке омладине; на онда да пређем на упознакање осталих Парискиња, да бисмо видели, колико је то мишљење, онако како се уопште узима нетачно, и како је велика грешка што многи од нас без разлике пола деле тај суд, и ако Францускињу никад нису ни видели. Међутим, ја немам довољно посматрања те врсте да бих смела да говорим о париским проституткама. О Парискињи коју наш омладинац само у појединим ретким случајевима упозна смем са више познавања да говорим. Реч је о париској раденици и малој париској чиновници. Париске раденице и мале париске чиновнице почињу свој рад готово увек као врло младе девојке. То су деца оних породица париских у којима сваки члан најчешће још од четрнаесте године почиње да зарађује за живот. Већина од њих се рано уда за Французе своје другове у послу, и готово увек остаје да и даље ради и заједно са мужем материално обезбеђује своју породицу. Мањи број од њих остаје неудат. (По тврђењу г. Теодор-а, демографа, ретко се у којој земљи склапа толико бракова као у Француској. Ту заузима прво место раденички и чиновнички свет.) Неудата париска раденица ради свој посао, често без икога свога ствара самосталан живот који је, и ако врло скроман, честит и леп. Кад се таквој париској девојци деси да се заљуби, она пружи своју љубав искрено, без задње мисли, без накнаде материалне и моралне, без плате и брака. У таквом односу она помогне вољеног човека, дели с њим своју зараду, свој кров и као домаћица у оно мало слободног времена домаћинским пословима олакшава и улепшава живот обога. Ако се са таквом Парискињом упозна наш омладинац, код њега се пријатно сећање на ову младу девојку, којој често пута дугује здравље и спокојство у раду, претворило у лепо мишљење о Францускињи уопште. То је једна од оних симпатичних париских jeunes filles, које обично станују по периферији, далеко од места свога посла, које не могу у подне да иду кући и кад имају родитеље, које свој јевтини, хладни ручак поједу на једној од клупа у оближњем скверу, парку Монсури, Тиљеријама или Луксембургу, и које и тај тако мали ручак поделе са врапцима, најискренијим својим пријатељима. Те младе девојке зове Париз Midînettes, што значи: оне које једу пола »ручкића« (пола дају врапцима). То лепо име: Midînette, ту лепу реч која означава врло симпатичну врсту женског света у Паризу, још више која нам тако кратко казује Једну њихову племениту особину, Француска Академија није хтела да прими у свој речник. Да јој нешто није изгледала профана?! Али, нестаје Midînette - њу, или боље рећи, њену навику ради које је и добила то име, замењује једна друга. Друштвени живот се свуда нагло мења. Само за неколико година уназад живот Париза је друкчије изгледао. Али о томе други пут, као и о осталим Парискињама споменутим у почетку чланка и доста и често јер ми Парискињу не знамо. Парискиња је интересантна жена. Париз.

М. М.

Алкохол и жене.

По предвању госпође Марице Бартол на конгресу „Трезвености" у Љубљани, 3-VII-1927.

Познта наша словеначка списатељка, г - ђа Марица Бартол, говорила је на овогодишњем конгресу „Трезвености“ у име Народног Женског Савеза. У почетку говора нагласила је жалостан факат да се наше југословенске жене, а нарочито Словенке, још тако слабо интересују за абстинентски покрет. Овај факат тешко је разумети јер баш жене највише пате

од оних који су се одали душом и тедом алкохолу. Пропаст девојака свију сталежа, проституција, полне болести, пропадање породичног живота, самоубиства, све те несреће имају у велико извор у — алкохолу. Жене су више пута тражиле на својим скупштинама укинуће проституције, али против алкохола још нису устале, ако изузмемо закључак (односно закона о општинама) на лањском конгресу Н. Ж. С. на Бледу. Ако се жене не надају успеху код одраслих, нека уводе превентивни рад код младежи, који ће без сумње успети, и ако би био тај успех запажен тек после десет година. Жена имз младеж у својим рукама као мајка, учитељица, зато треба да јој је најсветија дужност да васпитава децу и младеж у духу трезвености. Била је жена, Мари Хунтова, професор хемије, која је прва уводила у америчке школе пропаганду за абстиненцију и г. 1885 већ је десет америчких држава извело њену идеју. Наше жене још увек нису свесне упркос опширној-пропаганди коју врши друштво „Трезвеност“ и Социално-хигиенске установе колико је алкохол штетан за њих саме и њихов род. Предаватељица набраја све страшне последице алкохолизованих родитеља, које се тако ужасно свете над децом: идиотизам, еспилепсија, неразвијен дух и т. д. Алкохол има исто тако врло велики удео у великом броју злочина. Криминалиста, Др. Доленц, статистиком је доказао да се деси највише злочина у времену кад се највише пије. Преко потребан нам је због тога рад међу народом и дужност је наших образованих жена да објашњавају популарним начином и примерима из свакидањег живота сељанкама и раденицима велику штету уживања алкохола. Жене треба да траже да из школских читанка нестану све песме које прослављају »рујно вино«. Жене нека употребе свој утицај да на свадбама престане онако велико пијење као што је сада обичај. Родитељи нека пазе да при различитим родбинским прославама не добијају деца отрова вино. Али, и сами не би смели да пију, јер још увек имају примери најјачи утицај.

Даље је изводила предавачица: „По нашим малим варошима и селима скоро је у свакој другој кући ако не у свакој гостиона или продавница за ракију. А ипак се издају нове концесије још увек. Истина, да жене још немају речи у општинским управама, али могле би бар утицати саветом на мушкарце да се у будуће гостионе једна за другом затварају, а не да се отварају нове. То је њихова света дужност. Енергично би морале такође протестовати код власти да се не профанише успомена наших великих људи тиме што се називају собе по гостионама и подрумима по њима који су наш понос (ово важи нарочито за Словенију, ако је тако и по другим местима наше земље није ми познато). Кад је код нас у Словенији рекрутовање за војску, то је већ толико гадно да постану ти младаии одвратни услед своје суровости, изазване услед великих количина узетог алкохола. Да ли није овде ваш задатак мајке, сестре, веренице да сузбијате ту гадну навику? Ако би хтеле нарочито пропагирати учитељице свом силом абстиненцију, стекле би благодарност целога народа.

На крају морам да подвучем још једну ствар с обзиром на наша женска друштва. Многа између њих живе у уверењу да њихове забаве не доносе довољно материалног прихода ако на њима не продају алкохолних пића. У Словеначкој имамо само два женска друштва, «Коло» у Цељу и «Женско Друштво« у Марибору која принципиелно никад на својим друштвеним забавама не нуде алкохолних пића и принципиелно отклањају сваку сарадњу на забавама где се продају алкохолна пића. А обадва друштва имају врло лепе моралне и материалне успехе у своме раду. Нека би сва наша женска друштва поступила по томе примеру и уопште чинила све могуће да се спречи уживање алкохола да тако припомогну срећи нашега народа. Љубљана.

Ц. Ш. П.

Жена као посланик.

У Канади је само једна жена у парламенту Agnes Mag Phail. Цео рад јој се концентрише око политике мира. Најлепша јој је акција, коју је као права жена посветила школској деци. То није никакав сентименталан, погрешио сваћен социалан рад, без икакве вредности од којег болује друштво. Не. Она пише писма школској деци, да их уведе непосредно у историју развитка људског друштва. Какво задовољство деци, кад могу одахнути од школске шаблоне, и кад чују од свог посланика жене, шта се у свету догађа, шта се ради у ужој домовини. Деца пишу сама госпођи посланику и питају ако им нешто није јасно. У народним школама у Канади развила се дебата о догађајима у Китају. Деца су се обратила госпођи посланику и примила су следеће писмо:

»Драги учитељи и ученици! У овом писму говорићемо о китајском рату. Китајци употребљавају неко јако средство за пушење које се зове; опиум. Ово утиче на човека горе од алкохола. То опија и држи човека у пријатном заносу. Али, кад ово прође, онда је човек болестан и нерви порушени. Од 1839 до 1842 био је тако звани рат због опиума у Китају. Китајци су хтели забранити употребу опиума у својој земљи и хтели су забранити увоз у исту, али Британија је све употребила била да то осујети, јер она има Индију а Индија продаје Китајцима опиум. На ово су се наљутили Китајци. Многе дужаве. Јапан, Британија, а пре светског рата и Немачка имају своје фабрике у великим градовима Китаја. Страшан је живот у овим фабрикама, деца од шест година су присиљена радити у истим и често се позледе или се чак убију. Китајска влада је немоћна, што је посед стран, а инострана господа не мисле ствар изменути. Пре годину дана марширали су студенти кроз град, у знак демонстрације и протеста против тих ужасних прилика. Али, ту је пуцала на њих британска полиција. Можете мислити, учитељи и ученици, како је све ово револтирало Китајце и како је жеља да истерају Енглезе из своје земље, све јача и јача«. Овако врши своју дужност жена посланик. Панчево.

Ј. Познанова.

Белешке.

Из Уредништва. — Данашњи повећани број нашега листа излази као двоброј за 1 и 15 август. Идући број изаћи ће 1 септембра 1927 године. Успех жена на Професорском Конгресу на Цетињу. На овогодишњем Професорском Конгресу на Цетињу наше жене-професори имале су леп успех. У управу Професорске Припомоћне Задруге ушле су (до сада није било ни једне жене) г-ђице Зорка Ђорђевић и Душанка Витас,

професори; а у Главну Управу Професорског Друштва поново је изабрана г-ђица Катарина Јовичић, као и прошле године изабрана г ђица Даринка Стојановић. При тајном гласању за председника Професорског Друштва, поред три мушка кандидата, гласало се и за г-ђицу Катарину Јовичић. Овим су наше жене-професори добиле видно признање и изједначење са својим мушким колегама. Рад енглеских феминисткиња. Све феминистичке органзације у Енглеској овога лета воде енергичну акцију, да би доказале са коликом ће јачином бити подупрт закон, који изједначава услове права гласа за жене и мушкарце. Нашим читатељкама је већ познато, да у Енглеској жене добијају право гласа тек у 30 години док га мушкарци стичу у 21 години. Националпа Женска Алианса за изједначење политичких и грађанских права, послаће делегате својих друштава члановима Парламента, у овоме циљу. 27 маја у једном говору Председник Министарског Савета је још једном обећао да ће идуће године поднети на одобрење законски пројекат, за изједначење жена са мушкарцима у изборном праву. Национална Женска Алианса је одржала митинге, на којима су кандидати за Парламенат изложили своје гледиште о овоме питању. 16 јула је одржан један велики митинг у томе циљу у Trafalgar Square-у. Енглеским феминискињама желимо највећи успех.

Жена на Оксфордском Университету. Оксфордски Университет је донео један статут. по коме се дозвољава да и жене могу бити професори на томе Университету. С друге, пак, стране Университстски Савет у Оксфорду одлучио је да се ограничи пријем жена на Университет, и то да може бити само ¼ студенткиње од целокупног броја студената на томе Университету. Централно Седиште Федерације Университетски Образованих жена. 1 јула т. г. енглеска Краљица је свечано отворила Дом Crosby Hall, који ће у будуће бити центар Федерације Университетски Образованих Жена. Зграда је ванредно лепа, потпуно модерно инсталирана, и удобно намештена. 47 соба је спремљено за госте, чланице федерације, које долазе ради својих студија у Лондон. Кућа је од историске вредности, у чистом стилу Тудор, има једну велику салу за конференције, и једну салу за студије. Разне личности и организације дале су прилог за намештај појединих соба, да би женама омогућиле да се у што удобнијим околностима посвете своме раду; приложнице су из Енглеске, Канаде, Француске, Немачке, Холандије, Италије, Норершке, Шведске, Јужне Африке, Ирске, и т. д. Crosby Hall отвара гостољубиво своје одаје женама целога света, које ту могу добити стан и храну, и посветити се својим студијама и проналасцима. Надамо се да ће чланице федерације из наше земље такође наћи место у овом гостопримљивом дому. Жене у Ирској. За време избора у Слободној Држави Ирској жене су гласале у много већем броју но на последњим изборима, и што је нарочито интересантно, жене су гласале у већем броју од мушкараца. Има четири изабране жене. Лига Жена Бирача у Америци. Усвојено је да се програм рада лиге Жена Бирача прошири следећим тачкама: испитати на који се начин врши корупција у примени законодавства, у циљу да се отклони; помоћи да се интернационално донесу и примене одредбе, које ће уклонити све тешкоће да се дође у интернационалним споровима до арбитраже, и олакшати спровођење свих других средстава у циљу пацифизма; помоћи да се допринесе бољем успеху у раду организације за заштиту материнства и заштиту деце. Поред овога велика је пропаганда учињена да се што већи број жена појављује на биралишта године 1928 кад буду избори за председника А. С. Д.

Страна 6.

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

БроЈ 13 и 14