Женски покрет

По овом говору, г. д-р Рувидић предао је Опоравилиште управнику г. д-р Војиславу Сретеновићу лекару, изложив и задатак и принципе о уређењу овог Опоравилишта. Ово прво Опоравилиште радило је два и по месеца; примило је 167 деце (94 девојчице, 73 мушкарца), више од половине није имало оца, а од ових 42% погинуло је у рату. Сјајни резултати рада овог Опоравилишта створили су уверење код представника нашег Ц. К. о неопходности Дечјих Опоравилишта; она су оправдала полагане наде и постала су предмет нарочите пажње Црвеног Крста. С тога је идуће године отворено и друго Опоравилиште у Кошутњаку. Оно је радило од 25 јуна до 4 августа, свега 39 дана, а под управом опет лекара г. д р Младена Милошевића, сада ср. лекара у Богатићу. Прошло је 87 деце (51 женске и 36 мушких), % сиротне и без родитеља, а плаћајућа. 9 јуна 1925 г. отворено је на Авали и радило до 31 августа свега 53 дана. Прошло је 181 дете (85 женских и 85 мушких). Без оца деце је било 97, од којих су 62 погинула у рату. Без оца и мајке 9, свега 106 или 58%; чиновничке деце било је 21 или 11%, трговаца 6 или 3%, занатлијске, радничке, служитељске 48 или 21%. Управа над овим Опоравилиштем била је поверена мени. Ове године Београдски Обласни Ц. К., примајући ову установу од Главног Одбора, под председништвом генерала г. Станоја Ристића, одлучио је да се увећа број Опоравилишта и тако омогући већем броју деце опорављење и окрепљење на свежем шумском ваздуху. И тако су ове године формирана четири Опоравилишта, свако по 50 деце, и то: два на Приморју, а два: у Ковиљачи и Руднику. Да би се до што бољих резултата до шло, у свако Опоравилиште упућена је по једна чланица Управе. У ово Опоравилиште упућена је агилна чланица г-ђа Јела Ивановићка. По утврђеном принципу свако се дете, пре него се упути у Опоравилиште, лекарски прегледа. Ти прегледи пружају импресивну слику о жалосном здравственом стању наше школске деце: бледоћа, закржљалост у рашћењу, анемија, мршавост и деформисан грудни кош општа су појава. Многа су деца носиоци отечених жлезда на врату; у опште, то су организми слаби и неотпорни и као такви озбиљни кандидати за разна унутрашња оболења. Узрок оваквом бедном стању јесте: одсуство најелементарнијих здравствених погодаба код већине наше школске деце, и непоклањање довољно пажње физичком васпитању наших ђака.

Чланови Управног Одбора Београдског Обл. Ц. К. посећивали су куће где станују ова деца, и наилазили су на страшне призоре: деца станују по влажним становима, сутеренима, без сунца и ваздуха, често уз то са још неколико својих чланова, са по још једним или двојицом у кревету. И кад се узме у обзир недовољност исхране, онда је очевидно зашто је овакво стање код наше школске деце. Ето, таква деца у највише случајева улазе у Опоравилишта. Као учмала и бледа биљка кад се изнесе на сунце ваздух и светлост, па храњена добром храном, влагом и соком, што се развије у дивну и бујну биљку, тако и ова школска деца, после 30—40 дана проведених у Опоравилишту, постају пуначка, румена, светла и весела, добију боју лица, добију апетит, жлезде изгубе. Да се постигну овакви резултати, има да се благодари и организацији и исхрани деце у Опоравилишту. Све време у Опоравилишту проводи се по утврћеном распореду занимања. Сви устају у 6 часова, до 7 часова под надзором нудиља Ц. К. умију лице, врат, груди, па од 7 ч. шетају кроз шуму. У 7 ½ ч. доручак. За то време постеље се ветре. До 9 часова успремање шатора и логора, а у 9 часова управник лично врши смотру чистоће. Од 9—l0 ч. лаке со-

колске вежбе, а у 10 ч. ужина. После тога до 11½ часова сунчање и купање, или, ако је pђаво време, лектира и лаки писмени састави. Ручак у 12 ч., а до 3½ часа одмарање и лежање; у 4 ч., ужина. После ужине шетња у шуму и соколске вежбе, игре, песме до вечере у 7 часова. За овим другарски разговори и спавање у 8½ ч. Облигатно је прање руку пре обеда и прање зуба и уста после обеда. Деца се купају 2—3 пута недељно. Живот у логору уређен је по лекарским принципима живота. Сваки шатор има старешину и по једног дежурног који се уредно и савесно на дан смењују. Они одређују редаре и редуше да доведу у ред своја одељења. Примећено је да овакав живот чини задовољство деци, и да би им без тога живот био у Опоравилишту празан и досадан. С погледом на најважнији период у дечијем развитку, када су физиолошки органи у јеку најактивнијег фуикционисања, као и на потребу попуне раније учињеног дефицита у исхрани, и потреби дечјег растења на квалитет хране се обраћа највећа пажња, пази се да се деци даје таква храна из које се највише извлачи топлота и енергија. Тако свако дете просечно троши по 500 гр. хлеба, 500 гр. млека, 150 гр. меса, 400 гp. поврћа, 100 гp. воћа, 30 гр. путера, 30 гр. шећера, 30 гр. масти. Дневно имају по пет оброка: доручак, две ужине пре и по подне, ручак и вечеру, За доручак примају млеко, за ручак два јела: чорба или супа, и једно јело с месом, а четвртком и недељом још и печење и колаче; за вечеру опет два јела, али без меса. За ужине се даје хлеб са мармеладом, сиром, кајмаком, медом. Благодарећи свим чињеницама које благотворно делују на децу, повећање телесне тежине креће се од 4—6 кгр., а било је случајева и са 8 кгр. —То је кратак приказ рада у Опоравилишту и његов историски преглед. Београдски Обласни Ц. К. отварајући једно своје Дечје Опоравилиште и овде у Ковиљачи, поред повољних климатских услова, полагао је и на свесрдни пријем од стране бањске управе, као и осталих тела, чији смо пријем у пуној мери уживали. Зато при завршетку у име управе Опоравилишта захваљујем се најсрдачније на свему управнику бање, бањским лекарима, као и лекару г. д-р Милораду Бошковићу из Лознице, који је децу бесплатно прегледао; затим управитељу и Одбору овд. школе који нам је уступио за наше потребе две учионице и двориште. Црвени Крст ће идуће године jom обилније развити своју акцију у овом

Ф. Тошовић.

Биро Интернационалне Феминистичке Алиансе у Женеви.

За време заседања Лиге Народа, септембра месеца сваке године, Женева постаје прави центар интернационалнога рада, како држава преко званичних представника, тако и приватне инициативе преко представника великих интернационалних организација. Све велике интернационалне организације имају тада своје представнике у Женеви, који се труде да својим личним присуством и додиром са представницима разних држава утичу да одлуке Лиге Народа, тог највећег интернационалног форума, буду што више у складу са општим напредним тежњама великих интернационалних организација. Интернационална Феминистичка Алианса такође је обавестила све своје чланове да te од 29 августа до 20 септембра у Женеви имати свој Биро у Fоуеr Feminin, 11 Cours de Rive (2 спрат). За све времe заседања Скупштине Лиге Народа у овоме Бироу 'e се скупљати феминисткиње које се налазе у Женеви; у њему ће се моћи добити сва обавештења, која могу интересовати феминисткиње, као и обавештења о раду Лиге Народа; ту ће се моћи видети представнице феминистичких организација из целога света, и упо-

знати се са целокупним феминистичким покретом. Интернационална феминистичка Алианса ће за то време организовати интересантна предавања, и у Бироу ће се приредити један циклус козерија, на којима ће се моћи чути најинтересантније феминистичке личности. Сваког понедеоника ћe бити интиман чај ради ближег упознавања феминисткиња, које се налазе у томе моменту у Женеви. У Бироу ће се такође моћи добити и улазнице за седнице Лиге Народа. Председница Интернационалне Феминистичке Алиансе г-ђа Соrbett Ashby која ћe за све то време бити у Женеви, најљубазније позива све феминисткиње, које се тамо налазе, да што чешће свраћају у Биро, ради претресања свих интересантних питања, која се могу појављивати у току рада Скупштине. Алианса Женских Покрета би се веома радовала ако би која од наших чланица, којој се укаже могућност да у то доба буде у Женеви, била та коће посетилац овог пријатног феминистичког центра, те буде у могућности да нам донесе интересантне новости о великом феминистичком покрету и раду Лиге Иарода.

Порука американских жена.

14 маја, у главном штабу народне женске странке у Вашинггону, одржала се предконференција о дневном реду Националног Конвекта у Colorado-Spsingzy. Све су дворане накићене цветом у боји партије: бело, лила, жуто. У овом дивном оквиру створеном од женских руку већале су се озбиљне ствари. Председавала је Edita Hongthon-Hoaker. Прве жене Уједињених Држава Северне Америке третирале су проблем светске заједнице жена. На нама је сада да стиснемо свесрдно нама пружене руке. Зову нас жене новог света. Ово је млађа генерација, која хита напред. Питају има ли заједничке везе мећу женама целог света, која нас оспособљава за заједничку акцију? А ми. жене старога света, одговарамо: има! Има једна веза, која нас везује, старо и младо, сирото и богато широм овога света а то је: Материнство. У овој тачци се разумемо. Жене које имају деце, најбоље схватају осећање мајкиног срца. Ја за себе налазим да су деца целог света и моја деца. Пошто се овако лако разумемо, наћи ћемо заједничке путеве. Кад су се наши синови враћали са ваздушног пута из Индије, провели смо исте немирне дане као кад смо очекивали првог смелог пилота преко Океана. Зато нема месне препреке мећу же нама целога света, зато треба да се сложе као велемоћ целе земље на којој живимо, коју треба да удесимо што боље за будућност наше деце и унучади. Многи ће казати: разлика живота и жена старог и новог света тако је велика да се не можемо сложити у заједничком раду. Друге су животне борбе тамо, друге код нас. Истина, тип Американке је други, други је наш. Европљанка се теже креће, натоварена је традицијом, пуна сентименталности, хуче под теретом дужности. Европљанка гаји пре свега своју кућу и породицу. Американка своју личност. Из ове различности наступало би учење и поучавање. Највише би користи имале наше домаћице, које грцају под теретом домаћих послова, научиле би се користити модерном техником и прилагодити нашим приликама. Да, али где су наше жене са правом гласа, које би техничке олакшице за наше домаћице увеле у оквир законодавства? Где је наша заједничка моћ гласова, да се створи модеран парламенат? Наш би поредак ишао на лакши и јевтинији газдински живот а не на партијске агитације и плакатирање. Исто толико има да уче жене новог света од нас. Пионери нашег женског покрета прешли су тежак пут, пун горких искустава. Какав богат материал за измене и допуне. Наши синови лете, лете са једног

краја света на други, доказујући да нема препреке ни даљине. Материнска срца, која их прате на далеким путевима, сусрећу се широм овог света. Иста су позвана да промене, улепшају, учине све, да је свако срећан и задовољан на кугли земљиној на којој ће наш живот продужити наша деца. Панчево.

J. Познанова.

Белешке.

Нама за пример.

Нама за пример. Словеначки женски лист „Женски Свет“, који излази већ пет година у Трсту, дакле у месту где су прилике за развитак најмање повољне, има ове године 15.000 и речју петнаест. хиљада претплатника: Радујемо се од свег срца овом великом успеху Словенкиња под ужасним терором италианског фашизма. Истина, да је »Женски Свет«, ако гa упоредимо са „Женским Покретом“ лакша лектира, јер се не бави искључиво као наш лист феминистичким питањем и питањима, која су с њим у најтешнијој вези, али ипак 15.000. претплатника доказује, шта се може постићи енергичном агитацијом; јер ових 15.000 претплатница »Женскога Света« cу нашле жене саме. Свака читатељка је придобила по неколико нових претплатница и само у текућој години је порастао број претплатница за три хиљаде, од 12.000 на 15.000 »Женски Свет« чита се само у словеначким крајевима Италије и у Словеначкој, има дакле много мањи терен где. се може ширити него што гa има наш лист. Да ли је потребно да овом факту додамо још нарочити апел нашим женама? Да ли није нама много лакше да добијемо 15.000 претплатница, него оним нашим мученицама у Италији?

Народна Женска Задруга у Дубровнику

Народна Женска Задруга у Дубровнику на својој годишњој скупштини поднела је врло леп извештај о раду у 1920 години. Задруга je развила свој социални и просветни рад, приредила је седам веома занимљвивих предавања,. и основала је дечје забавиште у Гружу. Предавачи и тема предавања су следећи: Г. Богослав Павловић, јурист, предавао је о сељачкој жени и женском покрету; Д-р Н. Ђивановић, о женским манастирима у Дубровнику; професор Кристе Криле „Осам дана на океану"; Г. Спасоје Мерло, председник окружног суда о жени; Г-ђа Местра Паола Беговић о Рикарду Вагнеру; Г-ђица Јелисавета Вавра о свом путовању у Индији и теозофским покретима; Г. Спасоје Мерло о разводу брака. Забавиште у Гружу отворено је 1. маја; у њему има 80 деце. Поред забавишта у Гружу Задруга има и забавиште у Дубровнику заједно са обдаништем у коме је било 120 деце;. а хранило се дневно 30 деце. Обе институције наилазе на врло леп пријем грађана, а да су од велике потребе најбоље доказује велики број деце која их похађају. Поред ових социалних институција за децу Задруга руководи и Динспансером за туберкулозне и Диспансером за мајке и одојчад. Обе установе под. стручном управом прва под управом Д-р Орлића, друга под управом. Д-р Мариновића постижу веома лепе резултате. У обема установама деле се сиромашном грађанству лекови и млеко. Задруга учествује и у вођењу занатске школе, која је полудржавна институција. Школа има већ прве поруџбине и ако услед буџетске немогућности одељење за народни вез, бели вез и чипке није организовано. Везови, које израђују »Пчелице« у Дубровнику и Цавтату, продају се у Задрузи. Доста се везова продало, нарочито за време пролећа и лета, када је највећи промет странаца, те тако ови лепи везови одлазе у Немачку, Енглеску и чак Америку. У овој години два штићеника Задруге довршила су школовање и Задруга је узела друга два штићеника да их изведе на пут. Многима је Задруга пружила у невољи помоћ у новцу и роби. Изабрана је нова управа са мандатом за три године, под председништвом гocпoђe Злате Сеса

Страна 4.

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 15.