Женски покрет

Редовна Годишња Скупштина

Алиансе Женских Покрета у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца одржаће се 17 и 18 септембра 1927 у просторијама Женскога Покрета у Београду, Кнез Михаилова ул. 46. Поред делегата, који имају право учешћа на скупштини, скупштинским седницама могу присуствовати и сви чланови Женскога Покрета. Почетак рада скупштинског у суботу, 17-IХ, у три часа по подне.

Једно обећање.

На збору демократске партије у Белој Цркви рекао је Министар Спољних Послова, господин Др. В. Маринковић, између осталог и то да је време да почне и код нас политика нанела. Важна и значајна реч за будућност, а страшна осуда досадашњег политичкога рада свих влада и партија. Скоро девет година, дакле, био је наш политички живот начелан само у безначелности, био је лутање, био је вођен од личних интереса појединаца и партија. Колико драгоценог времена смо изгубили, колико енергија је било потрошених ни за шта, колико разочарења су имале оне личности, које су хтеле искрено и поштено одмах после уједињења да се лате посла око сређивања економских и социалних прилика у земљи. Свршетак рата је неминовно тражио зграду нашега господарскога живота на сасвим новим базама. Али, начела, програма за тај посао није било и зато је имала бесвесна спекулација широко отворено поље. Фацит тога рада је економска криза и то у земљи тако богато обдареној природним богатством. Јер, није било начелне владине политике, елементи који су искључиво тежили брзом обогаћењу без избора средстава, овладали су нашим економским животом, док једног лепог дана није дошло до неизбежног краха банака, индустријских подузећа, трговина. Тај крах је имао ужасне последице за широке кругове и полуљао је наш кредит у иностранству. Занемарила се пољопривреда, која мора да чини најчвршћу базу нашега економскога живота и место солидних малих и средње великих сељачких газдинстава, ми имамо сељаштво, које је у рукама бесвесних зеленаша. Рат је оставио много отворених рана, које би народ могао сам да излечи, и ако је располагао малим средствима, само да је имао мудре и свесне вође. Помињемо само инвалидско питање и питање подизања услед рата упропашћених сељачких газдинстава. Дилетантизам и неодговорност су преовладали, и питања која су решиле на узоран начин остале државе, међу којима се налазе и неке изашло из рата крајне ослабљене.

ми смо решили тако, као што би их решила само још предратна Турска. Питање правилног опорезивања свих слојева, на основу њихове фактичне материалне снаге, још до данас није решено и због тога се подржава у народу уверење да постоје у нашој држави два народа, онај који је ослободио и онај који је био ослобођен и тај део мора плаћати преко своје снаге. Безначелност у том за државу тако важном питању, ако не из другог разлога, бар из самога фискалнога разлога даје повода разним демагозима за распаљивање племенских страсти. После девет година државног живота није био предложен Народној Скупштини ни један рачун о томе, како су се употребили државни кредити, народ не зна у какве сврхе је давао новац. То је опасна игра са стрпљењем народа. Безначелна политика нас је довела до хаотичне државне администрације, која је баш ових дана добила одличну сведоџбу у ужасном дога ћају у Плевљу срески поглавар на челу разбојничке банде! Спољна политика је ишла путем, који нас једовеодо великих тешкоћа и ако за Балканску државу баш није било тако тсшко пронаћи правац, који би нам дао значајну улогу у интернационалном животу. Могли бисмо да бројимо у бесконачност «успехе» наше безначелне унутрашње и спољне политике, али констатујемо само најкрупније гpешке досадашњег политичког рада. Узроци за овакво стање у првом реду су у безначелности у свима питањима, која су судбоносна за живот државе. А у другом реду је проузроковала ово стање политика, која је прогласила свакога који се дрзнуо изрећи објективну критику над радом политичке странке. која је била на влади, за противдржаван елеменат. И сваки који је испољио своје погледе на национално и социално питање, добио је знак комунизма. Тако се систематски угушивала објективна опозиција, без које је здрав политички живот немогућ и уклањали су се они прави патриоти, који имају кичму, а ширили су се медиокритети. Народ је за све то време изгледао као стадо оваца, које је изабрало за

чувара курјака да гa заштити пред медведом. Тај народ је мирно трпео, веровао је обећањима професионалних политичара и гледао како се не поштују закони, који гарантују слободу уверења, личну сигурност и напредак економског и социалног живота. Био је оруђе у рукама неодговорних вођа и крајне је време било да је изговорио активан министар реч о начелима у политичком животу. Уверени смо да ова реч није празно обећање, пошто ју је рекао озбиљан политичар и државник на тако важном месту. Ова реч не сме да остане само изборна парола, него мора постати жива истина. Алианса Женских Покрета као представница најсвеснијих жена у нашој земљи радује се тој речи у нади да ћe се и женско питање у будуће третирати као начелно питање народног и државног живота.

Алианса Женских Покрета,

Важан Захтев Словеначких Учитељица.

Народни Женски Савез и Алианса Женских Покрета су поднели Министарству Просвете резолуцију »Друштва Словенских Учитељица« у којој захтевају нарочиту наставу за учитељице, да би могле поучавати домаћинство и најпотребније знање о пољопривреди. Од наших учитељица, нарочито оних на селима, захтева се уопште много више, но што је потребно само за њихов позив васпитача омладине. Учитељи и учитељице морају да врше своју просветну улогу у народу, и потребно је да за тај задатак буду нарочито припремљени. С тога је „Друштво Словенских Учитељица" у Љубљани приредило у мају месецу т. г. нарочито предавање о томе, како треба да раде учитељице изван школе на селима. Предавачица, г-ца Марија Плешко, учитељица на Врхники, из свога практичног искуства је дала преглед рада, који би требало да врши сеоска учитељица за добро нашег народа. С правом је нагласила предавачица, како су младе учитељице незадовољне и несрећне, како не умеју да нађу додир са народом у коме треба да раде. Кривица за тај факт не пада само на учитељице, већ је највећи део у томе, што не добију потпуну спрему за свој рад. Нашим учитељицама недостаје систематско образовање у домаћинском раду и за пољски рад, и с тога је неопходно потребно да се нацрт програма за учитељске школе допуни у овоме правцу, ако хоћемо да је учитељица пријатељ и саветодавац на-

роду. Предавачица је лепо оцртала са каквим радом може учитељица да придобије поштовање и љубав своје околине, речима: »Како су захвалне сељачке девојке ако их упозоримо како треба да уреде дом на практичан и естетички начин, који би се добро могао прилагодити сеоским приликама. Не кваримо сеоске домове и девојке варошким укусом, узбудимо код њих свест да за сеоско дете нема лепшег краја но што је сеоски дом, да је у толико срећније, у колико више труда, жртве и интелигенције употреби за његов процвет«. Ту, ми учитељице, имамо бесконачно поље за просветан рад изван школе. Колико би добила угледа учитељица, која би н. пр. научила жене у крајевима где се не може трошити млеко, да праве тврде и меке сиреве од млека које им преостаје. Или, ако н. пр. преко лета покаже како се праве разни сокови од воћа, с јесени како се кухају обичне мармеладе, воћни сиреви и обични компоти на случај болести у кући, а такође и зато, да се и на сеоски сто за време празника изнесе какво боље јело и мало промене. У зимским вечерима, када се приближују празници, можемо их учити прављењу доброг теста, припремању разног јела од меса, и како ће најбоље да употребе сушено месо, које готово свуда умеју само да скувају, а такоће да справе и поврће, које обично врло мало познају, а нарочито да припремају болесничку храну. У зимским вечерима такође би могла учитељица да им излаже најпотребније о вртарству, па чим дође пролеће ако нема школски врт на расположењу сигурно да би која добра и разумна домаћица дала свој врт, да га заједнички уреде са учитељицом. Такав врт -ће бити узор за цело село, јер и деца ће се научити да гаје цвеће, поврће, лековито биље, ниско воће и џбуње. Тако би их могла упозорити на оно воће, које успева добро на дотичноме месту, и на шкодљиве инсекте и како ће се најбоље од њих одбранити. Не заборавимо нарочито поуку о хигиени! Докле год наше матере и девојке не буду поучене о условима за развитак разних бактерија, нећемо постићи чистоћу ни за децу ни за дом. Свакој жени мора ући у крв, да су сунце, ваздух и здрава вода највећи непријатељи болестима, трулежи и бући. На кpajy напоменућу још да је потребно да се сељачкој жени, која пати уздигне свест. Она треба да је поносна, што јој је дато да на својој земљи гаји здраву, радну децу, и ако много пати, нарочито преко лета ипак ради на здравом сунцу и свежем ваздуху, и да она и њена породица могу јести ситог и течног

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Администрација; Кнез Михаилова, 46/1.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 септембра 1927. БРОЈ 15 ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. Примерак 2 динара.