Женски покрет

Наша скупштина.

17 и 18 септембра делегати свих наших Женских Покрета састали су се да заједничким радом на годишњој скупштини Алиансе поновио документују своју непоколебљиву вољу да у пркос свих препрека истрају у борби док не постигну свој циљ. Да ова борба баш није лака, о томе смо се уверили из приказа делегата, које су нам дали на скупштини. Индо лентна средина у којој треба да се продире са нашим идејама, ненаклоност власти, консервативност жена самих главне су сметње продирању феминизма. Женски Покрети досад нису клонули, нису се заразили песимизмом, који бујно цвета око нас, јер их потпаљује вера у праведност наше борбе. Није нас страх будућности, кад смо на овој скупштини видели одлучност делегата и њихову верност идеји. На овој скупштини нисмо решавали неке велике проблеме, јер још није време за то, али довршили смо нашу организацију и израдили програм рада за најближу будућност. О томе је председница Алиансе на отварању скупштине рекла следеће:

„Друга редовна скупштина Ал. Ж. П. има пре свега задатак да доврши техничку страну њене организације. Пре годину дана, на скупштини у Броду, дали смо са измењеним правилима Алианси облик и суштину, на овој скупштини треба да допуном правила и примањем пословника завршимо ту важну страну сваке организације, јер је и она једна између гаранција за успешан рад. Не смемо ту страну ни потцењивати ни прецењивати али сваки колективан рад мора да стоји под извесним формама, друкчије би зашао у недисци плинованост и неред. Разуме се да је далеко важнији од техничке стране сваке организације дух, који влада у њој и који даје свакој њеној енунциацији карактеристично обележје. Тај дух који води, јача, даје подстрека колективној вољи, не сме да буде нешто што је случајно залутало у њу. Он мора да буде компонента њене идејне основе, њених циљева, моралних и етичких побуда. Мирном савешћу можемо да кажемо да Ал. Ж. П. и сваки поједини Ж. П. имају све знакове таквог једног озбиљног покрета, зато могу да очекују успех свога рада, зато могу да постану органски део целокупног живота. Од свакога покрета националног, социалног, културног има људска заједница тек онда, стварну корист, ако успе да оствари чврсте везе међу својим члановима. Те везе се остварају и јачају међусобним поверењем, солидарношћу и пожртвованошћу. Ал. Ж. П. искрено тежи томе да успостави међу својим члановима

чврсту везу, базирану на овим особинама. Ако буде ова веза непорушива, Ал' има могућност опстанка и напретка. Тек међусобно поверење отвара врата за плодан рад, успех гарантује солидарност у извођењу заједничких задатака, а пожртвовање даје раду светао печат несебичности. Чланови Aл. Ж. П. дали су баш ове године доказ, шта могу да остваре искреним међусобним поверењем, солидарношћу и пожртвовањем: они су нам омогућили да издајемо наш четрнаестодневни лист »Ж. П.« Ви знате да смо били, тако рећи, празних руку, кад смо донели одлуку за наш заједнички лист и било је много песимистичких мишљења да нећемо издржати ни месец дана. Али, сви П. разумели су важност заједничког листа као средства за пропаганду наших идеја, и дали су му драге воље прву материалну основу и тако омогућили његово излажење. Опстанак нашега листа је везан за нашу свест и за наше пожртвовање . од једне друге стране не можемо да очекујемо ма какву помоћ. Можда ћe и у будућности доћи случај, кад ћe бити потребан понован апел на солидарност и пожртвовање чланова Ал.. и уверена сам да ћe наћи одјека, јер сви ми знамо да имамо само оно што смо у стању да створимо сами. У томе погледу феминистички покрет је сасвим сличан радничком покрету: један и дрхти, пошто не наилази на одобравање консервативне већине, мора да се ослања само на свест својих идејних присталица. Пошто ми не можемо да обећамо нашим присталицама материалних користи, можемо се обратити само њиховој свести, и то је баш оно што даје њиховом одзиву, много вишу вредност. До какве висине се може попети солидарност и пожртвовање оних, које удружује идеја, за то су нам диван пример раденици.

Сећате се последњег револта у Бечу, 15 јула, који је тражио и многе жртве. За породице палих жртава скупили су аустријски раденици до данас суму од три милиона динара. Ту суму откинули су раденици и раденице од свога минималнога прихода и тиме су сјајно документовали своју класну солидарност, своје велико пожртвовање. До таквих узвишених чина доводи предана љубав за идеју. Овај пример даје нам најјаче побуде да свом снагом радимо у да пробудимо свест и солидарност код наших жена, да их оспособимо за оваква велика дела. Падам се да ћe после ове наше скупштине наступити време нашега интенсивнога рада за остварење наших циљева. То нам у овој години, на жалост, није било могуће из различи-

тих узрока, о којима ћемо говорити у извештају извршног органа. Ова нада има стваран разлог у чињеници да почињемо нову радну годину са јавном манифестацијом за право гласа и она нека буде знак да се свом јачином спремамо за рад. Ви знате колики је још отпор против наших захтева, како се омаловажава феминистички покрет зато треба да буде наша манифестација озбиљна и јака. Тај отпор долази, по моме мишљењу, у великој мери од оног духа, који најјаче влада у нашој земљи то јест милитаристички дух. Он ставља на прво место чисто мушке особине, одржава војничко деспотски менталитет, који продире у јавни и породични живот. Овај дух није ни мало погодан за женине захтеве, јер је сасвим противан њеном расположењу. Он се ослања на гвоздену дисциплину, на потчињеност, тражи апсолутно покоравање једној вољи и цени жену само као биће које има једини задатак да paђa чврст подмладак, будуће војнике. Наравно да нас ово не сме плашити ни заустављати на нашем путу, напротив морамо свим средствима сузбијати oвај специфично мушко-милитаристички менталитет. Женини захтеви се примају само тамо, где преовлађује мирна продукција, јер у њој може да учествује жена као потпуно равноправан члан.

Ако буде почела новоизабрана Н. С. са законодавним радом, као што је било обећано у изборној агитацији, Ал. чекају важни задатци. Beћ на лањској скупштини израдили смо наше предлоге за закон о општинама а ни до данас нисмо могли да их предамо; надајмо се да ће нова скупштина, и тај закон и остале који чекају на унификацију, узети у расправу. Један између најважнијих у тој серији је грађански законик и треба за њега да израдимо наше предлоге у духу нашега програма и закључака интернационалних феми нистичких конгреса Наши предлози треба да буду за тај законик базирани на принципима равноправности жене и мужа у браку, равноправности у наследству мушке и женске деце, на принципима највеће правне заштитс ванбрачне деце и т. д. Надајмо се да нас тај рад чека, он ћe нам дати прилику да опширније говоримо о нашим захтевима и нашим идејама. Тако видите да нас чека у будућности велики и озбиљан посао. Ми гa можемо извршити добро и у општу корист, не само у корист жене, ако будемо испуниле све услове, који су потребни нашој организацији за успешан рад и о којима сам говорила у уводу, то јест; техничка организација мора бити беспрекорна, дух који води наш покрет мора истицати из његове идејне основе и морају гa дизати моралне и етичке норме, а све нас мора чврсто везати међусобно, искрено поверење, солидарност и пожртвовање.« Београд.

Алојзија Штеби.

Марија Јамбришакова о њезиној осамдесетогодишњици.

Хрватски је женски свијет прославио почетком овога мјесепа ријетку славу, јер осамдесетогодишњица Марије Јамбришакове значи у исто вријеме и прославу свечарице као и одлични јубилеј хрватскога школства и хрватскога женскога културнога рада уoпћe. Мало има жена у нашем јавном животу, које могу да покажу толико позитивних успјеха свога рада, као што то може наша свечарица. толико извршених дела, која од дана оснутка па до данас живи све јачим, све интензивнијим животом, јер су била основана у прави час, јер су изашла из праве народне потребе, јер су изграђена љубављу и оданошћу. Обдарена од природе једнако бистрим схваћањем, јасном снагом пpoсуђивања као и топлим женским срцем и јаком вољом, Марија Јамбришакова на основу сретне синтезе свих душевних способности од првога часа свога јавног дјеловања наступа у животу сигурно и мирно, одрјешито и неустрашиво, јер се ни у којем случају не да заведе само једном страном богате своје душевности. И кад је нешто упознала cнагом свога схваћања као исправно и добро, она ће то пригрлити свим жаром чувственога свога живота. да то онда вољном енергијом прометне у позитиван, користан и успјешан рад. Управо је зачудно с колико мужевне одважности и сигурности наступа Марија Јамбришакова већ у младим својим дјевојачким да не рекнем готово још дјетињим годинама. Већ као млада седамнаестогодишња учитељица она види мане и недостатке тадање школе, слабу спрему народних учитеља и наступа енергично и ријечју и пером, да се те мане уклоне, да се школство дигне на вишу разину интелектуалну и моралну, јер ће само тада моћи да право служи потребама свога народа. Стекавши у иноземству солидну и свестрану образованост одбија. Јамбришакова сајну понуду у туђини, па се враћа у домовину своју, да ревним трудом и устрајним радом изграђује хрватско школство, напосе оно за женску младеж.

Вођена живом жељом да придигне хрватску жену, да је на основу дубље образованости учини слободним човеком, који ће по својим способностима и склоностима моћи да бира своје животно звање и занимање. Марија се Јамбришакова даје свим својим силама на тај рад понајприје као учитељица грађанске школе. Али она доскора увиђа, да прилике и животне потребе траже од жене још већу образованост, и то онакову, која ће је учинити способном да у ће након прописних студија у сва звања, и зато се Јамбришакова бори, да се за женску младеж оснује прва женска средња школа; она се бори за то у многим предавањима, на скупштинама и анкетама, она пише о том чланке и расправе, да предобије Јавно мишљење за ту идеју. Па кад је године 1892. основан женски лицеј као нрви завод тс врсте у читавој бившој Аустро-Угарској монаркији, Марија Јамбришакова врши на том заводу несамо дужност наставнице педагогије већ је она у потпуном смислу ријечи духовни вођа читавога завода. Њезин идеал да узгоји жену до слободнога човјека, налази ту своје остварење и она

ЖЕНСКИ ПOKPЕT ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 октобра 1927. БРОЈ 17 ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата -18 дин. За иностранство 60. Примерак 2 динара.