Женски покрет

Националистичка нетрпељивост.

Гocпoђa Марица Бартол из Љубљане послала нам је кратко објашњење с обзиром на то што су је напали због осеја о италианским списатељкама. Њен допис објављујемо драге воље и само се чудимо да живе у доба најживљих интернационалних односа у свима гранама јавнога живота још људи, који се узнемиравају кад се пише објективно о уметницима другога народа, и ако нисмо с њима баш у најбољем политичком пријатељству. Таква нетолеранција само је доказ националног шовинизма и си тнобуржујске тесногрудости. Госпођа Батролова пише следеће: „У Трсту излази једини словеначки женски лист »Женски Свет,« који доноси у свакоме броју по један есеј о списатељкама различитих народа. У броју од аугуста донео је слику и приказ дела италианске списатељке Матилде Серао, која је поред Аде Негри највећа, најсјанија и најплоднија италианска списатељка. Ако говори »Женски Свет« о великим списатељкама свих народа, мора да говори као женски лист и о великим списатељкама италианскога народа. Истина је да фашизам страшно затире словеначку мањину у Италији, али фашизам је режим од данас до сутра. Неког дана ћe и њега нестати, као што је нестало досад свако претерано насиље. Врло добро разумем да сваког Југословена боли ово гушење нашега живља, а упркос томе морамо признати величину оних који је имају. Политику и уметност не смемо мерити подједнако, политика је ствар за себе, а уметност је интернационална, и тиме својина свих. Кад сам добила због есеја о Матилди Серао писмо, у којем ми се пребацује да уздижем Италианку, била сам веома зачуђена тиме што још постоји наивност те врсте. У писму ми се каже да сам се огрешила о свој народ и писац ме пита, да ли сам кадгод видела да би Италиани писали о нашим списатељкама. Пиcaц ни мало не мисли на то да ми, на жалост, немамо још ни једне Матилде Серао, ни једне Аде Негри, и да словеначки лист, који излази у Трсту мора пренашати ствари из италианског културног живота. Словеначком часописима у Италији већ су избројани часови. Али и без тога »Женски Свет«, ако ће бити у културноме погледу објективан, не сме правити разлике међу великим женама свих народа. Лично за себе морам напоменути само ово: писала сам о словеначким и словенским стварима кад није било ни трага о људима, који ме сада оптужују. Кад сам живела међу Италианима, писала сам у »Словенскоме Свету« и „Единости", о словенској уметности, нарочито о руској, а у »Единости« је изашло неброј мојих чланака против наших ранијих и са дањих тлачитеља против Италиана. Двадесет година била сам у управи Ћирил-Методове подружине, била сам уредница првога словенач ког женског листа »Словенке« и то у време кад сам била општинска учитељица у Трсту, то јест кад су ми били господари Италиани! Где су били у то доба сви они, који сад из сигурног места оптужују мене због тога, јер сам представила Словенкама велику италианску списатељку?« Љубљана.

Марица Бартол.

Скупштина Народног Женског Савеза.

Скупштина Народног Женског Савеза одржаће се 16, 17 и 18 октобра на Палићу код Суботице. Дневни ред Скупштине: I. дан 1) Отварање Скупштине. 2. Извештај Управног Одбора. 3. Извештај Надзорног Одбора. По подне 4. Г-ца Милева Петровић проф . »Војна обавеза за жене.«

II. дан 5. Расправа о васпитању и реорганизацији школа за женску омладину. а) Основна настава, грађанске школе: референт г-ђa Милка Умбергер, учитељица из Љубљане. б) Женске Стручне школе: ,референт г-ђa Јелена Марковић, учитељица у пенсији, из Београда, кореферент г-ђa Познанова, учит. из Панчева. в) Женске Средње Школе: референт г-фа Др. Зденка Смрекар, директор из Загреба, кореферент г-ца Даринка Стојановић, професор из Београда. г) Хигиена и Школа: референт Др. Вера Михалинец-Квинц, наставница хигиене на Женским Гимназијама у Загребу. III. дан 6. Пријем резолуција. 7. Избор нове Управе. 8. Питања и предлози. По подне опроштајни састанак.

О турској жени.

Из великих догађаја, који су се последњих година одиграли у Турској и собом донели многе реформе, турске жене извукле су велике и многе користи за себе. Велики реформатор Кемал паша подарио им је у новим законима као из рога изобиља толика права да се оне збиља морају осећати задовољне и поласкане. Доскора тако рећи без икаквих права, одједном постале су моћни фактор у организму друштва и државе. И турска интелектуалка, која је из раније била спремљена и васпитавана од великих умова, лако је и са много окретности примила подарена јој права и брзо се снашла у новој улози. Али, као што се о менталитсту попојединих народа не може понекад изрећи општи суд, тако исто о жени из једне државе у којој су дуго спутавана права и потпуно ограничен круг делања, не можемо тако брзо дати тачну дефиницију, нарочито кад се она налази на прагу новог живота. Са великим догађајима у новијој турској историји долази и велики преокрет у положају турске жене са Истока, коју су њихови људи чували као неки накит, пазили као какво дете, спутавали као роба у својој себичности, и разумевали само у једном смислу, а о њиховим душев ним преимућствима слабо се интересовали. Ако се у томе вечитом детету под утицајем неког великог духа појавила јача воља за самосталношћу, то је била обележена бунтовница, изрод људски! Што се интелигентна турска жена чије осетила збуњена од s толиких права, објашњава се тиме што су многе од њих још давно осетиле важност улоге, која ће им се у социалном животу наметнути стицајем околности и преокретом који живот са разним променама у себи носи. Јep, хтеле жене или не, то иде својим током и увлачи жену у живот и борбу скоро подједнаку човековој. Живећи, тако рећи, одвојене од спољњег света, турске жене наравно интелигентне много су се занимале страном књижевношћу. И под њеним утицајем створила се прва тежња да изиђу из ускога круга, да осете виши слободнији живот и покажу да су и оне способне за исте физичке и умне радове као и европске жене. Јер, ма да обасипане поклонима у својим харемими, оне су осећале ди има нешто примамљивије од накита, велова, слаткиша и улоге вечито чуваног и маженог детета, како су их држали њихови људи и мужеви, а то је слобода кретања и мисли и право да и она активно а не само иза кулиса, подупре и по крене механизам друштва и државе и покаже извесне своје способности. Дошли су велики догађаји. У њиховој земљи уздрмао се и покренуо из основа цео дотадањи систем, велике реформе су изведене и на површину или, боље рећи, на једну достојну висину подигао се један чо-

век гвоздене воље и несаломљив у својим намерама, носећи и приводећи у дело велике идеје - invincible Кемал-паша. Цела Турска, нарочито турска жена, видела је своју слободу, дочекала велики дан и почетак нове ере. Имала сам прилике да често будем у друштву турских жена и да у дугим разговорима осетим њину горућу жељу за истинитим делањем у свима правцима. Оне већ почињу да заузимају видно место на пољу просвете и уметности. Ту скоро су две даме основале штампарију у којој је особље већином женско. У Уметнич кој Академији имају више женских ко мушких и многе показују велике и нарочите способности. Сама се држава стара да женскима изађе исто тако на сусрет као и мушкима, да их окрепи и потпомогне у њиховим великим тежњама и искреним напорима, који се сад у доба препорођаја Турске испољавају свуда на пољу рада, науке, уметности. Држава даје четири до пет милиона само на декоративну уметност. У Еренкеју, на азиској страни, у једној старој полукаменој и полудрвеној кући, окруженој старим дрветима, боровима и чемпресима, станује председница многих женских друштава, г-ђа Ламнија Рефик, унука Митадпаше*) (по мајци). Срдачност њенога пријема очарала ме је, али култура и образованост њена још више. У њеном гостољубивом дому било је сакупљено повеће друштво жена: Туркиња, Египћанка, неколико Фран цускиња и Италианака. Нисам се осећала ни мало усамљена, јер су све те жене говориле један општи језик просвећених кроз који се провлачила велика идеја будућности — просвећивање. Турска жена осећа се као један нов члан у општој породици жена, које се боре и раде за своја права, и у томе показује много агилности и суптилности духа. Уопште, види се велики напредак руковођен и стално потпомогнут снажном вољом великога Реформатора, који се стара да лепе и велике идеје приведе у дело. Али, има и таквих жена, чија је индолентност духа толико велика колико и телесна им непокретност (дуга навика и обичај у животу неких виших кругова да се нигде не крећу пешице). Оне не желе да их пробуде из сна, неспособне су за сваку акцију и рачунају да су откривањем лица јавно изобличене. Па и ако је покривање лица законом укинуто, промакне ипак по неки покривен фантом улицом. И питате се: да ли тиме прикрива свој гњев, ругобу лица или лепе очи за које жели да остану невидљиве за цео свет? Међутим, многе жене из народа откриле су и сувише своје тело. Виђала сам по неку вратарку или, њој сличну да је одевена као нека улична жена, због чега се кажу дешавају многе сцене у кући па и разводи и у том случају мужевима је под претњом ускраћено да сувише испољавају своја права. Жена са села а и нека варошанка носи још тако зване чаршаве, са откривеним лицима наравно, али ће кроз кратко време и та одећа бити укинута законом, да буде замењена и другом упрошћенијом. Спољни изглед турске жене није више загонетка. Има их и врло лепих, али је сад оборено оно мишљење да се иза сваког покривала лица крије по нека лепотица. Главе обавијају сад креповима или свилом у виду лаких турбана, припијених јако уз главу, по неке носе на срединн више чела алем калемове. Наџије Наим ханум и Керим Хамид ханум, велики апостол женских права, као и Лемнија Рефик ханум достојне су места са којег се труде да преобразе и васпитају турску жену. Ханум Азис беја, старога дипломате говори с тугом и чежњом о кокетним

јашмацима и чаробним вечерима у каицима на мору, кад су жене пред погледом људи промицале као недостижне визије преко Златног Рога и Чаробног Босфора. Али, и ако са чежњом говори о укинутој старој тоалети и прошлом времену, не одушевљавајући се садашњошћу, она је ипак одевена по последњој париској моди! И она се несвесно вара, јер у доба јашмака прошла је њена младост а садашње време са својим новинама, захватило је јесен њенога живота, коју нико, па ни Кемал-паша одагнати не може!... Сам Кемал-паша, човек каквог само векови могу дати, схватио је величину улоге женине и дајући јој толика права потпуно је придобио за себе. У томе ћe му бити, и јесте, једна од већих сила његових. После Мухамеда великог учитеља њиховог, јавља се колосална фигура Гази Кемал-паше, великог реформатора, који је у души целога народа, а нарочито турске жене, подигао вечити споменик. Он је открио једну мoћ с којом се мора рачунати у животу друштвене породице. А да је жена заслужила та права, најбоље ћe показати њен успех на пољу јавнога рада. Београд.

*) Митад-паша био је гувернер Смирне и добио први устав за Турску, али га је доцније убио султан Абдул Хамид.

Вука де ла Мартиниер Велимировић.

Белешке.

Један леп успех

Један леп успех Госпођица Мица Влајић, потпредседница Алиансе Женских Покрета и управна чланица Београдског Женског Покрета, положила je судијско-адвокатски испит са једногласно, чему се веома радујемо и па чему јој срдачно честитамо.

Брак у Кини.

Брак у Кини. Добар познавалац Кине, И. Филшнер, пише о браку у Кини следеће; »По кинеским појмовима је муж апсолутан господар у својој кући. Он може да ради што год xoћe. Сасвим друге норме важе за жену: она је дужна да му се безуветно покорава. Штогод се деси слабо у брачноме животу крива је жена. Развод брака добија се врло лако и законом су признати следећи узроци за развод: женина љубомора, њена непослушност према родитељима мужа, њена наклоност ка брбљивости и крађи, неморалан живот и кршење дужности, у кратко све карактерне мане. Муж сме жену напустити одмах, ако она има одвратну болест или какву телесну ману. Али, што је за жену најгоре, то је право мужа на неограничено телесно кажњавање жене, зато батине нису узрок за развод брака; само ако иде кажњавање тако далеко да муж жену убије, муж се кажњава смртном казном и та казна је угушење. Жена нема права да се одбрани од батинања, а највише јој се замера, ако диже руку против својих или мужевљевих родидитеља. Кинез има још једно средство да се може легалним путем ослободити своје жене. Он има право да је прода. У месту Си-нинг-фу је вредност жене једнака вредности коња. Ако женине ноге нису довољно осакаћене, њена је вредност мања и прода се за 15 до 16 таела, то је цена врло слабог коња. За 50 таела добија се већ бољи »материал«, а најпотпунија жена постиже цену од 100 таела. Али, таква жена је већ луксуз, који дозвољају само мандарини и богати трговци. Развод брака постиже се и тиме, ако један од супружника из слободне воље иде у смрт, и обично је тај супружник жена, која не може безгранично трпети.

Шибеник.

Шибеник. Нашу прочелницу госпођу Милену Дефилипис задесио је дне 30 аугуста о г. тежак ударац, снашла је велика жалост смрћу њезиног доброг супруга. Пок. Јарко Дефилипис, управитељ Монте Промина, био је члан друштва Женског Покрета и помагао га твором и збором. Племенитом покојнику вјечна успомема, а нашој одличној прочелници искрено саучешће.

Страна 4.

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка Оа. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 17.