Женски покрет

а тo само за јавност и чланице. Томе је додата морална поука о политичким партијама, које примају помоћ од државних власти и у истом духу се износи како прима Ж. Покрет државну субвенцију. Није потребно баш много бистрине и да се увиди веза међу политичком опредељеношћу и субвенцијама. Но, Ж. Стр. није се задовољила само тиме да сумњичи Ж. Покрете због дволичне игре, него је ишла у својој пакости још даље и довела политички-неполитички Ж. П. у везу са Народним Женским Савезом. 0 томе каже ово: »Ако би Женски Покрет био политичка организација, онда му ни у ком случају не би било место у Женском Савезу, поред осталих друштава хуманих, културних и просветних. Ж. Савез није политичко тело ни по облику, ни по суштини, ни по намени. Он не може да има ону гипкост организације и ону једнообразност које су неопходне за политичку акцију. Свако политичко дејство међу хуманим и др. савезним друштвима имало би као неминовну последицу цепкање и распадање те тако важне културне тековине. Најзад, ступајући у неко хумано или просветно или културно друштво, поједине личности не изражавају тиме жељу за политичком активношћу, нити се обавезују на партиску послушност. Зато, пометње о суштини и карактеру једне организације код оних који су јој на врху, могу имати кобне последице и за најплеменитије културне тековине наших жена.« Прво каже Ж. Странка сасвим категорички да Женски Покрети нису политичка ориентација, а овај цитирани пасус почиње са »Ако« и гpaди на томе услову целу једну мрачну перспективу о „Кобним последицама политичке организације Н. Ж. С. Ово је мајсторски рад језуитске логике и донкихотског начина борбе против Женских Покрета и Нар. Женског Савеза. Нa крају своје изјаве каже Ж. Сранка: »Свака промена мишљења код појединих личности око Ж. Покрета која их приближује Ж. Странци, биће пријатељски и срдачно поздрављена и примљена.« Чланице Женских Покрета имају пуно разлога после ове изјаве да темељно промене своје мишљење, али тако да их не приближује Ж. Странци него удаљава од ње. Београд.

Алианса Женских Покрета.

жавне самоуправе. Почасни докторат подељен јој је на Хинду Универзитету у Бенару 14 децембра године 1922. Као председник Теозофског друштва, коју дужност врши већ 20 година, издаје још »Adyar Bulletin«, који је раширен по целоме свету. Скоро је била у нашој непосредној близини, у Бечу и Будимпешти. Пригодом јавног предавања 2 септембра у Бечу ступила је на подиум у Шестинској чохи и пре предавања изјавила je сакупљеним да је тај огртач добила од пријатеља из Југославије, којега је израдио сељак. И у писму управљеном председништву Југословенског Теозофског друштва захваљује на дару, који ћe ценити као дар југословенских пријатеља и рад сељака. Пропутовала је Европом после конгреса »Реда Звезде« у Холандији, којему је протектор, а Кришнамурти прочелник. У ред су се скупили они, који изражавају назочности Великог Учитеља и приправни су помагати да се остваре његови идеали. Овај кратки приказ није изнео потпуну контуру рада ове велике, гениалне раденице, о којој се читава дела издају и књиге пишу, коју славе и поштују интелектуалци као и пролетариат, коју благосиљају богати и сиромаси, јер је свима она понудила пријатељску помоћ. Попис њених издања око 500 твори читаву књигу. Завршићу речима Aimće Bleek: »Будући свет ћe тек да суд свој из-

рекне о делима њеним. Ми сувиш е кратко можемо да гледамо да бисмо могли расудити о том, а понајвише о њој самој, о њезиној садашњој борби и војевању, о њој која толико далеко гледа, толико продирући види, о њој, која има толико знања, које ми немамо.« Београд.

Ида Руњанин.

Породични додатци.

На лањском конгресу Интернационалне Феминистичке Алиансе расправљало се о једном врло важном питању, о додатцима за породице са децом. Препоручен је био као најбољи онај систем, који су увели француски индустриалци: систем заједничких каса једне исте индустриске гране. Дебата о томе питању није могла довести до дефинитивног закључка, и питање је остало нерешено. Сагласност је била постигнута само у томе, да је потребно да се породични додатак оствари у свима земљама и у свима гранама рада, и да тај додатак треба да примају саме мајке. Сада јављају из Аустралије, да је ово питање решила Нова Зеландија нарочитим законом, који носи назив „Закон о помоћи породицама". Питање је решено на следећи начин: Као база је узет приход, који има једна породица, т.ј. муж и жена. Новим законом се одређује додатак од 5 шилинга недељно за свако дете испод 14 година, и тај додатак прима мајка. Овај додатак примају само оне породице, чији хранитељ има приход, који се сматра као минимум за егзистенцију; када је његова плата већа од тог минимума, породица има такoђe право на додатак, али целокупно примање не сме бити веће од одређеног минимума за егзистенцију, више 5 шилинга за свако дете испод 14 година. Као миниум за егзистенцију рачуна се 4 фунте и 4 шилинга недељно, за једну породицу од два члана (муж и жена). Овај ће пример показати ефекат закона: ако два хранитеља, А и В заслуже недељно по 4 фунте и 14 шилинга, т.ј. 10 шилинга више од одређеног минимума за егзистенцију, и први има једно дете, а други четворо деце, жена хранитеља А не добија додатак, а жена хранитеља В добија додатак од 10 шилинга недељно, тако да целокупни породични приход износи онај минимум за егзистенцију од 1 фунте и 1 шилинга, више 5 шилинга за свако дете, дакле 5 фунти и 1 шилинга недељно. Приход за покриће исплате ових породичних додатака добиће се на тај начин, што сс послодавцима наплаћује порез од 3% на целокупан износ суме, коју дају за раденичке плате. Средства за додатак чиновничким породицама и породицама оних које не обухвата тај закон, држава ће добити једним општим опорезивањем. Изгледа да ћe се овај закон проширити и на остале државе Аустралије. Из овога приказа не видимо само један општи напредак у социалном законодавству, већ и нешто друго, наиме то да новозеландска влада сматра као минимум за егзистенцију једне породице од четири члана месечни приход од близу 5.000 динара тј.суму, коју на ша влада сматра да је довољна за живот породице једног високог чиновника са четворо, па и већим бројем деце.

Победа кубанских жена.

Победа кубанских жена. Кубанске жене су прве међу женама Јужне и Средње Америке, које су добиле право гласа под сасвим једнаким условима као и мушкарци. Закон, који им даје то право био је примљен у парламенту са великом већином од 94 гласа. Против гласова је било само осам.

Признање жени.

Признање жени. Госпођа Кантакузен, позната и нашим женама са Мале Женске Антанте године 1924 у Београду. члан је општинскога од бора у Букурешту. Као такву делегирала ју је букурешка општина на конгрес представника општинских заступа, који је био пре кратког времена у Паризу. Прво је била изабрана за потпредседницу једне између комисија на конгрсеу, а после је била изабрана и за предсеницу конгреса, што су примили општински представници са приличним чуђењем, како јавља један француски лист.

Још једна нова победа.

Још једна нова победо. - Норвежанка Gudrun Fragstal, стара 19 година, положила је са одличним успехом за капетана лађе.

Са Скупштине Алиансе Женских Покрета.

17 и 18 септембра у Београду је одржана Скупштина Алиансе Женских Покрета на којој cу учествовали делегати Женских Покрета из Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева Босанског Брода, Крагујевца, Вараждина, Сплита, Бугојна и Белог Мана стира. На дневном реду су овога пута била само стављена питања, која се односе на унутрашњу организацију и пројекат за будући рад Женских Покрета. Примљен јс пословник и допуњена су правила у томе смислу, што је лист »Женски Покрет« постао орган Алиансе, т.ј. званичан орган свих Женских Покрета. Према дебати, која је о листу вођена, могло се констатовати, да су сви Покрети потпуно задовољни правцем, који је лист заузео. Изражена је само жеља да се поред идејних чланака доносе у мало већем броју и популарни чланци за широке слојеве наших жена. У томе погледу је дат налог свима Покретима, да у што већем броју придобивају сараднице, које би слале дописе о разним неправдама, што их срећемо на сваком кораку, оцртавајући конкретне догађаје, који најбоље илуструју потлачен положај жене. На скупштини је донета дефинитивна одлука да се 9 октобра одрже зборови у свима местима где се налазе Женски Покрети. Сваком Покрету је стављено да самостално организује овај збор ма такав начин, који ћ е имати најбољег резултата према локалним приликама. Општа је жеља била та да по могућству на зборовима говоре и мушкарци, који би тиме доказали своју солидарност у погледу жениних захтева за ослобођење. Ови зборови се одржавају у овоме моменту, пред отварање Парламента, који очекујемо да ће донети многе нове законе, и извршити ревизију већ постојећих закона, од којих ће зависити положај жене у нашој држави. Сматрамо да је дужност свима женама, и свима онима, који се боре за правду и равноправност свих грађана у нашој земљи, да потпомогну акцију жена и допринесу да и наши закони буду инспирисани модерним тежњама изједначење свих грађана пред законом, без разлике класа и пола. Сви Женски Покрети врше најживље припреме за ову велику манифестацију. Наши политичари су обећавали приликом последњих избора, да ђе нови Парламенат најактивније радити на доношењу закона и усредсређивању прилика у нашој земљи. Из тога разлога Алианса Женских Покрета верује да ђе ускоро бити у могућности да развије сву своју активност у смислу свога програма, т. ј. за борбу да се побољша положај наше жене у законодавству и да се жене изједначе у правима и дужностима са мушкарцима. На крају скупштине је извршен избор новог Извршног Органа, са седиштем у Београду. Председница је остала г-ца Алојзија Штеби, п.председница г-ца Милица Влајић, секретари г-ца Милена Атанацковић и г-ђа Вера Кићевац и благајник г-ђа Дара Мародић. Приликом ове Скупштине, 17 септембра, у просторијама Женског Клуба је одржао предавање г. Св. Мародић, који је на изванредно Јасан начин изнео данашње привредне прилике у целоме свету, убедљиво и на основу тачних цифара успео је да покаже где се налазе узроци ових великих економских поремећаја и кризе, коЈа је завладала у целоме свету, а која највише погађа баш нас жене. На крају, као стручњак,

изразио је своје мишљење, да жене преко својих организација нису у могућности да допринесу ништа директно побољшању привредних прилика, али зато могу индиректно огромно много учинити. Као главни узрок привредних поремећаја, који изазивају дубоке друштвене ране, г. Мародић сматра да је или сам рат, или припрема за рат. Дакле, жене су у могућности да спрече овај узрок тиме, што ђе радити да се упостави сталан мир међу народима, у коме смислу треба да организују своје редове за борбу противу рата. Такође, жене треба да раде да се не дозволи рушење за сада једине установе, која окупља народе у циљу одбране светског Мира Лиге Народа већ да раде на њеном усавршавању. Конферансиер, г. Мародић, је срдачно поздрављен. После заједничког ручка, на коме су без велике помпе, скромно и искрено сви присутни делегати изјавили да се у овоме кругу осећа ретка срдачност и узајамно поверење, делегати су се разишли пуни воље за енергичан рад и борбу. Идућа годишња скупштина ће се одржати у Загребу.

Жене-професори и нов чиновнички Закон.

Према најновијем пројекту новог чиновничког Закона, професорски ред је јако погођен, а нарочино женепрофесори. Сви ће бити разврстани у групу ниже; и ма да остаје иста плата, напредовање је спорије, јер је потребан дужи број година провести у истој групи. Од четврте групе професори не могу даље, па ни директори, сем понеких (једна четвртина од целокупног броЈа) које Министар по своме нахођењу између свих издвоји (док су у трећој групи шефови кабинета, тако рећи деца и директори!) Професорима је потребно тридесет пет година да добију пуну пенсију и три приправничке, значи тридесет осам година рада. A кад се има на уму дуже школовање и ступање на дужност обично са двадесет пет година, и изузетно тежак каталог у старим рукама, онда је за професоре још тежи овај нови Закон. Пуна пенсија се добија у шесетој години у најбољем случају. За ову генерацију, физички исцрпену ратом, година пенсионисања је много даље, јер нови пројекат Закона негира све године рада пре професорског испита. Што се тиче жена-професора, оне би овим Законом биле више оштећене него ратници. За њих пуна пенсија и не постоји, јер је не би могле ни доживети. Многе нису могле полагати испит за време рата због рата, некима није испит ни допуштен, пошто су жене професори добиле указ тек Уредбом октобра 1920 године. Према томе, Закон треба прецизирати нарочито члан 10, тачку 6 и рашчланити: да се члан 15 Уредбе од 1923 озакони за ратом ометене; да се објасни како ће се примењивати нови Закон за оне наставнице од којих се професорски испит није тражио, а оне су га доцније, после рата, полагале. Исто тако су и млађе генерације ометене, пошто за време рата нису могле студирати. Мора се захтевати стање данашње, затечено. Жалосно је данас тражити оно што се има, а не мислити на какво побољшање. Али, и ако су професори оквалификовани као људи без енергије, ипак треба одлучно тражити да се исправе све неправде које нови Закон доноси. Ово нису више интереси појединаца наставника него интереси државе. На будућим генерацијама осетила би се ова неправда.

Bpoi 17.

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Страна 3

Првтплпћујтв и на „Ш. Пакрвт"!

За Фонд листа. Пренос . . 10.281 Женски Покрст, Београд . . (>()() Ћирила Штеби за јун и август 10 Алојзија Штеби за јун и август 100 Ииколије llonoßH'h Скопље . . 100 Миша Станишик уч. 1. р. . . 100 Свега . 11.221