Женски покрет

Тачно у три часа председница Ж. П. Катарина Огњановић, наст. Учит. Школе отвара Збор: „Госпође и Господо, мислим да је свима вама већ познато какво је то друштво Женски Покрет, и да вам не бих то и сада понављала, молим вас да саслушате само оволико: Женски Покрет је Друштво за просвећивање Жене и заштиту њених права! Даље, замолићу вас да лепо и пажљиво саслушате наше говорнике а нарочито резолуцију!" Веома вам захваљујем на обилној посети и срећна сам што видим да је наш шестогодишњи рад имао успеха. „Жене су се пробудиле!" И сада су свесне да је на њима и прошлост и будућност! У име београдског Покрета говориће г-ђица Јелена Петровић." Госпођица Петровић врло расположена почела је свој говор: „Давно је то било када су наше мајке и бабе само гледале кућу! Девојке везле крај прозора дарове и сневале о својој срећи! Када су родитељи кћерима тражили мужеве, гледајући прво какви ћe им бити пријатељи! Када се труцкало и смрзавало на поштанским колима да се из једног места иде у друго, потурајући под ноге вреле цигле да се не смрзну. Кажем „давно“, јер сада нашом земљом на све стране фукће железница а ево понели смо се и у ваздух. Економске прилике натерале су нашу жену на рад и бригу и ван куће! Сваки физички посао, и ако је мања физичка снага жена, жена је радила и може да ради и још и више, поред свих тих послова ван куће, жена је свршавала истовремено своје послове у кући, неговала децу и т. д. Ми жене можемо и оно што неможемо! Па ипак, пред законом ми немамо иста права са човеком...! Пардон! Имамо, али само на оптуженичкој клупи. За убиство и жена и човек казне се по истом параграфу. Само људи, који оду на робију за убиство и друго, и по издржаној казни врате се опет стичу сва грађанска права, јер кривице застаревају, а жене горе су третиране и од тих људи, јер никад права грађанина и немају! Зато ми и тражимо једнака права за жене и за људе!“ Госпођица је још много лепих ствари изнела увек поздрављана одобравањем свих присутних, тако да је често пута морала застати да се одушевљење стиша.

У своме говору дотакла је се неправде према жени чиновници, јер се жени чиновници одузима половина додатка а мужу остаје иста и ако су исте спреме и исте професије и чак раде заједно као професори, учитељи и т. д. Друга је говорница Гђа Милева Максимовић, наставница Прве Мушке Гимназије. Она је износила примере шта све жена може да ради што и човек, и да би доказала да може и више него човек казала је: Човек кука што издржи војну обавезу од 9 месеци а ми жене, често пута, и десет обавеза по 9 месеци издржимо и читаве пукове војника однегујемо! Један мој колега када је дошао са војне обавезе затекао је жену да се порађа и када је видео да и жени и детету прети опасност по живот узвикнуо је: „Волео бих десет пута своју војну обавезу издржати него се једном породити!" Госпођа је такође лепо бранила и једнакост наслеђа женске и мушке деце и завршила је речима: „Жене, тражимо иста права за нашу женску децу, која имају наши мужеви за мушку децу! Госпођа Максимовић је говорила, наравно као чиновник и као мати, она је изнела да она и њен муж имају исту професију, али док он мирно ради своје наставничке ствари, она ради све то и спрема кућу и негује дете, остаје дубоко у ноћ на послу, устаје рано да би и мужу и детету спремила што треба, а ипак је њој смањена дневница на половину. Госпођа је врло лепо истакла рад жене надничарке и човека на истом послу. Они имају исти посао, исту плату, али не и иста права. Врло лепих примера са села изнела је Госпођа како су наше жене, за време рата, у свима пословима заступиле своје мужеве. Госпођа је свој говор тако обрадила, да је публика била одушевљена и стално одобравала. Трећи говорник био је Г. Милић, адвокат и пријатељ феминизма, За чудо, један међу нашим најбољим

говорницима, одмах се готово почео извињавати речима: „Даме и Господо, после свега што смо сада чули, ја готово и немам много да говорим или бих морао исте ствари понављати: Ја сам за то да жене добију право гласа, управо да прво буду изједначене са човеком у наследном праву, затим у погледу награде, па најзад да добију и право гласа, али само саветујем да то не буде у облику неке чисто „Женске Странке" као што то жене покушавају. Има идеалних програма, или бар сваки за свој каже да је идеалан, па изаберите од већ постојећих. Најзад, дајте тој новој странци и ново име, али да буде чисто „женско“, то нигде у свету нема.“ И Г. Милић је давао оправдане разлоге, очигледне примере, побијајући феминистичке непријатеље, да је већ и код нас то питање сазрело, и да у закону нигде не стоји да жена не може имати право гласа. Четврти говорник био је Г. Драгиша Михаиловић, учитељ. Г. Михаиловић је у своме говору нарочиту пажњу обраћао на подмладак како школски тако и раднички. „Радујем се вели он што је овај збор имао овако дивног успеха, овакве зборове требало би чешћe држати да би наша маса имала приступа“. Затим и женама препоручује да дођу и виде беду нашег радничког света и да њихову децу помогну. Резолуцију су сви саслушали и једногласно примили. Збор је завршен и сви су се разишли у највећем реду.

Сарајево. Као што смо већ јавили депешом, паш збор успео је сјајно. Можемо тврдити да је идеја о праву гласа за жене продрла у све слојеве без разлике пола, вјере и народности. Данас јављамо још неке детаље. Збор је отворила председница Ж. П., г-ђа Д-р Maшa Живановић, која је најпре предложила да се шаље са збора поздравни телеграм Њ. Вел. Краљу. После је образложила постанак „Женских Покрета“ од оснивања првога у Београду г. 1919 и надаље, и оснивање Алиансе Женских Покрета. Затим је наставила: „Имајући сада за собом већ импозантан број чланова, а водећи рачуна о моментаној политичкој ситуацији, Алианса сматра потребним да се новој Скупштини предложи захтјев свих феминистичких организација у држави за потпуно политичко изједначење жена са мушкарцима, јер по дужностима су оне за сигурност и благостање државе једнако одговорне, па је логично да им се и одговарајућа права даду. Политичка равноправност свих жена први је услов демократије, сама ријеч каже: влада народа. Једино у случају, кад би се посумњати могло да жене не сачињавају народ, могло би се и даље подносити запостављање жене у државним пословима. Али, како нам сваки дан доноси од памтивјека непобитне доказе о једнакој важној улози жене у развитку човјечанства; а како је данас жена, осим материнством, вјечним и највећим титулом човјечанства једнако утицајан фактор као и мушкарац на државне приходе и расходе, на стање просвјете и народног здравља и на крају, како је она најпозитивнији дио народне одбране данас осим у душама сасвим залуталих ни у коме не може постојати више сумње о праведности наших захтјева. Ми са весељем данас можемо констатовати да је таквих у нашој држави већ мало. Учествовање жене у самоуправним јединицама, као и у парламенту, које и сам Устав- предвиђа у чл. 70, код нас је питање времена. Овоме збору је циљ саслушавши резолуцију да нам помогнете скратити ово вријеме". После је говорило још више говорника, а највеће одобравање изазвао је говор жене, мајке шесторо деце, која поред тога што одгаја децу сама, са највећим ентузиазмом ради у Женскоме Покрету. Она је рекла: „Још прије 50 година, велики српски политичар Светозар Марковић написао је ове ријечи: „Женско питање тиче се непосредно женскиња, јер их тишти њихово потчињено ропско стање и не може се ријешити све дотле док жене саме не схвате свој положај и док својски не устану да добију своја човјечанска права. Данас кад смо ми свесне свога положаја, устајемо и тражимо

своја човјечанска права. Тражимо их јер смо их заслужиле и непрестано заслужујемо. Ми смо увидјеле да будућност наше дјеце не може бити боља све дотле док и ми мајке и домаћице не будемо одлучавале у свима питањима која задиру у наш породични, народни и државни живот. Ми смо свесне да нас чекају велике дужности, али ми смо свесне и тога да ћемо ми те своје грађанске дужности вршити са љубављу и савјесно а без тога видимо, хвала Богу, видимо како ствари теку у даданашњој нашој политици. Хоћемо да наша држава цвати, хоћемо просвјету једнаку за женску као и за мушку омладину. Хоћемо виши морал, правичније законе. И то ћe се моћи извести само заједничком сарадњом оних, који већ имају искуства, и нас који ћемо унијети своје душе у своје грађанске дужности. Нека нико не приговара: запустиће жена кућу, мужа и децу и т. д. Не! Ево, ја имам мужа и шесторо дјеце, као мати и домаћица вршим своје дужности по својој најбољој савјести, али ми то не смета да будно пратим покрет жена и да у име домаћица тражим пуну грађанску равноправност. Молим и све остале сестре да раде и истрају на овоме послу. Ми не тражимо никакву милостињу него своје право, хоћемо да одгајамо свјесне грађане, а то можемо чинити само онда кад не будемо ни ми грађани другог реда“. Наш збор је добио своје нарочито значење по томе јер су му стигли телеграфски поздрави из многих крајева Босне са стотинама потписа свесних жена. Дошли су следећи телеграми: Брчко: Са највећим одушевљењем примамо позив и поздрављајући вас једнодушно са вама ступамо на посао. Тузла: У борби за право гласа данас у духу са вама остајемо до коначне победе.

Травник: Сагласно са свјесним Сарајкама манифестујемо идеју слободног развитка жена. Само напријед! Брчко: Придружујемо се раду желећи успјех. Бијељина: Придружујемо се у борби за право гласа. Високо: Поздрављајући збор желимо добар успјех. Сјетлина: Поздрављамо скупљене другарице и желимо успјешан рад. Бијељина: Збор поздравља са жељом да наше жене са својим захтјевима успију Стана Шејић.

Резолуције са Скупштине Н. Ж. С.

Овогодишња Скупштина Н. Ж. С. се бавила искључиво питањем наставе и васпитање женске омладине. После исцрпних реферата донесене су следеће резолуције: I. Основне Школе. 1) Предлажемо два типа основне школе: један за градове а други за села. Градска треба да обухвати четири године, после којих долази било грађанска, било занатска, било средња школа. Школа на селу треба да траје најмање шест година, од којих последње две треба да садрже претежно упутства у пољопривреду и пољски рад. 2) Да се на селима одмах уведу за сву мушку и женску младеж од 14 до 17 година облигатни зимски течајеви по три до четири месеца, где би учитељи и учитељице предавали: матерински језик, хигиену, народну историју и земљопис, уређење наше државе и пољопривреду односно домаћинство. 3) Целокупни школски рад у основној школи треба да се прилагоди неопходним потребама практичног живота, а да се одбаци сав онај теориски баласт, који томе не одговара, и да се много већа брига посвети васпитању. 4) Да се у школама националних мањина врши контрола над учитељевим знањем народног језика. II. Женске Занатске Школе. 1) Занатске школе се деле у више и ниже. Ниже школе обухватају четири године, а уче се уз стручне предмете и ови научни: матерински језик, народна историја са географијом, рачун, познавање робе, хигиена и цртање. Потребно је да се у сваком већем месту оснују ове школе. После свршене

ниже занатске школе и године дана практичнога рада у атељеу, да ученица добије мајсторско писмо за самостално вођење свога заната. 2) Више Занатске Школе оспособљавају ученице нижих занатских школа за учитељице ручнога рада у средњим, занатским и учитељским школама, а треба да трају четири године. Уз стручне предмете учи се: педагогија, матерински језик, рачун, хигиена и цртање. 3) У ниже занатске школе долази се из основне школе, а у више занатске школе долази се из ниже занатске, из грађанске, или из ниже средње школе. 4) Уз сваку занатску школу има да се годишње приређују изложбе и награђују најбољи радови новчаном наградом, да би се дао подстрек за рад. 5) Отварање нових и издржавање већ постојећих занатских школа да предузме држава што пре. 6) Да се уз вишу занатску школу оснују течајеви за: радове у кожи, картонажу, керамике, вештачко цвеће, играчке, дуборез, бојадисање тканина, ткање гоблена и т. д. 7) Закључни испит после апсолвиране више занатске школе, и то из обе главне групе (шивења хаљина и белог рубља) оспособљава кандидаткиње за учитељице са правима чиновника друге категорије. III. Грађанске Школе. 1) Пошто грађанска школа треба да служи искључиво практичном животу, то њена наставна основа треба да буде тачно диференцирана од наставне основе средње школе. С обзиром на тај циљ, да грађанска школа буде једнообразна за целу земљу, с тим да се у разним крајевима нарочито обраде они предмети, који су према економским приликама дотичнога краја нарочито потребни за живот тамошњег становништва. 2) Да би грађанска школа имала и своју директну практичну сврху, треба јој додати: а) једногодишње домаћичке течајеве, на којима би се кандидаткиње спремале за учитељице домаћичких школа и зимске сеоске течајеве; б) једногодишњи течај за забавиље. 3) Из грађанске школе може се наставити свака средња техничка школа, трговачка, пољопривредна, учитељска и т. д. без пријемног испита, а гимназија са диференцираним испитом из свих предмета, који се уче у другом обиму. 4) Број научних часова не сме да је већи од 30 часова недељно. 5) Нарочиту пажњу треба посвећивати уметничком, естетичком образовању ученика, нарочито певању и музици. 6) Васпитање и настава у тим школама да се повери искључиво учитељицама. 7) Управу грађанских женских школа да воде искључиво жене. 8) У комисију за реформу грађанских женских школа да се позову и учитељице. 9) Грађанске школе да подпадну под посебно одељење Министарства Просвете. IV Учитељске Школе. Због преоптерећења у општој и стручној образованости у року од четири године тражимо: 1) Продужење наставе и то тако, да се опште образовање одвоји од стручног на тај начин, што ћe опште образовање трајати три године с посебном наставном основом примењеном у будућем учитељском звању. 2) Да стручно образовање траје две године, а обухвата: матерински језик, (интенсивно обрађивање), педагогију, методику, ссциологију, хигиену, све струке пољопривреде, теориске и практичне вежбе у узорно уређеној економији. 3) Да се практичне вежбе одржавају на селима по 2—3 недеље, да би кандидаткиње упознале живот села и његове потребе. 4) Да се кандидаткиње уводе у социалан рад на основу хоспитовања у социалним институцијама. 5) Да се ручни рад не сме укинути ни у једној години учитељске школе. 6) Да се обуци у певању и музици по-

Број 19.

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Страна 3.