Женски покрет

свети нарочита пажња с обзиром на народне напеве и мелодије. 7) У мешовитим учитељским школама, тражимо најмање једну квалификовану наставницу из научних предмета. 8) Протестујемо против одредбе, којом је ограничен број ученица за пријем у учитељске школе. Ако нема довољно зграда, нека их држава подиже. V. Средње Школе (Гимназије). Циљ средње школе: да васпитава и спрема омладину за универзитетске студије не постизава се данас, јер наша средња школа не задовољава ни с обзиром на наставни програм, ни с обзиром на васпитну њену страну. Зато тражимо: 1) Да се наставна основа изради према пројекту професорског друштва, уз ове додатке: а) наставу хигиене у свима разредима; б) наставу о пољопривреди, односно домаћинству, једино у форми практичних вежба на узорној економији учит. школе; в) светску књижевност као засебан предмет у вишим разредима реалне гимназије: г) проширење психологије у осмом разреду педагошким њеним делом; д) биологију у осмом разреду; е) женски ручни рад у свима разредима, као плус према сасвим једнаким основама у мушким средњим школама; ж) детаљно израђен програм, при чијој изради морају учествовати и наставнице. Пре увођења да се преда на претрес свима наставничким колегијама, стручним организацијама и женским удружењима, која о томе воде бригу. 2) Како су данас наше средње школе препуне, потребно је да се спроведе здрава селекција на основу интелектуалне способности, зато тражимо: а) Да се у први разред примају првенствено деца са одличним, врло добрим, и са добрим успехом. б) да се укине одредба, којом се допушта полагање поновног испита из два научна предмета и ма колико вештина, и да се допусти полагање поновног испита само из једног научног предмета. в) да се за прелаз у пети разред уведе или мала матура, или да се прелаз допусти само оним ученицима, који имају из научних предмета више добрих него довољних оцена, без икакве компенсације. г) у вишим разредима дозвољено је само једанпут поновити разред, осим због болести, и то уверење да изда само школски лекар. д) ученице грађанских школа могу да прелазе у било који разред средње у школе (гимназије) пошто са успехом положе диференциални испит из свих оних предмета, који се у средњој школи уче у другом обиму.

3) Да се подигне васпитна страна наших средњошколаца, тражимо: а) да се парализује рђав утицај јавнога живота (биоскопа, рекламних слика, штампе и т.д.) приређивањем посебних предавања за омладину, приређивањем малих села, које ученице самостално изводе. Нарочиту бригу треба посветити оснивању ђачких читаоница. Ученицама седмог и осмог разреда да се изради допуштење да могу похађати университетске, народне и друге научне књижнице. б) да се уведу засебни часови за поуку у добром понашању. То нека врши у сваком разреду разредни старешина, у форми слободног разговора са децом. в) треба увести самооцењивање и контролу ученица у погледу понашања, проширити дужности редара, и на тај начин пробудити самокритику ученица. г) тражити бесплатне, а примамљиве и занимљиве биоскопске представе за ђаке. д) Народни Женски Савез да се посебном представком обрати Југословенском Новинарском Удружењу, да би се стало на пут изношењу скандалозних и неморалних новости путем дневних листова, и да наше новинарство озбиљно прати женски рад, а не да га често третира са недовољно поштовања, ма да тај рад доприноси подизању нашег народног живота.

е) апеловати путем штампе на читаву јавност да помаже васпитачима у њиховом раду; ж) треба развити интенсиван рад у родитељским већима, и упућивати родитеље на исправно васпитање њихове деце. 4) У свима мешовитим средњим школама имају се постављати и жене наставнице. 5) Да се подигне методичко-дидактичка спрема професора, тражи се реформа педагошке наставе на Университету и увођење пробне године за супленте. 6) Да се поново успоставе оне средње школе, које сy приликом редуцирања гимназија затворене без стварног основа. VI. Хигиена у Школама. 1) Тражимо нове хигиенске зграде за све школе, које то немају. 2) Да се у све разреде средњих школа уведе као облигатан предмет хигиена по један час недељно, а да је предаје школски лекар. 3) Да свака школа има свог школског лекара, који води бригу о здрављу ученика. 4) Гимнастици треба посветити већу пажњу но до сада. У колико је то могyћe, нека се изводи на отвореном простору. Посебна брига да се посвећује спортовима: пливању, веслању и клизању. 5) Да уверење о болести школске деце издаје само школски лекар.

Посебни предлози. 1) Да се укине дисциплинарни суд за учитеље основних и грађанских школа, а ако ипак остане, да се у одбор постављају и учитељице. 2) Тражимо да управитељи и надзорници основних и грађанских женских школа буду жене, директори женских гимназија да буду жене и референти и инспектори свих типова женских школа да буду такође само жене. 3) Тражимо да Министарство Просвете стави ван снаге решење од 10 априла 1926 г. Бр. 39771-III. по коме свака учитељица, која се удаје за неучитеља има да зато добије одобрење Министарства Просвете. Кад држава не одузима право слободног избора друга у животу осталим својим чиновницима, па ни учитељима, нека га не одузима ни учитељицама, које су са њима изједначене у свима дужностима. 4) Да све удате жене, државни чиновници, добију цео додатак за скупоћу. 5) У нашим школама треба да влада, у интересу народног јединства, цивилизације и културног васпитања младежи, потпуна верска толеранција. 6) Да се изради целокупан просветни систем, по сталним принципима просветне политике, који треба да одговара потребама нашег народног живота. 7) Да се оснивају ђачке трпезе при свима школама, код којих се зато осећa потреба. Ове трпезе да се оснују приватном инициативом уз помоћ државе. 8) Да се за слабуњаву школску децу дижу санаториуми. 9) Да се свима туберкулозним болесницима омогући лечење у болницама.

Апел за Сплитску Женску Гимназију. Да Н. Ж. С. свом енергијом поради да се при дефинитивној редукцији средњих школа у држави спасе женска реална гимназија у Сплиту, и то из следећих разлога: 1) Што је Сплит један од већих културних центара у држави, па је неопходна потреба да има један научни женски завод, тим више кад узмемо у обзир, да је Сплит први културни центар у нашем приморју, који би укидањем гимназије био лишен једине женске средње школе у Далмацији; 2) Што је мушка реалка пренатрпана и требало би стварати нове паралелке (оделења), а у мушку класичну гимназију за сада не могу да прелазе. 3) Далматинска обала је државна граница, која је највише изложена утицају јаче културних суседа, који систематски спроводи културну пропаганду,

преко наших приморских градова. Чак и ако би ова школа имала и далеко мањи број ученица но што га има, требало би је одржати по сваку цену, због императивних националних потреба. Ка питању о ограничевњу порода.

У броју 16 „Женскога Покрета” написала је госпођа Др- Јулка ХлапецЂорђевић чланак, у коме пледира за некажњавање вештачког побачаја. Хришћанске жене не могу пристати на њено потпуно натуралистички-материалистичко мишљење по томе питању. Њено је мишљење да ембрион у почетку уопште није на степену живога бића, тим мање на степену човека. А хришћански морал нас учи да је у моменту кад се обе клице споје већ човек зачет са свима човечјим особинама. Међу лекарима је такође ово питање већ одавно одлучено. Одбацивање плода je уморство живог бића човека, који има душу, дакле убиство. Такво убиство је тим више за осуђивање, јер се дете само не може бранити. Због тога Хришћанство безусловно осуђује убијање невиног бића под мајчиним срцем (Д-р Ујчић). Борба за медицинску и социалну индикацију заузела је већ велике дименсије по некојим државама; у Аустрији, Немачкој и Чехословачкој не постоји казна за одбацивање плода, ако изврши одбацивање лекар, кад је велика нужда. У Русији се сме, жена ослободити плода кад год то жели, ако се пријави подручним државним заводима. Али, морамо бити свесни тога да та ужасна слобода представља огромну опасност. И ако имамо веру и љубав за свој народ, ми се морамо борити против ње. Незаштићеност оних, који нису још рођени, води сваки народ у пропаст. Он не пропада само бројно, него опада и његова биолошка и морална вредност. Beћ сада, кад је вештачко одбацивање злочин пред савешћу и законом, врши се у огромном опсегу страшне бројеве наводила је Д-р Хлапец сама. Одбацивање небројених, једва зачетих бића, уништује женама здравље, јер та операција по мишљењу многих одличних лекара, као што су међу осталима Д-р Франк, код нас Д-р Залокар и Д-р Бредељ, није тако неопасна као што тврде многи несавесни лекари. Њима је више до зараду него за добробит народа. У истини је то опасна операција, која увек шкоди организму и у многим случајевима свршава се смрћу. Али, много штетније су последице у моралном погледу, јер вештачко одбацивање мора на крају крајева убити осећање одговорности. Г-ђа Д-р Хлапец каже да би било идеално да се рађа само толико деце колико се може одгајити. То је истина. Али, питање је шта сматра поједина жена као потребно за одгајање детета. Свако дете тражи од матере жртве, а снагу да подноси жртве даје само вера. Без вере многа жена ћe тешко жртвовати комодитет, или забаве и лепа одела. Опет друга сматра да не може имати дете, јер му не може пружити, свега што оно жели. Факт је да имају сиромашне породице највише деце, и да та деца баш нису најслабија. Тамо где је много сестара и браће, деца су пажљива, јер треба међусобно помагање; влада и скромност јер се морају много чега одрећи. Напротив су размажени јединци врло слабо спремљени за животну борбу. „Потребна је за децу љубав, а не страх пред децом“ (Д-р Франк Д-р

Ујчић). Истина је да су нарочито средњи слојеви преслаби за издржавање већега броја деце. Томе су узрок социалне прилике и ту би било потребно хитно побољшање.

Леп и узвишен задатак лекара је да диже народ у биолошком погледу, а не да га поништује. Недогледне последице би наступиле кад би имали лекари право да узимају живот онима,. који су неизлечиво болесни исто тако они не смеју одлучивати о судбини нерођенога детета, јер и у случајевима варљиве потребе је још питање: да ли није боље окрепити организам матере него жртвовати дете. Зато нека остане Бог господар живота и смрти. Љубљана.

Хришћанска жена.

Белешке.

Борисав Станковић. Највећи наш приповедач, најраснији писац, велики песник Врања и творац галерије индивидуалних жена Бора Станковић је умро у Београду 23 октобра у суботу, а сахрањен 24 у недељу по подне, док се у препуном Позоришту изводила његова драма Ташана. Кроз своја женска лица: Ташану, Коштану, Софку, Пасу, Цвету, Нушку, Стану, Ленку, Стојанку, Назу и друге, Бора Станковић је причао вечиту песму о љубави. Поред снажних типова људи и сиротих „Божјих људи“, оне ће бити најјачи доказ о снази талента овог нашег великог песника. У Бори Станковићу изгубили смо писца који је дубоко ушао у итнимну природу женских осећања износећи живот љубави и тамних мистерија страсти. 0 његовим женама ми ћемо говорити више у једном од наредних бројева нашега листа.

Новоизабрана управа Народног Женског Caвеза. Ha Скупштини у Суботици изабрана је следећа управа Н. Ж. С.: Лепосава Петковић, председница; Мила Симић, потпредседница; Злата Ковачевић потпредседница; Фрања Тавчар, потпредседница; чланице управе у Београду: Зорка Влајић, Нака Спасић, Перса Продановић, Милена Атанацковић, Јела Ивановић, Олга Гавриловић, Дарослава Ђукић, Мица Протић; чланице управе у Загребу: Кристина Хафнер; Даринка Ледер; Даница Бедековић: Олга Пелеш-Керниц; Јулка Патриарх; чланице управе у Љубљани: Минка Говекар; Алојзија Штеби; Ћирила Штеби; чланице управе у Сарајеву: Јованка Чубриловић; Радмила Бракус; Хермина Диздаревић; Војислава Јанковић; Вера Крсмановић; Мица Пејановић; чланице управе из осталих крајева: Мица Радић; Суботица; Милена Кеслер, Вуковар; Зора Стефановић, Нови Сад; Љубица Павловић, Панчево; Даринка Поповић, Земун; Софија Ајвас, Кикинда;. Ковачевић, Вел. Бечкерек; Сеса, Дубровник; Мандица Арамбашин, Сплит; Вука Стојановић, Сколље; Анђа ПетровићЊегош, Цетиње; чланице надзорног одбора: Боса Петровић, Београд; Марија Магдић, Загреб; Иванка Липолд, Марибор.

Драга Илић: Harmonies. Збирка дубоких и нежних сонета г-ђе Илић налази се у штампи и изићи ће за кратко време у Паризу у издању Monde moderne у улици Вожирар. Ми ћемо се вратити на ове песме које је под француским небом певала једна Српкиња.

Прикупљајте претплатнике за „Женски Покрет"!

Страна 4.

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 19.