Женски покрет

честиту жену. Литература, штампа и све одгаја жену онаковом какова јест. Таковом је одгајају мушкарци који не знаду поштивати жену. Предавач констатира попут лијечника болест и жели да је лијечи. Смисао социалног рада јест дати друштву сунца, помоћи и мушкарцу и жени да се дигне, а у томе је и смисао захтјева жене за право гласа. Предавач не хвали положај у којему се данас налази жена, али га разумије и не пада у мане романтичке школе која је у корист побољшања положаја радништва своједобно заговарала да се и стројеви пониште. Мушкарци могу да истисну жене бруталном силом из јавног рада, министарство може да проводи редукцију, но тим се само решавају питања министарства финансија, али се не рјешава социално питање. Предавач жели да се искрено и поштено ријеши ово питање, а помоћи ће и сарадња жене, јер је не праведно захтјевати од ње да се без дома посвећује кућанству. Нема жене која не осјећа љубав за породицу и материнство. Говорећи о методама у рјешавању социалног питања истиче како има стрпљивих и тихих жена, које проучавају како да се ово ријеши, а има и темпераментних које се буне, и ове револтиране ваља схватити, а оне су међутим допринијеле, да је феминизам постао актуелан. Савремени је тип жене да је постала поново радница, па хоће да ревидира свој положај. Законик коме је и она подвргнута писао је јуриста. не социолог. У земљама гдје је и жена у парламенту, ту су и социални закони савршеније израђени. На концу предавач жели да не гледамо у жени играчку већ сарадницу и друга у парламенту«.

Ка анкети о некажњивости побацивања плода.

Са вјерскога становништа дала је већ свој суд »Кршћанска Жена« из Љубљане, с којим се слажем посвема. Што се пак тиче моралне стране тог питања, држим да се тиме погодује неморалу, јер из страха, да би некажњивост тог чина, убијања плода, придонијело лакоумном стварању истога. Са здравственога гледишта, такође не може да буде добрих послиједица, јер сваки лаик знаде да самовољно побацивање, разорно уплива на конституцију жене, па било да и најбољи лечник изврши операцију. Претпоставка да би се слободним побацивањем ублажила биједа појединаца, држим да не стоји апсолутно, јер биједна мајка обитељи, не може ваљда сваки други мјесец ићи у болницу на операцију, ни из разлога кућне економије, ни из разлога здравља, које би тиме тако порушила, да би много више допринела несрећи своје обитељи, него да има двоје дјеце више. Осим тога свеопће народно здравље трпјело би још више него до сада, јер и оне мајке које не би умирале од тих потхвата, посвема би се физички упропастиле. Сиромашна мајка која често нема најпотребитије ни кад је здрава, како би се његовала у тим часовима, који су погибељнији него сам порођај? У осталом, све што је нарав учинила величанствено је. Сви разлози и закони њени позитивни су. Стварање, развијање и рођење човјека, круна је свему. Прама тој нарави човјек и човјечи закони немају права да дјелују. Злочин је проти нарави убити клицу дјетета, које би можда постао геније, добротвор или реформатор тога човјечанства, у име којега се хоће одстранит. Толико генерално узето, у појединим бројним обитељима пак родитељи не могу знати да ли им баш оно дјете, које су највише жељели, неће донијети благослов и потпору у животу. Држим да се и онако достатно, што кажњено, а хиљаду пута више

некажњено гријеши у том погледу, да државни закони не треба да то још подупиру. Кад видимо резултате тог питања у Русији, сувишна је даља дискусија. Реформатори неке много постићи, ако само лијече послиједице социалне биједе; узроке нека уклоне! Просвећивање, одгајање чувства одговорности и човјека и жене, свијест о људском достојанству у oпћe, па и у сексуалном питању, регулират ће питање зачећа, а до тада немојмо бар ми жене помагати да се гријеши проти Богу и проти нарави, убијањем властите дјеце, па било то и нерођене. Сви смо свијесни да је материнска љубав највећа и најљепша, па макар била инстинктивна, немојмо против ње дјеловати еманципујући мајке од одговорности, јер ћемо придонијети расуса обитељи, којој је права мајка једини темељ и веза. Дубровник.

Злата Сеса.

Украјински женски савез.

Украјински женски покрет почиње 1884 године у Галицији или како се сада зове „у Источној Малопољској". Али, тек 1893 године основано је прво озбиљно женско удружење. „Клуб Русинок" у Лавову. 1909 године овај клуб изменио je своje име у „Жиноћа Хромада". 1917 године нова група предузела је ову организацију заједно са локалом, инвентаром и плодом дотадашњег рада, која се назива „Сојуз Украјинок ". Овај Савез Украјинка централа је свих украјинских женских друштава. У почетку савез је радио пре свега на културно просветном пољу, оснивао је читанонице и библиотеке, приређивао предавања и забаве. Од 1921 године почео је да се бави феминистичким питањима и ушао je у додир са међухнародним организацијама „The International Women sufrage" и „Међународна Женска Лига Мира и Слободе". Уједно почео је да се бави питањем заштите мајке и деце. Председница Савеза Украјинака је Маријела Бачинска Донцова, жена познатог украјинског литерата. Углед није женске организације које припадају овом савезу, су:

1. .Товариштво жинок з вижшују ошвиту" (Друштво жена са академским образовањем) 2. Друштво имена .Хани Бравинок“ (ово друштво има педагошке циљеве и одржава школу за девојке) 3. Лига кооператисетк украјинских (има за циљ пропаганду кооперативне идеје). 4. ,Труд“ (Задруга која постоји од 1921 године има у Лавову свој дом, школу кројења, везсња и других ручних радова). 5. Украјинскије Народне Мистецтво* (Украјинска народна уметност — интересује сезанародну уметност и народне радове, оснива ткачке радионице, курсеве за вез у украјинском народном стилу, даје материал за везење и продају радова народне уметности) Дирекгорка овогдруштва је Ирена Макух — Павликовска. 6. КомисиЈа за одбрану женских права. 7. ,Стрила“ (Стрела —женско спортско друштво) Поред тога постоји неколико друштава у којима жене играју главну улогу и друштава у којима љтди само чланарину а целокупан рад врше жене, као на пр.: 1) Друштво за заштиту деце и надзора над омладином. 2) Заштита мајки. 3. Друштво .Охронка" (Забавиља) Ово друштво издржава 13 забавишта. Велико украјинско просветно друштво .Народна Просвита" има женске секције које се занимају оснивањем читаоница, прира*ђивањем предавања и т.д. .Савез Украјинака" тако-ђе такоаване „Летније Сатки“ у којима се прикупљају деца сељаказа време пољских радова. Таквих .Летњих Башта“ које воде квалификоване учитељице постоји око 30. »Савез Украјинака« има у Лавову око 300 чланова, а по целом крају до 10.000. Београд. Радмила Ленард.

Фонд за здравствену заштиту ученика.

Једну врло корисну новину уводи финансијски закон за буџетску годину 1928/29 и надамо се да "ће бити увиђавност народних посланика толика да не омете извођење те новине. Чл. 49 финансијског закона уводи нарочити фонд за здравствену заштиту ученика и на следећи начин: „При Државној Хипотекарној Банци установљава се Фонд за здравствену заштиту ученика. За оснивање овога Фонда установљују се таксе за здравствену заштиту ученика. У основним школама износи ова такса 10 динара за школску годину, у средњим и њима сличним школама 20 динара за школску годину, а на универзитетима 30 динара по једном семестру. Ове таксе дужан је положити у готовом новцу сваки ученик при уписивању у школу или универзитет. Универзитетске и школске власти предаваће одмах ове таксе Државној Хипотекарној Банци.

Из средстава овога Фонда покриваће се сви трошкови, који се односе на здравствену заштиту ученика: на плате школских лекара, издржавање школских поликлиника, лечење болесних ученика и оснивање установа за здравствену заштиту ученика. Министар Народног Здравља у споразуму са Министром Просвете про писаће уредбу о управљању Фондом и начину трошења средстава Фонда. Како нас радује да се држава брине бар за здравствену заштиту, кад је социалну скоро сасвим занемарила. Ипак мислимо да би било потребно да се постави социалнија основа за скупљање Фонда. По садашњим одредбама сваки ученик плаћа подједнако и дете радника и дете милионера. Потребно би било да се из врши за уплаћивање социална градација према имовном стању родитеља. Нов женски лист.

Народна Женска Заједница почела је издавати овога месеца свој лист »Глас«, који је већ тако давно обећавала. Лист излази два пута месечно и поједини број се продаје по два динара. Судећи по првоме броју морамо сасвим објективно признати да нас је лист разочарао. Пошто видимо из појединих чланака да лист треба да буде кажипут женама у социално хуманом раду (узгред буди речено да је тај термин нетачан, јер је сваки прави социалан рад и хуман), очекивали смо да ће највећи број чланака о томе раду највише расправљати. Али то очекивање није лист испунио. Друго што нас је код првог броја изненадило је то, што су сви чланци анонимни и што се не зна ко уређује лист. Зашто је потребна таква тајанственост? Баш први број једног новог листа треба да покаже јасан програм и да покаже снаге, које је био у стању да окупи око себе. Изузетак чини само госпођа Јованка Шиљак, која је једина свој чланак потписала. Али треба да подвучемо и позитивне стране „Гласа". Из чланка „Наша прва реч“ видимо да је и Народна Женска Заједница дошла до уверења да је само у заједничком раду могуће нешто добро и корисно изводити. Ми се искрено радујемо тој еволуцији у мишљењу Заједнице и надамо се да ће она то своје назирање потврдити и делима.

Белешке.

Из Уредништва Идући број Женckoг Покрета изићи ће као двоброј 15 јануауа због техничких немогућности. Предавања. - 4 децембра одржала је предавање на позив Српске Женске Задруге у Руми г-ђица Милена Атанацковић. 11 децембра г-ђица Алојзија Штеби у Женском Покрету у Бос. Броду о општинама.

Удружење Университетски Образованих Жена. На збору 11 ов. мес. одржаном на Новом Университету консти-

туисало се Удружење Университетски Образованих Жена. После поздравног говора г-ђе Лепосаве Петковић, председнице Народног Женског Савеза и професора, која је изабрана и за председницу збора, одржала је занимљиво предавање о Развоју университетског образовања жена г-ђа Паулина Лебл Албала, а г-ђица Др. Јелица Петровић поднела реферат о раду акционог одбора, о статутима Интернационалне Федерације Университетски Образованих Жена и прочитала Правила новог Удружења која су примљена. На збору је изабрана управа: за председницу гђа Паулина Лебл Албала са 22 чланице управе и три чланице за надзорни одбор.

Грација Деледа. Нобелову награду за књиженост добила је ове године г-ђа Грација Деледа. италианска романсиерка, кoja је у својим делима нарочито лепо износила живот Сицилије. Она је друга жена која је добила ту високу част. Прва је била Селма Лагерлеф. Између такмаца, као што је Томас Ман и Сигрид Ундесет, писаца великога гласа, она је однела победу. То је знак да овај век има да покаже рад и признање жене.

Финске Жене и парламвнтарни избори. И ако су у Финској жене недавно прослављале двадесетогодишњицу добијања права гласа, оне су приступиле последњим изборима без велике наде да ћe велики број жена бити изабран у Парламенат. Ово из два разлога: 1) жене највећма гласају за истакнуте политичаре својих партија и 2) оне у много мањем броју излазе на гласање. После избора резултат је био да је шеснаест жена изабрано за Парламенат (у ранијем парламенту било их је седамнаест). Између девет жена посланика социал-демократа налази се опет министар, г-ђa Мина Силанпе. Резултат ових избора мора бити подстрек за све оне који раде на томе да повећају утицај жена у политичком и социалном животу; више но икад женске организације морају радити на томе да широке масе упознају какве све услуге могу учинити жене на пољу јавнога живота, када њихов утицај ојача.

Напредовање женске активности у Немачкоj. Од 1913 год. до 1926 год. бpoj жена лекарки у Немачкој је порастао од 193 на 1627. Зимског семестра 1926 године на немачким университетима је било 7259 студенткиња а 1914 године било је 4.100. Од ових 7.259 студенткиња 3 050 је на философији, 1 200 на природним наукама, 1.150 је на правима и политичкој економији, 1.210 на медицини, 250 дантиста, 270 фармација и 59 теологија. На техничким факултетима је број студенткина 1914 год. био 62. а 1923 је био 471.

Настава о Лиги Народа у Немачкој. Пруски министар просвете je упутио следећи циркулар пруским школама: „Програм нижих и виших основних школа и средњих школа у Пурској даје често прилике да се деци може објашњавати каква е то институција Лига Народа. Пошто је Немачка постала члан тог великог организма, потребно је да се деца упознају са конституцијом, циљем и радом Лиге Народа. Разуме се да по самој природи ове установе, настава деци мора бити дата у духу поштовања своје народности и развијања љубави према осталим земљама. Њима се такође мора дати да осете, да припадајући једном удружењу свих народа, можемо само користити своме сопственоме народу. С тога наређујем да се ова предавања врше у свима школаиа." Да ли ће се ускоро и код оас повести рачуна о васпитању омладине у овоме правцу, што ће неминовно имати за последицу продирања са пацифистичком идејом.

АДВОКАТ Милица М. Влајић налази се са канцеларијом у Дечанској улици бр. 7. Тел. 51-18

Страна 4.

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка а. Телефон 140

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Fpoj' 22.