Женски покрет

На крају године.

Свака свесна жена, а нарочито жена-мајка и жена-јавни радник, треба стално да прима и чита Женски Покрет. Она тиме врши своју дужност помажући морално и материално социалну борбу жена за бољи живот будућих генерација. Свака жена има пријатељица које може заинтересовати за Женски Покрет и тиме учинити највећу услугу општој ствари. Молимо све претплатнике да нам пошаљу дужну претплату за прошлу 1927 годину, као и да обнове претплату од 1 јануара 1928 године Претплата за целу годину износи само 48 динара, за пола године 24 динара. Лист ћe се у будуће штампати у онолико примерака колико је претплатника; према томе треба се претплатника и јавити што пре тачне адресе нових претплатника. Администрација Кнез Михаилова 46.

Завршавамо прву годину нашега листа од како је постао орган Алиансе. Кад смо 2 јануара ове године закључили, на седници управног одбора Алиансе у Загребу, да издајемо лист два пута месечно, било је у нас и песимизма и оптимизма. Песимисте су прорицали да наше жене још нису толико свесне да би биле у стању издржавати лист, који се ствара без икаквог фонда, без икакве помоћи; а оптимисте су били уверени да је феминзам у нас већ толико јак да можемо с мирним срцем ићи на посао. И ишли смо на посао, допринели смо према нашим снагама многе жртве и из властите снаге смо оствариле наш орган. Тај факат треба да нам је увек у мислима, јер је једини у стању да нам снага не клоне и да сада, у другој години, настојимо да лист усавршимо друкчије би биле наше жртве принете без стварне и трајне користи

Свесни смо да лист није задовољио сва очекивања и жеље чланица „Женских Покрета", али ни они, којима је лист поверен да га воде, нису потпуно задовољни. Зато је потребно да данас направимо мали биланс, да искрено кажемо све што препречује развитак листа и све што је у стању да га подигне како у погледу његове материалне јачине тако и у погледу његовог задатка као вође феминистичког покрета у нашој земљи.

Годину дана довољно је да се уоче врлине и мане нашега листа. Сад, кад ступамо у другу годину, треба заједничким напором да изградимо врлине, а отклонимо мане. Ништа што долази из човјечјих руку није потпуно и никад једна особа не може савршено изводити бар релативно добро поверени јој задатак, ако нема најчвршћег ослонца у редовима оних, који су се скупили да у заједници изводе неку идеју. Зато је потребно да напрегнемо сви све што је најбоље у нама да заједнички изградимо што смо заједнички започели. Свесни морамо бити тога да бисмо многе недостатке брзо и лако отклонили, да не бисмо никад, и код најситније и најкрупније ствари, заборавили да смо у за-

једници снажни, а да је појединац немоћан. То је прва и главна заповест, то је прво и главно начело у раду, које морамо сви да изводимо у нашим редовима. Много што изгледа на први поглед као властита слабост, није то ако посматрамо сваки напор, сваки рад у односима према средини. у којој треба да се тај рад изводи. Нико не може тврдити да је наша средина врло погодан терен за развитак једног феминистичког листа, и у опште за развитак феминистичког покрета, ако хоће да остане озбиљан и увек свестан свога крајњег циља, и увек достојан у својим методама рада. Против себе има пре свега сву нездраву, загушљиву атмосферу нашега јавнога живота, који је још далеко од стало жене, принципиелне борбе и у коме имају још увек надвладу ускогруди племенски видици и хегемонистичке тежње појединаца.

У таквој атмосфери врло тешко продире лист, који заступа сасвим противна начела, који иде за тим да скупи жене из целе земље на основу једне социалне идеје и на основу таквих политичких начела, које сматра наша средина за идиотске. Такозвано „јавно мишљење" нам, дакле, није ни најмање наклоњено, што смо видели по томе да се није нашао у целој земљи један једини између оних твораца јавнога мишљења, који би забележио појаву нашега листа и посветио му објективну критику. Али, то нас не сме ни чудити, јер ми сви предобро знамо да то „јавно мишљење“ са врло малим изузетцима није слободно, него зависи од различитих сила. које подржавају капиталистички поредак. Тај поредак гуши сваку појаву, која тежи ослобођењу и врло често одева своје противништво у такву форму да лако увери масу о честитости и искрености својих лажних аргумената. У томе је узрок што велики број жена још стоји далеко од нашега покрета, посматра га равнодушно, ако не чак непријатељски. Све те жене више верују онима, који их уверавају „да жене владају и без права", и оне више воле то лажној

ласкање него истину, коју чују из наших редова, из нашега листа. Придобити тс жене није лака ствар, показати им непријатеља без маске то је наш велики задатак. Придобивање тих жена иде врло споро, јер не зависи само од спретности наше агитације, него много више од њиховог индивидуалног развијања. И пошто нашој агитацији није циљ само велики број присталица, него квалитет и њихова свест, то је наш рад у томе правцу тим тежи. Напоменули бисмо само још једну ствар. Наш лист треба да је огледало свих наших тежњи, наших осећања, наших погледа на целокупан живот. Он треба да је мозаик, који даје хармоничну слику; Знамо да је то највећа жеља свих чланица наших Покрета. Али, да постане лист у истини то, треба да чујемо много већи број наших жена у нашем листу него што смо их чули до сад. Да не би лист давао само једнострано мишљење неколико особа, то може спречити само трајна сарадња свих наших жена. Какви смо ми сами, такав ће бити наш лист. На почетку нове године наша је најискренија жеља да порасту наши редови, да постане наш лист у истини лист свих наших феминисткиња и да добије од свију нас такву материалну и душевну помоћ да га усавршимо до крајних граница могућности. Београд.

Алојзија Штеби.

Прво место.

Одговор председници Беогр. Жен Друштва, г-ђи Биби приликом свечаности на Делиграду.

После многих коментара, разних оптужаба, закулисних и неодговорних нападаја, о којима смо у последње време врло много слушали поводом расцепа у Народ. Жен. Савезу, било нас је доста некривих и недужних на чије су се личности нарочито устремиле оштрице језика. Не мали број наших пријатеља желео је да се преко јавности бранимо правдајући свој захтев убђења што је у Управама многих друштава, која су иступила из Н. Ж. Č., створено мишљење на основу нетачних података. Можемо бити врло задовољне што нас је последњи број »Домаћице«, органа Београд. Жен. Друштва, ближе упознао са разлозима који су побу-

дили Женско Друштво да напусти велики идејни рад у Народ. Жен. Савезу, а нама пружио прилике да исправимо извесне нетачне наводе. Човек се, заиста, мора зачудити и задивити извештају »Домаћице«, у коме се јасно огледа намера да се што је рђаво, направи добро, и све што је добро направи рђаво. Није забадава речено, да ако се једна неистина понови десет пута, она почиње личити на истину и зато чланови Народ. Жен. Савеза, и поред своје жеље да не полемишу преко јавности, морају својим изјавама стати на пут изношењу неистина, које се у последње време и сувише често понављају. Поред других исправака које ke последњи број „Домаћице" вероватно изазвати, ја хоћу данас да одговорим само поводом одштампаног реферата о свечаностима на Делиграду. Председница Жен. Друштва, г-ђа Биба, реферисала је својој Управи да је приликом помена изгинулим добровољцима положила венац на гроб јунака и да јој је од Приређивачког Одбора дато прво место, да би се могла са неколико речи одужити сенима палих хероја тада је г ђа Мила Симић, делегат Народ. Жен. Савеза, тражила да јој она уступи своје место, но да ју је она одбила, нагласивши да ово место не може никоме уступити још и са разлога, што је Жен. Друштво сарађивало са добровољцима још у оно доба, док Народни Жен. Савез није ни постојао. И ако је овај да га назовем »Делиградски инцидент« за мене вeћ давно ликвидиран, јер сам га у своје време изнела пред Управу Н. Ж. Савеза, а затим и пред скупштински пленум на Бледу, где ми је једногласно одобрено држање и дата најпотпунија сатисфакција одбијањем сваке дискусије по овом предмету, ипак желим поводом извештаја ,Домаћице“ да проговорим за оне чланове Женскога Друштва и Подружина, које сам за време свога секретарског рада задржала у најлепшој пријатељској успомени и до којих ми је стало да верују, да ја не бих никада била у стању, да учиним ма какво ружно и недостојно дело, које би имало за циљ да унизи и увреди Женско Друштво као установу. Белешка о Делиградском инциденту кратка је, но ипак необично значајна и веома карактеристична. У оно мало редака изнесене су две неистине. Прва је да је г-ђи Биби од Приређивачког Одбора дато неко нарочито прво место, а друга да сам ја као представница Народ. Жен. Савеза тражила од г-ђе Бибе да ми она уступи своје место. Осим тога у о-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број поштанског чековног рачуна: 53.191. Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 децембра 1927. БРОЈ 22 ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. Примерак 2 динара.