Женски покрет

Тактички програм.

Г-ђа Др. Б. Дежелић у своме чланку, објављеном у прошлом броју „Женскога Покрета", препоручила је Алианси „Женских Покрета" неке ствари на равмишљање, које би требале да сачињавају њен тактички програм. Тај тактички програм састоји се у томе „да се неће дирати у питања, која би нас сигурно раздвојила". Гћа Дежелић признаје да ово није обавезно за Алиансу, већ само за неке Женске Покрете (н. п. Загребачки), али ипак у њеном чланку се испољава жеља, да се ни у листу Алиансе „Женских Покрета" не третирају она питања, која извесном броју наших жена нису по вољи. Хтела бих на све то да кажем своје лично мишљење, а мишљење Алиансе можемо утврдити приликом првог нашег ширег састанка. Пошто су у Женском Покрету сакупљене жене најразличитијих мишљења, сасвим је природно да мора мећу нама владати толико слободе, да можемо пустити да се та мишљења изразе, како би их они, који се са њима не слажу, могли пажљиво саслушати и изложити своје супротно гледиште, а ни у ком случају не би требало забранити им да говоре. Зато би договор о трпељивости међу нама био много бољи, него договор да се ћутке пређе преко ствари, које једном или другом нису по вољи. Не смемо допустити да у заједници у којој раде различито ориентисане снаге добије маха нетрпељивост једнога дела према другом, јер би се из тога сигурно изродио терор и један део би се увек осећао нелагодно, што би спречавало његову активност у нашој заједници Када смо објавили чланак г-ђе Др Хлапец, нисмо тражили да се њено мишљење усвоји, јер смо били уве рени да ћемо чути и супротно мишљење, и тако би наше жено биле у стању да створе објективно гледиште. Ово смо сматрали за потребно, јер ће време када ће бити потребно да кажемо нашу принципиелно документовану реч по томе нов ка знени закон се спрема. А друго: Алианса је члан интернационалних организација; што неминовно тражи да познајемо комплекс свих питања, која се односе на жену. Мислим да бц нам било врло нелагодно, када бисмо као чланови интернационалне организације морали прецизирати наше гледиште у питањима, којима се нисмо никада бавили. Али, без обзира на ове практичне разлоге треба да важи у уређивању листа принцип слободе и принцип трпељивости ни мало се не бојим да би поштујући оба ова принципа прекорачили границе пристојности и озбиљности расправљајући чак и о најделикатнијим питањима.

Нека ми јс дозвољено да наведем један пример да би се боље разу мело становиште Уредништва. У нашем листу објавиле смо чланак „Српским Женама" који је био веома тежак и тугаљив за Српкиње, чланице наших Женских Покрета. С друге пак стране, неке су чланице чак и волеле да чују мишљење бугарских жена по овим питањима. Кад би се Уредништво управљало по тактичком програму прећуткивања о извесним стварима, које нису пријатне једном делу наших чланица, оно би га прећутало, али на супрот тежње да се о питањима створи код наших чланица објективно гледиште. Поред тога што г-ђа Дежелић мисли да наш тактички програм не дозвољава третирање неких деликатпих питања, она каже „да бисмо још имале да посвршавамо много послова, прије него ли дођемо до питања о о којима је овде говор“. Не бих се могла сложити ни са овим мишљењем г-ће Дежелић, по коме би било потребно да у нашем листу пишемо само о једном извесном броју питања. Свакојако да ће г-ђа Дежелић са мном се сложити, да живот појединаца, као и сваке заједнице има две тежње: једна иде за тим да систематски и органски изграђује, а друга за тим да се упозна са идејама и тежњама људи, па ма биле оне и по грешне. Вез те тежње нема напретка ни развитка Дакле, према моме убеђењу, није потребно да Алианса има тактички програм. који базира на ћутању о многим стварима. У нашем заједничком раду пре свега нам треба међусобне искрености, трпељивости и поштовања мишљења других, и ако се са тим мишљењем не слажемо. Много је корисније за све нас ако тачно упознамо назоре једне и друге групе жена, ако упознамо сва питања свестрано, јер само тако можемо на-ћи праву линију за наше заједничке акције. Да искрено кажем, мрзим тактику када се пречишћавају појмови, јер имам увек осећање да се при томе запоставља искреност убеђења. На крају хтела бих исправити једну малу нетачност. Г-ђа каже да је "Хрватска Католичка Женска Свеза већ године 1919 и 1920 - дакле пре не го ли »Женски Покрет« радила за циљеве Женскога Покрета. Нећу овде да говорим о томе од када су било Српкиње, Хрватице или Словенкиње радиле за исте циљеве, већ само упозоравам да на глави нашега листа као година излажења стоји: IX година. Београд.

Алојзија Штеби.

Извештај са конгреса венеролога у Загребу.

У мјесецу новембру 1927 одржан је први састанак југословенског дермато-венеролошког удружења, који је осим осталих предмета имао на днев-

ном реду притање проституције у нашој држави. Ради преобиља материјала морало је питање проституције бити одложено за нарочити састанак, који јс одржан 25 и 29 јануара 1928 у Загребу. Дискусија о проституцији стављена је на дневни ред 1 југ. венеро-дермат. удружења из тог разлога, што је Ми нистарство Народног Здравља издало у новембру 1927 „уредбу о сузбијању заразних болести" чија гл. VIII говори специјално о сузбијању сполних болести, а у којој чл. 69 дословно гласи: „у року од 6 мјесеци пропи саће Министарство Народног Здравља у споразуму са Министром Унутрашњих Дела Правилник о мјерама за сузбијање проституције“. Југословенско ванеро-дермат. удружење сматрало је потребним, да том приликом, иа свом првом конгресу створи јединствено мишљење и да то мишљење предложи Министарству Народног Здравља. Колику важност је Министарсто дало раду овог конгреса најбоље се види из тога, што је делегирало свог представника, који је пратио сав рад и по свршеном изјавио, да ће реферати, дискусија и представка овог конгреса послужити Министарству при доношењу поме нутог правилника факат топло поздрављен од свих присутних као доказ уске и ради тога сигурно успјешне сарадње Министарства са пред ставницима свих установа за сузбијање венеричних болести. Овом Конгресу су поред представника Министарства Народног Здрав ља присуствовали шефови клиника, шефови дермато-венеролошких амбуланти, градски и редарствени физици - а дозвољено је учествовање и преставници »Алиансе Женских Покре та«. Овај изузетни случај мора се нагласити и објаснити, и ако пред ставница Алианске (лекар) није била венеролог, дозвољено јој је изнети становиште и предлоге Алиансе, јер су скоро сви Присутни уверења, да се у питању сузбијања проституције мора саслушати мишљење жена, скоро сви су се жалили на њихову небригу и на несхваћање у раду, кад су са женама у том смислу почели да раде. (Ово су и нама женама позната факта, она имају своје разлоге - али је потребно баш сада јасно и истинито их признати, да би све жене, ма којем удружењу или друштвеној класи припадале, макар и у задњи час свесрдно, заједнички и систематски порадиле, да се исправи неподношљива неправда према женама и срамота за цијело човјечанство: законом заштићена проституција) Према 13 реферата из наше државе поновно је доказано, да су данаш ње мјере за сузбијање венеричних болести помоћу реглементације и касарнације проститутке - а с тог становишта се је на конгресу првенствено третирала проституција потпуно илузорне , јер јс у свим градовима наше и осталих држава тајна проституција , (т. ј. она која се не (може или не смије подврћи реглементацији) -- најмногобројнија, преставља најопаснији извор венеричних за раза а осим тога су од те врсти профилактичних мера сасвим искључени мушкарци, за које се медицински не може устврдити, да су мање опасни преносиоци заразе од жена. Абстрахирајући сада мушкарце из прочитаних реферата се види ко-

лико у појединим нашим градовима има реглементираних (или касарнираних) проститутки: Загреб са отприлике становника 140 000 има 85 регл. простит, а 600 тајних. Сарајево са отприлике становника 70.000 има 110 регл. простит. (100 у јавним кућама). Сплит са отприлике становника 35.000 има 13 регл. простит. (све у јавним кућама). Вараждин са отприлике становника 10.000 има 13 регл. простит (све у јавним кућама). Карловац са отприлике становника 7.000 има 8 регл. простит. (све у јавним кућама). Шибеник са отприлике становника 5.000 има 4—5 регл. простит. (све у јавним кућама). Ови бројеви јасно показују, како је лажна тврдња да полицијски контролирана проституција ограничава % заразе, кад се види, да су из те контроле потпуно искључени мушкарци, а контролиране жене престављају тако мали број, да оне из чисто техничких разлога не могу се сматрати најважнијим извором заразе. Имајући у виду осим сполних зараза и остале рђаве последице проституције на друштво у погледу моралног здравља, у погледу праведних друштвених односа, у погледу доследног провођења Уставом гарантоване личне слободе венеролози с правом су настојали да на овом свом првом састанку - најприје питање проституције осветле са медицинске стране, с обзиром на здравље појединаца јер су свјесни да ће ови разлози у првом реду руководити и законодавца при доношењу новог закона за сузбијање проституције и подређене власти и публику при примјени и извођењу тог закона. Али је и међу венеролозима било господе, која су пледирала за аболицију из разлога чисте праведности (као г. г. професор Ђорђевић, Д-р Кићевац, Д-р Фархаш), нарочито Д-р Клепац, који је том приликом нагласио потребу интенсивног рада Женских Покрета да, осигуравши жени директни утицај у законодавним тјелима, оне узмогну сарађивати и при укидању оваких друштвених аномалија. На примједби неких, да наш народ не би одобрио аболицију, упозорио је Д-р Кићевац ма факат, да наш народ, претежно сељачки сам по себи не познаје форму реглементиране проституције, а Д-р Клепац је донео интересантан резултат анкете у Цириху од 1916 (као пример мишљења градског становишта), кад се је за аболицију изјавило 49.806 лица, а против ње само 18.016! Становиште Алиансе Женских По крета изнела је њена представница у овој форми: Као представница Алиансе Ж. П. треба да изнесем становиште које заузимају жене, удружене у овој организацији према проституцији. Феминистичка Алианса у питању проституције не заступа становиште хуманитарне дјелатности, него становиште праведности и једнакости пред законом за све грађане једне друштвене заједнице, без обзира на спол. За нас је озакоњена законом заштићена проституција не само питање повреде женског достојанства

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број поштанског чековног рачуна: 53.191. Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

Уредници : АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Београд, 1 марта 1928. БРОЈ 5 - ГОДИНА IX.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1. И 15. у месецу. - Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. - Примерак 2 динара.