Женски покрет

ЖЕНЕ СУДИЈЕ.

О томе да ли женама треба допустити да буду судије или не, постоје три мишљења. По првом консервативном, женама не треба допустити да буду судије. По другом »умерено напредном«, може им се допустити да буду судије по неспорним и старатељским делима и судије у малолетничким судовима. По трећем напредном, жене могу бити судије и редовних судова т.ј. бити судије без икаквих ограничења. Како прво и друго мишљење имају додирних тачака, с обзиром на разлоге које оба истичу кад женама треба забранити да буду судије редовних судова, то ћемо редом прећи све разлоге умерено напредних и видети, да ли су ти разлози оборљиви или не. Приликом дискусије у Законодавном Одбору покренуте негативном одредбом чл. 2. Зак. о судијама »да женска лица не могу бити судије«, један од опозиционих посланика иста као је, да данас - кад у другим земљама имамо жене председнике ,општина, чланове парламента, министре, представнике својих влада код страних држава, па и саму жену владарку - да од не налази никакав озбиљан разлог по коме би жени требало спречити да буде судија. Овај навод опозиционог посланика дао је повода умерено напреднима да поред других разлога истакну и овај: да управљање и изрицање судске правде није једно исто, и да лица која управљају често нису способна и да изричу судску правду. Шта више овај разлог је истакнут као први, што је може бити само случајност. Поћи ћемо и ми од овог разлога како бисмо сс држали истог реда и поступности. И ми се слажемо са умерено напредним мишљењем, да управљати и изрицати судску правду није једно исто и да често пута лице које управља није увек способно и да суди; али се никако на слажемо са начином на који је та разлика изнета и којим се хтела дати мања важност управљању но суђењу. Као што је познато све три функције државне власти - законодавна. управна и судска - подједнако су важне, јер су све три основне и чине једну нераздељиву целину. Поделом државне власти на функције примењено је само начело поделе рада, омогућила сс правна држава, али са услед нераздељиве целине државне власти не би могла допустити класификација функција државне власти на више и мање важне. Према томе, ако се ко услед индивидуалних наклоности oсeћa више способним за управљање а други за делење судске правде, не може се извести да једни имају слабије а други

јаче моралне и умне квалификације. Спрема код ових лица може бити ра зличита по врсти услед разнородности функција, али по квалитету треба да је на обема странама подједнако добра. Моралне квалификације исто тако. То је бар идеал коме сви тежимо. Принцип опортунитета у управи, који нс треба да је злоупотребљен, нс би се смео узети као минус морала, век као специфична одлика функције управљања. Да ли се према овоме може узети, да је управљање нешто мање важно, нешто лакше, што је према томе жени приступачније те јој се може и допустити од изрицања судске правде као нечег тежег и по опстанак државе и добро грађана важније? Испити нс утврдише женину неспремност, а морал ни код људи нема неког видног мерила. Други разлог који истиче умерено напредно мишљење против постављања жена за судије редовних судова је тај, да наш народ не би примио жену као судију, не би допустио да му жена суди. За наш народ овај разлог је у најмању руку увредљив, јер наш народ није глуп. Bet на против по природи својој бистар те се и патриархалност нашег народа у колико још постоји не сме тумачити у смислу глупости. Ако је наш народ, и у осталом као и други народи, теже на пуштао своје обичаје и теже се ослобађао својих предрасуда, то је било услед прилика под којима је живео пре а које су се битно измениле. Некад он није видео ни жену учитељицу а камо ли жену друге професије, док је данас види запослену скоро на свима пољима рада. Прошли рат који је убрзао темпо ослобађања од предрасуда код свих народа, чак и код Турске те да нам се не пребацује да увек гледамо на Енглеску и Америку, убрзао је тај темпо и код нас. Сем тога, код нас је настава слободна и приступачна свима слојевима народа и на университе тима имамо студената и мушких и женских из свих крајева наше земље; из мале паланке и са села исто као и из великих градова, те је у неколико и преко њих целој земљи познато, да женска деца и код нас уче и спремају се за све позиве као и мушка деца. Зна наш народ да му болесно дете и жена лекар може спа сти, да га од дуге болести и жена лекар може ослободити; да му и жена учитељ и професор може дете просветити; да и жена инжењер може кућу саградити; да га жена адвокат може на суду одбранити, имовину му заштитити, право обезбедити. Ви део је он жену писара у суду да ради исти посао који и мушкарац пи-

сац. Запамтио је он да га је жена писар сусрела предусретљиво и да му је посао брзо свршила. Зна он врло добро, да се писари мушкарци у суду припремају да једнога дана и они постају судије и по урођеној му 6истриии није му ни мало чудно, да и жена писар кад све у суду лепо и допро ради да се и сна тиме припре ма да постане судија и да то најзад и треба да постане. И после свега тoгa зар наш бистри народ, наш разборити сељак неће моћи схватити, да му жена као судија може праведно ствар пресудити? У осталом, он је видео да има и судија мушкараца који нису увек праведно пресуђивали па му је у неким случајевима већ досадило да им ништи пресуде помоћу адвоката који сад могу и жене бити - док их је најзад убедио, да је његово гледиште у незадовољству или жалби једино праведно и назакону основано. Наш народ хоће правду, исправност и брзо свршавање послова. Ко му то пружи, радо ће га примити па био човек или жена. Трећи разлог п о овом мишљењу који би требало да буде препрека уласку жене у судијски ред, је околност - да би жена као судија била принуђена да присуствује моментима у којима се пред суд износи и на њему претреса породична прљавштина или друштвени скандали пропраћени скарадним речима, што би све жену као чедну и осетљиву особу непријатно коснуло и стварало јој нелагодан моменат. Признајемо да су ови моменти при суђењу нелагодни (а такви треба да буду и за људе, а не само за жене), али има околности који ову нелагодност потенцирају правећи је грубљом а притом једино карактеристично показују наш менталитет, иначе су излишне. Свако ко је присуствовао судском претресу на коме је извиђана нека породична прљавштина или друштвени скандал, могао је често пута приметити на лицима адвоката и судија двосмислене погледе или осмехе а често пута чути и неку у том смислу учињену алузију. Ко није присуствовао оваквим претресима, могао је из новина, из т. зв. амизантне судске рубрике, јер има и друга озбиљна, дознати то исто. Зашто се ове ствари на тај начин примају? Ко је за то крив? Ми интелигентни људи и наш менталитет. Извиђање на једном оваквом судском претресу је исто што и лекарски преглед, само што у првом случају имамо болестан социалан организам са кога треба уклонити зло, а у другом организам човечји. Као што се другом приступа са великом озбиљношћу, при коме присуство жене не доводи жену лекара у нелаго дан положај, тако исто треба да приступи овом првом и жена судија,

којој су познате све те социалне болести, осетиће много мање нелагодност од оне жене која је пред судом и која често пута и не зна да cу такве ствари могуће. Кад се под садањим менталитетом нема увек довољно обзира према жени која је породичном прљавштином или друштвеним скандалом упрљана или је баш и она та која је другога упрљала, ми да би се имало обзира бар према жени која би била у судском колегиуму. Присуствовањем оваквим претресима у својству судије, жена не би ништа изгубила од своје чедно сти и осетљивости, као што се не може рећи ни за жену лекарку да их је изгубила. Вршење позива и поседовање интимних индивидуалних својстава две су сасвим засебне ствари. Шта да наведемо о скарадним речима? Њих жена хтела не хтела чује на сваком месту, на улици, у интелигентном друштву, у кући. Могле би се код нас избројати куке у којима се таква реч не чује. Ово зло треба личити правим леком. А кад се већ хоће жена судија да изолује од овакве једне непријатности, шта се предузело за толике друге жене на улици, у друштву и у самим њиховим кукама? Шта се предузело у заштиту жена, па и људи, којима су такви изрази одвратни и које чак ни груба страна позива не треба да доведе у могућност да их чују? Зашто по тако скупу цену штитити само жену судију? Овај разлог у колико не граничи са неозбиљношћу израз је псеудо уљудности. Као четврти разлог неподесности жене за судије редовних судова умерено напредно мишљење истиче женину нервозност нервни поремећај услед физиолошких појава. Како да примимо овај разлог поред ноторног факта да су и људи нервозни? Ни овај разлог не може се узети као озбиљан. Нервозу у колико је ко има, а то јс индивидуално и не може се уопштити само женама, мора је савладати и не сме је прено сити на рад. Јер, ако нервоза наноси штете раду, а то је несумњиво, она је наноси па ма ко је у рад уносио, био човек или жена. Да своју нелагодност услед физиолошких појава не преноси на рад, жена је доказала у толиким примерима дуге учитељске и професорске службе. Нигде сталоженост и стрпљење није већма потребно но у опхођењу са децом а жена их има у изобиљу. Да би жена услед стања нервозности или урођене болећивости и благости била подложна разним утицајима, често рођачким, чиме би довела у питање ауторитет суда, незгодно је истицати бар сад, кад смо и онако сведоци немилих појава, да се говори о кризи правосуђа и опадању ауторитета суда и то све пре уласка жене у судијски ред. Неправедно је

Број поштанског чековног рачуна: 53.191. Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 јуна 1928. БРОЈ 11 - ГОДИНА IX.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ C. X. С.

Излази 1 и 15 у месецу. - Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. - Примерак 2 динара.