Женски покрет

а и смело унапред говорити, да ће уласком жене у судијски ред криза правосуђа бити већа. Ако је уопште има и ако би je и даље било, зар се сме помислити да томе стању не би било лека, јер то би значило да ни садањим нездравим појавама, ако их и у колико их има, нема лека а то није тачно. Треба хтети лечити, па ће се излечити. Нови закон о судијама не пружа прави лек. Најзад, како се слаже истицање стања нервозности жене, као сметња за стицање судијскога положаја у редовном суду, са препоруком да би жена била веома погодна за судију малолетничког суда. Ми налазимо да су ови судови за малолетнике од првокласне важности и ако постоје разлози, да жени не треба уступити судијски положај у редовном суду, не треба јој га уступити ни у суду за малолетнике. ове разлоге ми смо прешли сад и видели, да су они не само оборљиви, већ уопште натегнуто постављени. На последњу примедбу, да су жене сувише благе, болећиве, по природи нежне и да би им то сметало да у даном моменту примене највишу строгост закона, што би несумњиво било на штету правосуђа, примећујемо да имамо знатан број жена правника које су за смртну казну и поред тога, што су мишљења о примени смртне казне у правној науци подељена. Из свега овога излази, да жена као судија не представља опасност ни за правосуђе ни за ауторитет суда, те је у најмању руку неумесно бранити једну ствар од опасности која не постоји. Београд,

Милица М. Влајић.

Закон о судијама пред Народном Скупштином.

Пројект Закона о Судијама са сво јом негативном одредбом у чл. 2. „да женска лица не могу бити судије изнет је пред Народну Скупштину. У одсудном моменту - пред сам претрес у појединостима овог зак. пројекта у пленуму Законодавног Одбора, када су по Уставу биле могућне појединачне измене неумесних одредаба овог пројекта, Алианса Ж. П., имајући пред собом свој узвишени циљ, поднела је 11. Скупштини ову представку: Народној Скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Београд. Пред Народном Скупштином налази се на претрес пројект Закона о Судијама, који у чл. 2. садржи монструозну одредбу »да женска лица не могу бити судије«. Пре него што би Народна Скупштина примила на себе одговорност за озакоњење једне овакве неправде, једне овакве неумесне одредбе, којој не би могао пружити ослонца ни један једини озбиљан разлог, Алианса Женских Покрета сматра за своју дужност да у овом одсудном моменту подсети Народну Скупштину на ова факта: 1) По чл. 4. Устава наше Краљевине сви грађани, у које спадају и жене, пред законом су једнаки, а преимућства по рођењу се не признају. Из стилизације чл. 2. пројекта Зак. о Судијама мора се закључити, да се у овом случају мушкарцима признаје преимућство по рођењу, што је у највећој супротности са нашим Уставом и са признатим демократским принципима. 2) Да по чл. 2. Закона о Чиновницима сва звања у свима струкама државне службе подједнако су доступна свима држављанима наше Краљевине, у које такође спадају и жене. 3) Да ни садањи Зак. о Судијама не садржи једну овако монструозну одредбу, и најзад 4) Да ни ранији пројект Зак. о Судијама није садржао Једну овакву одредбу. Када су позната ова факта, као и сталне хвале предпостављених у погледу рада женског судског особља - жена правника - неразумљиво нам је да се може законом усвојити нелогичност; да и један рђав, слаб с у дски писар - мушкарац може постати судија, а један добар и спреман судски писар - жена, да не може постати судија. Озаконивши ову одредбу Народна Скупштина би пред законом признала, да сматра да жене правници немају довољне моралне квалификације само зато што су жене и да су оне због свога пола опасне за исправно вршење судијског позива. Народна Скупштина мора увек имати пред очима добро Државе и не сме наносити неправду и увреду половини грађана те државе. Алианса Женских Покрета моли Народну Скупштину, да приликом претреса овог законског пројекта не усвоји, колико неправедну и неумесну толико, нелогичну и недогледно назадну одредбу „да женска лица не могу бити судије. Секретар П. председник Милена Атанацковић Милица М. Влајић Приликом предаја ове представке изасланице Алиансе Ж. П. имале су прилику да говоре са великим бројем народних посланика и владиних опо зиционих партија, пошто су обишле све клубове, и да се код свих — сем једног јединог - увере, да су и они незадовољни негативном одредбом чл. 2. пројекта Зак о Судијама, коју налазе неумесном и изван духа времена и расположења народног. Поводом ове представке као и представке Жена Правника развила се у Законодавном Одбору жива дискусија. Показао се јак утицај оних који су против негативне одредбе »да женска лица не могу бити судије« и чл. 2. услед тог јаког опирања био је са другим члановима пројекта резербисан и враћен влади, да о њему донесе накнадну одлуку. По оном што је даље следовало, видело се да је влада опрезно повукла чл. 2. да, не би том приликом у Зак. Одбору при изгласавању његовом пропала и опробала је и овом приликом увек моћно средство партијске дисциплине. Сазвани су шефови група, опоменути на дисциплину бар они из владиних странака и стављено им на знање, да пројект Зак. о Судијама може бити уопште повучен, ако му се кроз Скупштину не обезбеди пролаз таквом какав je а за који влада налази да је добар. Пројекат Зак. о Судијама са резервисаним члановима пројекта враћен је Зак. Одбору и изгласан са не баш завидном већином. Значајно је, да неки посланици владиних странака нису присуствовали гласању. О убеђењу при изгласавању не може бити ни говора, дисциплина партијска је и овог пута победила. Оваква одлука Законодавног Одбо pa, с обзиром како је до ње дошло, изазвала је велико незадовољство не само у редовима жена, већ и многих и многих људи.

Да би дали израза томе незадовољству и употребили последње средство поправке, Алианса Ж. П. са Београдским Ж. П., Удружење Факултетских Образованих Жена, Жене Правници и Удружење Студенткиња Београдског Университета одржали су скуп 23 пр. мес. у просторијама Београдског Жен. Клуба, на коме су дали видног израза своме незадовољству против једне ничим неоправдане и с тога погрешне одлуке Зак. Одбора. Својим оправданим незадовољством и апелом на 11. Скупштину и јавност обратили су се овом Резолуцијом: 1. Да су крајње незадовољни одлуком Законодавног Одбора Народне Скупштине, којом је и у појединостима усвојен пројект Зак. о Судијама заједно са неправедном одредбом свога чл. 2. »да женска лица не могу бити судије.« Ово је незадовољство у толико веће, што одлука Зак. Од бора и ако de iure de facto не представља праву вољу и расположење целокупног народа. И Жене Правници и Алианса Ж. П. приликом предаје ранијих својих представака, у вези са овим зак. пројектом, Председништву Народне Скупштине и Законодавном Одбору, имале су прилику да упознају расположење велике већине народних представника и код свих тих се увере о незадовољству против једне такве неправедне и презастареле одредбе, коју не садржи ни садањи - стари - закон. Сакупљена удружења стекла су према томе убеђење, да је одлука Зак. Одбора израз воље два до три човека и ропства партијској дисциплини, мада је познато, да се закони не доносе за добро партије и појединаца, већ добро народа. 2. С обзиром на чл. 133 Устава, што Народна Скупштина нема могућности да гласа о овом зак пројекту у појединостима и да поправи неопростиву грешку Зак. Одбора у погледу негативне одредбе чл. 2., као и друге недостатке пројекта, то на данашњем скупу сакупљена удруже ња моле Народну Скупштину, да поднети јој пројект Зак. о Судијама одбаци и не прими на себе одговорност за доношење једног закона у коме није изражена права воља народа, нити заштићено добро народа изражено у независном правосуђу.

Једна значајна посета нашим феминисткињама.

Много пута нам се чини у нашем раду да наше везе са феминисткињама осталих земаља нису ни мало чврсте и да се сетимо тих веза тек онда кад идемо на неки интернационални конгрес. Као да смо на неком самотном, заборављеном острву, тако нам се чини. Али, ових дана, кад су прошле кроз нашу земљу председница Интернационалне Алиансе за Женско Право Гласа, госпође Corbett-Ashby и подпредседница госпођа Malaterre-Sellier, ми смо видели да нас везују јаке духовне везе: да су наше тежње исте и да тим везама не смета, ако се малокад видимо, малокад разговарамо о свима питањима која нас интересују. „Феминизам је мени религија", казала je госпођа Corbett-Ashby, кад је била гост београдског Женског Покрета у његовом Клубу. И заиста, ко гледа и слуша ту ванредну жену, има дубок утисак да те речи њој нису шупља фраза. Феминизам, чија су основа највећи човечански идеали,

не може бити друго до религија, нарочито кад га проповеда једна скроз и скроз скромна, али високо образована жена, једна жена, која мрзи јефтине ефекте, а проматра сваки проблем до његових најдубљих дубина. Госпођа Corbett-Ashby не осваја бриљантним речима, него стварним разлагањем, не осваја блештећом духовитошћу, него речима кроз које топло дише искреност, најшире разумевање и топлина душе. Госпођа Malaterre-Sellier лепо и тачно је уочила степен развитка нашега феминизма кад је казала: »Ваш феминизам је једна нада«. Она је видела све тешкоће, које, има да преброди наш феминистички покрет да постигне успехе. Није лако радити у једној средини која има толико против речности, у којој је највеће трење најразличитијих менталитета, мишљења и тежњи. Госпође Corbett-Ashby и Malaterre-Sellier могу да понесу из наше земље један велики успех: где год су се појавиле оне су дале својом озбиљношКу, својом интелигенцијом најлепши утисак свесних феминисткиња и тиме су много допринеле ојачању нашег феминизма. У разговорима, које су имале са истакнутим политичарима, државницима, публицистима, оне су увек топло пледирале за оно, што ми у првоме реду тражимо, за женско право гласа. Као добре сестре говориле су свуда у наш прилог надајмо се да не без успеха. Паше драге гошће стигле су у Београд 18 маја у јутру и задржале се, ту до 20 у вече, кад су отпутовале за Загреб. У Загреб су стигле 21 маја у јутру и наставиле 22 маја пре подне пут за Марибор, где су стигле истога дана по подне. Из Марибора су кренуле 23 маја по подне за Љубљану, идућег дана отишле су на Блед и са Бледа су пошле 24 мaja за своју земљу. Разуме се да су их Haшe феминисткиње свуда најсрдачније дочекивале. У свима местима где су боравиле, одржале су јавне конференције, које су биле одлично посећене. Госпођа Corbett-Ashby je гoворила на тим конференцијама пре свега о раду Интернационалне Алиансе за Женско Право Гласа, а после нарочито о раду енглеских парламентарки. У енглеском парламенту има сада седам жена. Тај мали број жена објашњава госпођа Ashby тиме да жене због тога, што се тако дуго нису могле појавити у јавном животу, нису толико познате бирачима. Међутим су мушкарци у много бољем положају, јер им је њихов несметани јавни рад створио много тешње везе са становништвом. Енглеске парламентарке врло су активне и обим њиховог десетогодишњег рада велики је. Оне се нису залагале само за специалне женске захтеве, него су сарађивале на свима питањима унутрашњег и спољњег политичког живота своје земље, а нарочито су се заузимале за мир. Енглеске жене у парламенту успеле су да се уводе сталне пенсије за удовице и сиротну децу, да се забрани давање алкохолних пика младежи до 18 година, да се побољшају услови за рад у индустрији, да се установи минимална надница, да сме удата жена слободно располагати својим имањем, да сме бити жена тутор а не да пита за дозволу свога мужа, да се побољша право наслеђа за удате жене, да се дозволи усвајање деце, што је било до сад у Енглеској немогуће, да добије свака

Страна 2

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 11