Женски покрет

nije više moguće osporavati grčkoj ženi pravo, koje im je u principu priznato, i da će se njihovi pravični zahtevi zadovoljiti bez velikih teškoća. Našim susetkama želimo najveći uspeh u borbi za zadovoljenje pravde.

Ženska policija.

Odsek „Ženska policija" Internacionalne Alianse za žensko volilno pravico je imel svoj prvi internacionalni sestanek v novembru lanskega leta v Amsterdamu. Delegatinje so prišle iz Anglije. Nemčije, Holandske, Irske, Švice, Čehoslovaške in Južne Afrike. Internacionalni sestanek je bil potreben, ker vsled kratkega obstoja ženske policije še ne vladajo niti v strokovnih krogih kaj šele v širši publiki, jasni pojmi o nalogah ženske policije. Na sestanku so poizkušale delegatinje temeljito pojasniti smisel in cilj ženske policije in določiti točno njen delokrog. V različnih državah so naloge ženske policije različne: ženski policijski organi so zaposleni pri zaščiti ogroženih in dece, pri kriminalni policiji, kot nadzornice v kaznilnicah, vodijo transporte, vrše posle policijskih sester in oskrbnic. Vsled teh različnič panog dela je nastalo tako različno pojmovanje nalog ženske policije in pojavila se je zmeda v pojmih zaščite in čisto policijskih nalog. Najboljša ločitev je izvedena v Nemčiji, kjer strogo oddvajajo zaščito in oskrbo ogroženih oseb od policije za ogrožene. Obe te dve panogi ženske policije imata identične cilje, ali upotrebljavata razliina sredstva, Na Ho landskem ima ženska policija za zaščito dece vse pavice prave policije, ali v praksi jih ne upotrebljava, nego je čisto oskrbna organizacija. Delegatinje iz Av strije so poročale, da je njihova vlada kreirala 13 novih mest za „oskrbne uradnice v policijski službi.“ Angleške delegatinje so konstatirale, da njihova propaganda za žensko policijo trpi vsled dejstva, ker uslužbenke ženske policije nimajo svoje centralne organizacije, in vsled tega, ker niso še postavljene žene na vodilna mesta v policijski službi. Na Angleškem obstojita tudi dve privatni policijski organizaciji, ki pripravljata žene za državno policijsko službo in izvršujefa na željo privatnih zaščitnih ustanov preglede po parkih, vrtovih in javnih mestih. Švicarske delegatinje so poročale, da je v Švici prodrlo spoznanje o potrebi ženske policije, ali nedostaje institucij za izobrazbo žen za policijsko službo. Po poročilih iz poedinih držav so delegatinje sklepale o delokrogu odseka „Ženska policija“. Zedinile so se na sledeče točke: 1) Bodoči delovni program odseka obstoji v tem, da izvede propagando v deželah, v katerih ideja ženskei policije ni še prav nič ali le malo prodrla. 2) Za službo v policiji se smejo nastavljati le žene, ki imajo predvsem socialno-zaščitno izobrazbo. 3) Ženam v I policijski službi se mora omogočiti napredovanje na vodilna mesta. 4) Osnujejo naj se institucije za izobrazbo žen za policijsko službo. Na koncu so razpravljale delegatinje tudi o uniformi ženske policije. Angležinje so zahtevale enotno uniformo za vse vrste policijske službe, Nemke so se izjavile za to, da se uvede uniforma samo za žene, zaposlene v kriminlani policiji. Končno so angleške delegatinje še predlagale, da naj se ustanovi v Londonu internacionalna šola za izobrazbo ženske p'olicije, a Nemke so se močno protivile temu predlogu. 0 obeh predlogih se bo definitivno sklepalo šele na bodočem sestanku odseka.

Političke škole za žene.

Mi ih nemamo. One bi kod nas bile potrebne i za muškarce, a tek za žene? Kod nas se svako baci na politiku, bez ikakve ozbiljne predspreme. U Švedskoj, Engleskoj postoje škole za političku spremu za žene. Pristupa imaju žene akademske spreme, ili žene sa nižom srednjom školom. Ova škola ima naročiti princip, da spoji žene raznog mentaliteta i staleža, zato prima, sa raznom naobrazbom u svoje kurseve, jer uzajamno posmatranje, izmena misli, važni su faktori za socialno razumevanje. Moj omiljeni rad oko umetničke domaće industrije, stare veštine naših žena iz naroda, dovodi me u dodir sa primitivnom ženom po selima. Najlepše uspomene čuvam sa poslednjeg puta kad sam ležala u beloj okrečenoj sobi sa gredama, u kojoj sve miriše od čistote, a moja mala seljanka, bistra i vredna, koja najbolje shvata moje osećaje u boji, sedi na stolici, pa mi peva sevdalinke. Kad smo celu skalu razgovora prešli, koja ženu u opšte zanima, počela je moja seljanka da govori o politici. U toku razgovora me toliko puta frapirala, da sam jedva savladala svoje čuđenje. Kakvi zdravi pogledi na političko stanje. Kakvi argumenti. Ne manje zanimljivo je njeno posmatranje. Zna više 0 nama u opšte, nego što mi to želimo. Sud njen i ocena je tačna. Inače isti bol, ista patnja, iste slabosti, iste čežnje i težnje kao u svake žene cela sveta. Zašto smo ipak toliko udaljeni jedna od druge? pitala sam sebe. Sve nas deli jedna veštačka provala, od žene iz naroda. Od drugih raznih neprirodnih distancija među nas, oko nas, dole-gore, o tome i ne govorim. Dosta da su Šveđani 1 Englezi stvorili škole da zbliže žene raznog socialnog staleža. Koliko je prirodnije i neposrednije bez školske šablone ući u narod. Kad žena ženi pođe, kad govore narodne šare, kad svetkuju duše... Kod takvih prilika se pojavi potreba razgovora političke prirode, jer i seljanka oseća, da ovako nije dobro, a njena prirodna pamet diktira nove puteve. Zanimljivo je, kako ona iste ne želi sebi, ona ih propisuje za nas. U ovoj izreci se ogleda vekovno robovanje žene. Ne želi sirota Vaskrs sebi, ni svojoj deci, zna da je to stoletna borba, nego nama koje smo ipak bliže ovim snovima. Ovako zbliženje namerava politička škola Šveđana i Engleza pored ozbiljne nauke raznih stručnih predmeta. Ali, ovi kursevi traju nekoliko nedelja ili meseci za koje vreme se ne može sprovesti onaj intenzivni rad pravog socialnog zbliženja, koji je nama toliko potreban. Verujem da će politička škola ovih inostranaca ostati - lepa teorija. Kakvu budućnost ima naš feministički rad, bez širokih masa? Možemo li misliti na ozbiljan politički rad bez masa žena iz naroda? One su daleko od nas, a mi, mesto da osnivamo naš rad na širokoj, solidnoj bazi, mi stvaramo ekskluzivne klike. Ako se koja odveć temperamentna diskredituje, stvori se brzo druga. Ako tako nastavimo, izgubiće veru u nas one iz naroda, one nedotaknute, čiste, nekorumpirane socialnim bitkama. Danas još čekaju, ko zna kako će sutra biti. Žene kulturnih naroda uvidelu su potrebu zbliženja sviju žena i skuplaju ih u političkoj školi, da ih dobro naoružaju potrebnim znanjem za budućnost. Mi bismo dobro činili, kad bismo kadgod ušli u česte redove naših seljanki pa iz nezamućenog vrela narodne bistrine crpele motive za našu „političku školu“. Pančevo.

J Poznanova.

Rad Internacionalne Feminističke Alianse na pacifizmu.

Kao što je već poznato našim članicama i čitaocima, I. F. A. ima na svome programu sistematsko ispitivanje svih problema, koji su bili i mogu biti uzrok ratovima, kako bi žene uputila što boljim i sigurnijim putem da idu u njihovom radu na pacifizmu. Jedan veliki sastanak za studiju tih pitanja održan je prošle . godine u Amsterdamu, o čemu smo pisali u listu, a od 18—21 juna održaće si jedan isti takav sastanak u Lozani. Program je sledeći: Nedelja 17 juni: Intimno veče, koje priređuje švajcarska feministička organizacija. Ponedeonik 18 juni; Otvaranje sednica: Aktuelno stanje triju pitanja: Arbitraže, Međunarodna sigurnost i razoružanje. Referiše g. Kr. Lange, generalni sekretar Internacionalne Unije. U diskusiju uvodi g-đa Kurtne (Engleska). Utorak 19 juni: Šta je Međunarodna sigurnost? Vlijam Marten, urednik lista Journal de Geneve“. U diskusiju uvodi Dr. Malinska (Čehoslovačka). „Predlozi Kulidžovi“ G. Zorž Sel, profesor Dižonskog Universiteta. U diskusiju uvodi g-ca Blah (Sjed. Države). U veče: Javan miting „Zensko pravo glasa i mir.“ Sreda 20 juni: "Arbitraža“ govornik iz Sekretariata Lige Naroda. U diskusiju uvodi jedna članica Komisije za Mir Feminističke Alianse. Isto pitanje tretiraće i jedan nemački govornik. Četvrtak 21 juni "Razoružanje“. Govornik iz Sekretariata Lige Naroda. ~Moralno razoružanje i vaspitanje u cilju propagande Lige naroda“ Kontesa Dona (Nemačka). Zaključenje sednica. Petak 22 juni: Sastanak Feminističke omladine pod predsedništvom Roze Manus, p.predsednice Alianse.

Književnost.

Alkohol i umni rad napisao profesor Petar M. llić. Ovu propagandnu knjižicu izdao je fond dr. Jovana Danića kao svesku 4. Cena 3. - Brošuru toplo preporučujemo. Književni Sever. - Junski broj časopisa „Književni Sever“, koji izlazi u Subotici ima više članaka o ženskom pitanju. lako se radujemo da se u jednoj uglednoj reviji ozbiljno tretira žensko pitanje i sa time populariše, ipak smatramo za veliku grešku da je u članku „Žensko pitanje" od Varvare Medenice onakva netačnost: U pogledu ženskog pitanja narodi se mogu podeliti u dva logora: oni gde su žene već dobile pravo glasa i ravnopravnost, i oni, gde se one samo bore za to, gde se još nalaze u zavisnosti od muškaraca (Češka, Poijska, Estonija, Francuska, Španija, Italija, Turska, Ugarska, Austrija i dr.)“ Češka, Poljska, Estonija, Austrija dale su ženama potpuna politička prava i to već pre deset godina, u Ugarskoj imaju žene aktivno i pasivno pravo glasa, koje samo nije opšte, u Italiji imaju žene ograničeno aktivno pravo glasa za opštine, Španija je pozvala ove godine izvesan broj žena u svoje novo narodno zastupništvo. Takve pogreške apsolutno ne bi se smele desiti u jednom informativnom članku. Ovaj broj „Knj. Severa“ staje 8 dinara.

Beleške.

Jubilarna izložba u Petrinji. - Ženska udruga za narodno tkivo i vezivo u Petrinji imala je 6 maja svoj jubilarni dan, koga je proslavila vanredno lepom izložbom radova hrvatske tekstilne umetnosti. Osnivačica ovog vrednoga društva je podpredsednica Nar. Žen. Saveza. gospođa Zlata Kovačević, koja je bila na dan proslave predmet naročite pažnje. Iz Zagreba. je došlo na proslavu 15 izaslanica različitih ženskih društava. Pre otvaranja izložbe bila je svečana sednica, kojom su prilikom bile nagrađene seljanke (oko 20). koje već 12 godina neprekidno rade za Udrugu. Seljanke su došle na slavlje u kojim živopisnim narodnim kostimima. Napomenuti moramo da za procvat i uspeh Udruge imaju velike zasluge njena predsednica gospođa Jurić i učiteijice gospođe Fingerhut i Belohlavek, koje već godinama rade u Udrugi. Zagrebački Ženski Pokret zastupala je na proslavi gospođa Kristina Hafner, koja je održala topao feministički govor. Njen govor su Petrinjke oduševljeno prihvatile. Izbori u Nemačkoj. - 20 maja bili su u Nemačkoj izbori za Rajhstag. Tom prilikom bilo je izabranih 31 žena za narodne poslanike Gr ađanska svest žene. - Nemačke novine zabeležile su kod poslednjih izbora jedan vrlo interesantan primer građanske svesti žene. Neka građanka iz Flatova rodila je na dan izbora u pola četili u jutru osmo dete. Posle sedam sali od porođaja ona se već pojavila na glasačkom mestu da glasa. Nov poziv za žene. - Društvo "Lette" u Berlinu otvorilo je jednogodišnji kurs za žene stručnjake dijetičnog kuhanja. Kurs ima pola godine teorijsku a pola godine praktičnu nastavu. Potreba za ovakvim stručnjacima dolazi od važnosti koja se polaže na ishranu kao sredstvo za lečenje mnogih bolesti u bolnicama i sanatorijama opaža se velika potreba da se poveri vođenje dijetalnog kuhanja stručno obrazovanim ženama. Parlamentarni rad žena u Nemačkoj. - Pojavila se jedna brošura o radu žena u Nemačkom Parlamentu, u kojoj se iznosi da je rad 29 žena u nemačkom Parlamentu, prema 472 čoveka, bio mnogo aktivniji, no što bi se to moglo očekivati po malom broju ženskih predstavnica. One su imale veoma jak uticaj u diskusijama o sledećim problemima Rad i besposlica; zaštita matere i dece; javna dobrobit i t. d. One su predlagale mnogobrojne rezolucije, bile naimenovane za izvestioce u komisijama i za govornice u pojedinim pitanjima od strane svojih partija. Njihov uticaj je bio od naročite važnosti prilikom donošenja zakona protiv veneričnih bolesti, protiv štetne literature, o bioskopima, za zaštitu dece, u borbi za uklanjanje svih zapreka za žene činovnice, koje imaju decu, u porezi na alkoholna pića, u naslednom pravu, zaštitu kirajdžija (zakupaca), pri regulisavanju časova rada radenika u pekarnicama i poslastičarnicama i t. d. One su aktivno učestvovale u diskusijama za ograničenje naoružanja. Za sve vreme njihova rada, žene-poslanici su se pokazivale odlični poznavaoci onih pitanja, u kojima su one specialisti. Naslednica g-de Wickseĺ u Društvu Naroda. - Kako je poznato bila je Švedkinja g-đa B. Wicksell član komisije za mandate kod Društva Naroda. Na tajnoj sednici 50 zasedanja Saveta Društvu Naroda je bila sada izabrana kao njen naslednlk Norvežanka gospođa Valentina Dannevig, školska nadzornica. U Japanu postoje dve velike feminističke organizacije. Za vreme poslednjih političkih izbora aktivnost ovih organizacija je bila veoma velika, žene su se pojavljivale na političkim zborovima i uvek dobivale veoma srdačan prijem. Žene u Porto Riki danas nemaju još pravo glasa, i ako u Sjedinjenim Državama Amerike žene uživaju potpunu političku ravnopravnost sa muškarcima. Predstavnice feminističke organizacije su otišle u Vašington da traže od Parlamenta da votira jedan zakonski amandman kojim će se za Porto Riko ustanoviti politička ravnopravnost muškaraca i žene.

Na Cejlonu je osnovana prva sifražetska organizacija u varoši Kolombo. Ova organizacija se pokazala veoma agilna u prvim početcima njenoga rada.

Strana 4

Štamparija „MLADA SRBIJA“, Uskočka 6a. - Telefon 14-40

„ŽENŽKI POKRET"

6roj 12.