Женски покрет

Писмо г-ђе Корбет Ашби.

Драга Госпођо Штеби, Врло ми је жао, што се моје последње писмо, упућено Вама, изгубило, јер сам у њему изразила своје искрено дивљење за рад, веру и енергичност жена у Југославији. Дозволите ми да Вам и сада изразим своју топлу захвалност за пријатељско и срдачно гостопримство. са којим су ме дочекале чланице Женских Покрета и Народнога Женског Савеза. Осећам се поносна што сам њихова сарадница у светском Женском Покрету и морам да Вас замолим да им од моје стране захвалите за помоћ и оду шевљење у раду, које сам од њих добила. После сусрета са Вашим чланицама у Београду и видевши ванредне установе створене, руковођене и одржаване далековидошћу и самопожртвовањем жена, изгледа ми несхватљиво да сте још увек без икаквог права гласа, па чак ни у општинској управн.

Била сам јако импресионирана самопоузданошћу и прегалиштвом целога Вашег народа, као и високом ступњу, на који се он сам подигао на пољу социалнога и научнога рада. Нећете ми замерити ако се усудим приметити, да ми изгледа, да је политичко искуство Вашега народа доста заостало, када се упореди са осталим Вашим постигнућима. Немогуће је имати успеха, када се за десет година промени 39 влада, и посматрајући солидарност Женскик Покрета чини ми се да би својим ступањем у политички живот жене унеле извесну стабилност и помогле оне, који раде за народно јединство на широкој бази слободе и толеранције. Жене су у својим породицама већ толико извежбане да уравнотежују захтеве слабих и јачих, старих и младих, здравих и болесних, да би својим искуством и љубављу оне несумљиво могле залечити старе ране и створити нов дух. Мени је жао, што се Ваши државници у овоме моменту не користе њиховом помоћи. За мене је била част да се упознам са Вашим државницима, Вашим вођама у Парламенту, са преставницима штампе и преставницима општина Ваших градова. Било је веома охрабрујуће што сам наишла на представнике, који би радо поздравили улазак жена у локални

политички и социални рад. Мо« је успомене из Загреба, Љубљане и Марибора састоје- се из кратких и веома испуњених часова, упознавајући се и дивећи се Вашој историји и Вашем данашњем раду. Држати предавања у историским дворанама, у којима сте одржавали дух народне независности, било је за мене велико задовољство. Светски Женски Покрет има три главна циља. и да би смо то постигли морамо имати Вашу сарадњу: 1. Постићи стварну једнакост између мушкараца и жена у погледу слободе и права, пошто без ослобођења од сваког ограничења и предрасуда немогуће је потпуно искористити геније и способност жена. 2. Радити на народном и међународном миру и споразуму. 3. Путем Закона и просвете побољшати социалне прилике и радити на побољшању cpeћe и здравља заједнице. Још једном најлепше хвала и моје топле и искрене жеље за све Вас. Ваша колегиница

Маргарета Корбет Ашби

„Женски Покрет" у Београду и садашња политичка ситуација.

»Женски Покрет« у Београду сазвао је на дан 5 јула шири састанак својих чланица и пријатеља, који је био врло лепо пoceћeн. Састанак је добио свој нарочити значај још услед тога, што су му присуствовале представнице Хрватица, које живе у Београду. Састанак је отворила и председавала председница Алиансе Ж. П., г-ђица Алојзија Штеби. Отворила је састанак овим говором: »Женски Покрет сазвао је данашњи састанак у жељи да испољимо са нашим чланицама и пријатељима наше гледиште на последње политичке догађаје. И ако је »Женски Покрет« политичко потпуно неутрално удружење, то не значи да смо ми индеферентни према начину вођења државне и националне политике, да смо дезинтересовани на поступању политичких партија приликом расплета садашње тешке политичке ситуације. Наша политичка неутралност је у томе, да нас води на надпартијско, принципиелно посматрање догађаја и политичког рада партија. Наш задатак да политички васпитамо жене и да их спремамо за политички живот, нама исто тако налаже дужност да се строго придржавамо принципиелног просуђивања. Овим видицима управљамо се и данас. Од како постоји заједнички државни живот Срба, Хрвата и Словенаца није било зањ јачег потреса од овога, који се десио 20 јуна у Народ-

ној Скупштини. Хитци из револвера једног народног посланика, који су нанели смрт двема одличним борцима за искрен и срећан наш заједнички живот, као да су распршили густу маглу, која је привидно покривала све хетерогености у нас. Ово што нам се после тога открило страшно је, а биће још страшније, ако ми сви, са једне и друге стране Саве, не почнемо озбиљно са разоружањем предрасуда, ненлодних инстиката, неискрених осећања један према другоме, уопште са једним радикалним чишћењем наших душа и срца, са једном радикалном ревизијом нашег мишљења. То је први корак на путу, на коме тражимо нове облике и нову суштину за спо разум између завађене браће. Али ако у нашим душама ма и најмање тиња мржња, ако у најскривенијем куту наше свести само још мало живи мисао онај или овај је више крив него ја ми нећемо наћи правог темеља за мирно продужење нашег заједничког живота.

Дозволите ми да Вам на једном хисториском примеру покажем, какво осећање треба да имамо у овим данима. Кад су папи Грегору I казали да је умро у Риму један просјак услед глади, он се толико застидио да се затворио цео дан у својој соби. Свестан је био своје суодговорности за бедну смрт овога човека. На жалост, ми смо већ толико отупели, да су нам свест и осећање суодговорности за много крупније ствари само једна моментална нелагодност. Ако је штогод могуће да нас као граћане узбуди, да нам из темеља продрма свест, да нас натера ка самоиспитивању, овај кобни 20 јуни мора то учинити. Затворимо се и ми сами у себе, испитајмо се и сваки ко још може даје објективан судац својих мисли и жеља, својих осећања мора се, из исповести самом себи, подићи бољи.« Затим је говорила управна чланица Ж. П. у Београду. г-ђица Милена Атанацковић, која је изнела један општи поглед на последње политичке догађаје. Њен говор је био много пута прекидан живим одобравањем присутних. Она је у главноме изнела следеће:

„У жељи, да се у сваком важном моменту у нашој земљи манифестује и политичка свест наше жене, Женски Покрет је одлучио да овај први свој шири састанак посвети болном политичком догађају, који се десио у нашој земљи. 20 јуни остаће у нашој историји забележен, као један од најсвирепијих дана, кроз који смо прошли у развитку нашег народног живота. Гнусан злочин Пунише Рачића ми жене морамо најенергичније и једнодушно осудити, тај злочин, који нашим непријатељима даје моћно оружје у раду против мира наше земље, како спољњег тако и унутрашњег. У почетку рада овога Парламента, Женски Покрети су организовали зборове у целој земљи, и поред захтева за женско право гласа, тражили су од свих политичких клубова да једном отпочну са систематским радом на сређивању наше државе. Разочаране смо што се ово скупштинско заседање свршава оваквим злочином, који баца љагу на наш парламентарни живот, угрожава дубоко наше национално сређивање и лишава живота два добра грађанина ове земље. Стога у овим тешким мо-

ментима, и ако без политичких права, жене не смеју остати неактивне, јер отаџбина апелује на све грађане да својим најнесебичнијим осећањима за правду и правичност утичу да се и кроз ову кризу наше народно јединство спроведе нетакнуто. Ми морамо објективно увидети где је сметња снажном развитку нашега народа, који има све услове за идеално уређење. Ако објективно посматрамо последњи догађај, морамо увидети да злочин Пунише Рачића није случајни инцидент једног избезумљеног човека, нити је пак дело целокупне једне политичке групације у нашем Парламенту. Прво тумачење значи не хтети видети правилно прилике у којима се налазимо, што би имало за последицу да се не иде правилним путем за лечење стања у коме се налазимо; а друго тумачење значи другу крајност не хтети утицати на умирење раздражених духова. Јасно је да је ово све било једна тешка последица страховито загушљиве политичке атмосфере, у којој смо се налазили. Ужасна партиска нетрпељивост, која се истицала свуда и на сваком месту, и која је у последње време од наше Народне Скупштине направила поприште свађа и личних размирица, рушила је углед наше земље пред целим светом. Није истина да је до тога морало доћи услед племенске нетрпељивости нашега народа. Ми жене смо у нашем раду јасно осетиле, да се та племенска разлика, која до некле мора постојати услед историског развитка кроз који је пролазио наш народ, и услед перфидне игре вековног непријатеља нашег народа, који нас je настојао завадити и подвојити, да се та племенска разлика да изгладити ако се с поверењем прилази један другом, и ако постоји само искрена жеља за сарадњу на свима пољима. Будимо уверене да рад приближава, да рад уздиже дух и јача снагу, а добри резултати једног искреног заједничког рада стварају најчвршће духовно јединство. Али на жалост, у место да су се трудили наши политичари да искрено сарађују на уређењу државе, и да тиме изгладе мале разлике које постоје, они су грубо ту разлику злоупотребили у партиске сврхе, и стога данас прети опасност да се од ње начини непребродљива брана за наше духовно јединство. У тој опасној партијској игри, нису се уме ле умерити ни једна од постојећих партија, и злочин Пунинге Рачића долази као страшна опомена у дванаестом часу, да је крајње време отпочети другим начином и другим путем решавање виталних проблема у нашој земљи. Али будимо сигурни да су за оваке прилике код нас велики кривци они, који имају власт у рукама, али исто тако имају да сносе свој део кривице и они, који у својој жучној опозиционој борби нису умели себи ставити границе хладног и објективног критичара. И док су први у својој кратковидости мислили да правом јачега могу оправдати сваку своју акцију, не обазирући х се на захтеве мањине ни онда када су они изражавали стварну народну потребу, дотле су други својим екстремним говорима и акцијама стварали јаз у народу и удаљавали од себе и оне објективне духове, који су желели промене нашег поли-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број поштанског чековног рачуна: 53.191. Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Уредници : АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 августа 1928. БРОЈ 14. и 15—ГОДИНА IX.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. Примерак 2 динара.