Женски покрет

немачке женске организације се увек боре, сматрајући да је ова контрола женских бирача супротна принципу слободних избора. Подаци из Берлина кажу, да је гласало 61.280 жена више од мушкараца, и тај вишак се дели на све партије, осим на комунисте и на националне социалисте. Када се нови Парламенат састао, а кад се пришло изборима за председника и за подпредседнике, гласали су социални демократи, центрум и демократи за Др. Бојмер за трећег п. председника. Али она, на жалост, није била изабрана. Добила је 167 гласова, а њен противкандидат 205 гласова. Она припада демократској партији, и њена кандидатура је начинила у парламентарним круговима велику сензацију, а жене то сматрају за принципиелан напредак. Пруски покраински Сабор има 450 посланика, међу којима има 43 жена. Код избора год. 1924 изабрано је било само 39 жена. И ту има највише жена међу социалнм демократима, и то од 136 посланика има 11 жена.

Американке и рат.

У часопису „ Review of Reviews“ описује госпођа Виолет К. Либи борбу америчких жена против раса. Оне раде оно што је за Америку најцелисходније: организују се. Оне организују крсташки рат свесних Американка за светски мир. И како су жене већ љубопитљиве, поставиле су неком милитаристичком часопису следећа радознала питања: »Толико има ствари, које би радо знале. Ако се помисли на наше традиционално ограничење на породични круг и огњиште, не може се сматрати за неучтиво што смо жељне да сазнамо неке ствари, којих су мушкарци услед дугог искуства пуни. На овој конференцији на пр. сакупљено је 900 жена, које више пута толико жена репрезентују и можда вам изгледа неприродно, ако помислимо да смо ми они, из којих се добива материал, којим се одлучују ратови. Ако нас је наше искуство у домаћинству поучило да морамо имати наш породични буџет у реду и да морамо знати шта добијемо, ако нешто платимо, зашто би било после непаметно питање, на шта се употребљавају јавни расходи? Плаћамо порез и позвали су нас у томе својству да набавимо нове крстарице, комад по 15 милиона долара, зашто не бисмо смеле знати колико крстарица потребујемо и против којег непријатеља? »Тако се даље ређају питања жена управљена мушкарцима о важности Друштва Народа, светском арбитражном суду и т. д. Госпођа Либи закључује свој чланак речима: »Мир је веома реалан програм и то за сваку земљу и наша одговорност расте сразмерно нашој јачини. Американка садашње генерације не сме бежати од те одговорности«. Цветна кућа.

„Цветна кућа“ у Штокхолму је дело Алме Хедин, сестре Свен Хедина. Историат ове сјајне, благодетне установе је исто толико за пример као што је дело само. У Шведској, земљи дуге, мрачне зиме, цвеће је ретко и скупоцено. Али, народ показује безмерно љубав за цвеће, јер му оно значи светлост, сунце, радост. Чак најмање село има своју властиту ку-

ћу за гајење цвећа, где се гаје најдрагоценије руже. Нарочито су скупи венци за мртве; испод 100 шведских круна нема венца. А култ мртвих, старински обичаји, још се дандашњи у Шведској врло строго придржава. Само потпуно осамљен човек нема на погребу венца. У животу можда нема породица ни паре за хлеб, али ковчег драгог мртвог покрива најскупоценије цвеће. Своте, које се издају за венце на погребима богатих и одличних људи иду у хиљаде, а живи гладују даље. То је приморало Алму Хедин на размишљање. Годинама је није напустила ова мисао, док није сазрео нацрт и добио форму. Године 1921 основала је друштво, које руководи такозваним »Цветним фондом.« Позив за приступ друштву потписале су најзнаменитије личности Шведске и становништво се одазвало. Карте за изјаве саучешћа по нацртима првих уметника радо су се куповале и део новца, који је био одређен за венце, послат је био Алми Хединови као чин пријатног сећања на покојног за ублаживање беде живих. Кад је (купила та ретка жена довољно средстава, поклонила јој је општина Штокхолм земљиште и она је била у могућности да сазида »Цветну кућу«; 156 станова, домова за старије људе, који су некад имали боља времена, а сада нису били у стању да плаћају високе кирије у вароши. У »Цветној кући« плаћају годишње толико кирије као што су раније плаћали месечно и поред тога живе самостално и слободно у ванредно хигиенским и лепим домовима. Добивају бесплатну лекарску помоћ и негу. Сваки стан има властиту кухињу, али становници »Цветне куће« могу употребити и заједничку кухињу, трпезарију, праоницу. Око куће је лепа башта, на крову су баште за одмор. Властита пекарница опскрбује становнике добрим хлебом. Чланови друштва стално придолазе тако да може Алма Хединова затон живота живих улепшати светлошћу и весељем у част мртвих.

Пут председнице Народног Женског Савеза.

Јуна месеца председница Н. Ж. С. г-ђа Лопосава Петковић обишла је организације Н. Ж. С. у Сарајеву, Дубровнику и Сплиту. Председница је у свима местима била срдачно дочекана, одржала је састанке са чланицама Сарезних друштава и обишла све њихове институције. На састанцима г-ђа Петковић је упознала чланице са везом нашег Н. Ж. С. и Интериационалним Савезом као и сарадњу нашега Савеза са Феминистичком Алиансом чија је председница маја месеца посетила нашу земљу. Затим је укратко изнела рад натег Савеза у земљи и истакла јачи замах рада у секцијама мира, штампе и исељеништва. Нагласила је да жене у Савезу, прожете духом мира, раде у границама могућности с обзиром на спољашње и унутрашње прилике наше земље. У првом реду дужност жена у Савезу је гајити узајамност и сношљивосту унутрашњости земље. Код тога је напоменула страховито болне догађаје који су се десили у нашој Нар. Скупштини. Истакла је како Народни Женски Савез осећа сву тежину ове велике несреће, те сне жене Срба, Хрвата и Словенаца скупљене у Н. Ж. С. болно оплакују смрт заслужних синова наше отаџбине и саучествују у несрећи двеју удова

Павла Радића и др. Ђуре Басаричека. Затим је апеловала на жене да својом помирљивошћу утичу на смиривање духова, и на јединство духа нашега народа. Говорећи о раду на пропаганди и акцији Н. Ж. С. за штампу, саопштила је да и ако наша држава није званичио учествовала на интернационалној изложби за штампу у Келну (Kölnu), п.председнице Н. Ж. С. г-ђа М. Симић организовала је вео ма интересантан део у женском оделењу изложбе, тако да је само на тој великој светској изложби био истакнут новинарски рад наших жена. Срдачно поздравњена у свима местима, одушевљена радом свих савезних друштава, које је посетила, председница се вратила у Београд.

Књижевност.

Накладом Народне Књижнице, Загреб Војничка ул. 13. изишла је књига Кућанство ва школу и дом, коју је приредила Милка Погачић, како у уводу сама каже, у жељи да се овај дио домаћинскога рада, који је до недавно гутао највише времена, поједностави и прилагоди наглом и необзирном тијеку наших да, а да се ипак у женском срцу сачува љубав за ово знање, о којему зависи срећа човека. Књига је писана тако топло и увјерљиво, да ће без сумње постићи тај циљ не само у женском свијету него ће и у мушких читача пробудити разумијевање и чувствовање за овај на око ситан рад, за она свагдашња јунаштва мајке и домаћице, о којима, како вели ауторка, и не говоре пјесме, али су можда тежа од оних што се врше на бојним пољима и у стрељачким рововима. А исто cу тако судбоносна и важна за домовину, јер у нашим домовима расту наши будући људи, о којима ће зависити срећа и несрећа напредак или назадак домовине и човјечанства«. Цијена је књизи Дин. 30.

Криза парламентаризма и његова реформа написао Др.Урош Круљ, (ћирилицом), цена Дин. 10’— Велики пријатељ женског покрета, Др. Урош Круљ, написао је стварну и озбиљну студију о питању, које је данас веома актуелно. О делу самом ми ћемо у једном између идућих бројева нашега листа опширније говорити. Али већ сада препоручујемо књигу најтоплије свима Женским Покретима да је у што већем броју набаве за своје чланице. Поручбине прима Женски Покрет у Сарајеву.

Белешке.

Конгрес Интернационалне Феминистичке Алиансе одржаће се од 17. до 23. јуна 1929 године у Берлину. У вези са Конгресом предвиђено је неколико јавних манифестација: сарадња жена у политичком животу, интернационална манифестација женске омладине, предавања о женској полицији, и манифестација за мир. Мисли се и на изложбу женских уметничких радова и уметничких заната.

Три швајцархнње траже право гласа. Три швајцаркиње и три швајцарца. сви из Женеве, упутили су Женевском Кантону и федералном савету молбу да се призна приво гласа овим трима. женама и у опште свима швајцаркињама. Молба се ослања на женевски изборни закон и на федерални устав. По тим законима се признаје сваком швајцарском грађанину, који је напунио 20 година, право гласа. Кад се каже грађанин, како у обичном, тако и у правном смислу, не подразумевају се само мушкарци. Из многих кантоналних и федералних закона је могуће доказати да реч грађанин обухвата и жене, само кад је право гласа у питању, та реч добива сасвим мушко значење. Зато се у молби тражи од женевског кантона и федералног савета неутрално туначење те речи.

Држављанство удате жене и њене деце у швајцарској. Швајцарска је унела у свој Устав одредбу, по којој деца швајцаркиње, која се удала за странца, постају швајцарски граћани, а жена губи швајцарско поданство, и постаје грађанин државе њенога мужа.

Осма жена доцент на Берлинском Уннверситету наименована је Dr. Gertrud Krvnfeld за хемину. Од раније су већ на томе Университету следеће жене: Dr Paula Hertwig за зоологију, Dr. Rhoda Erdmenn за општу биологију, Dr Liza Meitner за физику, Dr A. Wittgenstein за унутарњу медицину, Dr Charlota Leuducher за државно-правне науке Dr Hilda Pollaczek за примењену математику и Dr Н. Lorenz за националну економију. На пољопривредној високој школи је још Dr Schinannova, која предаје ботанику.

Одликовање жена научника. Друштво за потпомагање научног рада жена управља фондом Ellen Sichards из кога додељује награде. Награде по две хиљаде долара добивају само оне жрне, које показују значајно самостално дело на пољу природних наука. Ове године награду су добиле једна немица, професор Dr Lisa Меitneu, која се бави и испитивањем радиума, а нарочито физиком атома, и једна францускиња, професор Dr Ramart-Lukas, познати хемичар. Од године 1903 била је расписана награда 14 пути, а додељена је само 6 пути.

Ширите „Женски Покрет"!

О Г Л А С. Управа Женског Клуба извештава све наставнице, учитељице, чиновнице, ученице и њихове мајке које пролазе кроз Београд, као и оне које би желеле да се задрже дуже време у Београду, да у Женском Клубу, на најлепшем месту вароши, Кнез Михаилова 46, могу добити следеће: 1) Цео пансион - 1200 дин. месечно. Ово нарочито важи за ученице, које за скромну цену могу имати здраву собу и добру домаћу кујну. 2) Преноћиште, доручак, ручак, вечера 50 дин. дневно. 3) Преноћиште и доручак 30 дин. дневно. Купатило у свако доба на раСположење за скромну цену од 10 дин. Просторије Клуба тако су преуређене да ћe се сваки посетилац осећати угодно као код своје куће. Моли за посету Управа Жененог Нлуба.

Страна 6

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 14. и 15.