Женски покрет

јем савјетовалишта за трудне жене и диспанзера за дјецу (са озбиљним и стручном основом). Швајцарска са 4 милиона становника има 46 дјечјих диспанзера, а релативно мало савјетовалишта за трудне жене. (Овој околности, т. ј. недовољној пажњи и бриги трудним женама приписује известиоц незнатно смањивање мртворођене и у прве четири дане умрле дјеце у оном раздобју, у којем је смртност старије дјеце примјетно пала (т.ј. О,4 ‰ пpeма 21 ‰). И ако у Швајцарској отприлике половина жена доји само 2½ мјесеца, смртност је прилично малена према извјестиоцу захваљујући врло строгој контроли продаваног млека и животних намирница у опште. Социално законодавство, које забрањује фабрично упослење жена прије и после порођаја, у свему 8 недеља, датира још од године 1871, а од године 1914 имају жене за порођај извјесну материалну помоћ од стране болесничких осигурања. Интересантан је за просуђивање социалне свијести у Швајцарској факат, да извјесна велика индустријска предузећа сама директно помажу своје раднице у порођају, дајући им помоћ у новцу, карте за млјеко, опрему за бебу, новчану награду за дојење; а поједине општине као на пр. циришка омогучиле су бесплатну негу у порођају свима онима, којима је годишњи приход мањи од 44.000 динара. 1925 године 12,5% од целокупних порођаја у Цириху обављено је бесплатно! Дјеца на њези стоје под сталном санитарном контролом, а ако је ванбрачна, санитарне власти iy заштићују у вези са туторским уредима. Осим великог броја породилишта, дјечјих болница, Швајцарска има 14 материнских домова, 24 склоништа за ДЈецу испод 1 године и 30 дјечјих азила за старију дјецу. Швајцарска је имала 50 обданишта и могла је примати дневно 1900 дјеце. Б). Уједињене државе сјевероамеричке. Од како је у сјеверо-америчким државама прокламован 1921 нарочити закон о хигиени мајке и дјетета, активност је у том правцу веома порасла. Према извештају бироа за заштиту мајке и дјеце у радној години 1924 држава је тај рад организовала у две групе: 1. Поука: а) Индивидуална поука, б) колективна поука, в) поука помоћи књига, брошура, летака. 2. Практична заштита. У години 1924 било је већ 200.000 дојенчади и дјеце испод 6 година лекарски прегледано, а њихова њега надгледана по сестрама походиљама. 20.000 мај

ки било је те године лекарски прегледано или поучено од стране лекара или сестара. Исте године отворено је 283 нових установа за заштиту мајке и дјетета (135 комбинованих, т.ј, савјетовилишта затрудне и дјечјих диспанзера, 140 самих диспанзера за дјецу и 8 засебних савјетовалишта за трудне). 1926 године 900.000 дојенчади и дјеце испод 6 година било је заштићено у хигиенском смислу од стране државе, а жена савјетованих и прегледаних било је 180.000. У 29 градова 1923 године од сто поро ђaja девет жена је за време трудноћe било под сталним лекарским надзором а године 1926 у 21 граду било је на 100 породиља под сталним лекарским надзором 13 жена; према известиоцу северно-америчких држава још увјек премали број да би се могло ефективно утицати на смртност жена на порођају. Од 12.000 сестара походиља, које су намјештене од државних санитетских власти у 1926 години 812 било је запослено за заштиту мајке и дјетета. У погледу контроле млјека 1249 општина примило је законске мере за општу контролу млјека, а у 874 општина дозвољена је продаја млјека само пошто је спроведена антитуберкулозна контрола. В) Русија. У Русији од 1917 године заштита мајке и дјетета полази са становишта: пошто је правилна нјега мајке и дјетета од основног утицаја за живот народа, материнство се сматра грађанском функцијом жене и дужност је државе, да јој омогући и олакша ту функцију. Стога законодавство: једнако правнички третира дјецу рођену у или ван брака; родитељи био њихов брак протоколисан или не дужни су старати се за одгој и опстанак своје дјеце; будући супружници, који желе да им се брак протоколише, дужни су добавити уверење о здрављу (нарочито да нису туберкулозни, венерично заражени или душевно болесни); раднице имају право на отсуство осам недеља прије и шест недеља после порођаја; осуство за порођај не рачуна се у годишњи одмор; отац у биолошком, а не у правном смислу, дужан је дјеломично сносити трошкове учињене за време трудноче, порођаја и шест месеци по порођају ако својевољно не учини суд га може на то присилити. Створене су установе за здравствено и правно савјетовање мајки, отворени су многи матерински и дјечји домови, обданишта и т. д. При установи, којој одговара наше министарство народног здравља, има нарочита секција за заштиту мајке и дјетета са својим подређеним органима у провинцијама. Иста секција управља установама за научно испитивање свега, што се односи на жену и дјете и организује пропаганду. Осим новчане помоћи од стране провинција, округа, срезова и разних осигурања, сама централна управа издаје за заштиту мајке и дјетета велике суме: 1925/26 године та сума је износила 22,000.000 рубаља. Поред медицииских и правних савјетовалишта за жене и диспанзера за дјецу постоје и установе за помоћ које истражују родитељске прилике, брину се да се набави потребна храна, добри станови, одјела, правилно занимање, лјекови и т. д. 1927 године нмала је Русија 864 обданишта за 30.000 дјеце; консултација за жене раденице било је 485, а за њихову дојенчад 708. Од 1917 до 1927 године у установама повећан је број постеља за породиље од 5.280 на 12.221. Осим довољног броја стручних установа за лекаре имају 33 школа за бабице и 12 школа за сестре походиље. Резултати оваквог рада у Русији су следећи: општа смртност је пала од 28.6‰ у год. 1911—1914 у 1926 за 4.7‰, а смртност дјеце у првој години у истом раздојбу од 26% на 19%. Прираст становништва био је у 1925 години 21.1%. Сарајево.

Др. Маша Живановић

стором за угаљ, купатилом и вртом. Сваки врт уреди по први пут вртљарска колона предузећа. Кућа са уређеним вртом стане 6—700 фунти. Наравно да има радништво све могуће олакшице код добаве новца за зидање кућа. Године 1925 је било у Борнвилу 1808 једнопородичних кућа, а на једну породичну кућу је отпало просечно 3½ становника. За жене без породица и пензионере постоје мале виле за цену од 340 фун ти, коje имају три собе, све узгредне просторије и врт. Жене имају и клубску зграду са становима. Сваки стан има собу. у којој је алковен за спавање, мала трпезарија са кухињом за гас. У згради самој су заједничке собе за читање, забаву, трпезарија и на сваком спрату 4 купатила. За старе, сиротне људе постоје 33 куће; то су лепе, ниске зграде, које имају собу, спаваћу собу, кухињу. Куће су намештене, а становници добивају бесплатно угаљ, воду, гас и лекарску помоћ. И ако један мали део радништва ужива добре социалне институције и урђфење једног предузећа, које је у рукама увиђавних власника, ипак даје факт да је такво нешто могуће и да постоји пуно задовољства.

Бројно стање наставника-ца и ученика-ца школ. 1926-27 год.

Stanje učiteljstva in učencev v šolskem letu 1926-27

Ako posmatramo ovu interesantnu statistiku vidimo pre svega da bi trebalo na učiteljskim školama mnogo veći broj žena profesorka prema broju ženskih đaka, istotako i na gimnazijama treba povečati broj ženskih nastavnika.

Врста школе Vrsta škole НАСТАВНИЦИ UČITEUSTVO °/»ž: Ђ U Č м. m A Ц И ”/»žE N C ж. ž. i Свега м. m. ж. ž. Свега Основне школе Osnovne šole 9.294 9.055 18.349 49% 406651 284432 691083 41% Грађанске школс Meščanske šo'e 758 873 1.631 53-5% 10289 14852 25141 59% Гимназије Glmnazije 3.135 1.060 4.195 25% 61499 25090 86589 29°/» Учитељске школе Učiteljske šole 441 195 636 30-6% 3453 4707 8160 52%

Наша рeзолуција Савeзу градова СХ.С.

Приликом седнице управног одбора Алиансе Женских Покрета 3 јуна т. г. у Загребу примљен је био једно гласно предлог Женског Покрета из Сарајева да се са седнице упути Савезу градова резолуција, у којој се тражи женско право гласа за општине. Резолуција је била одмах израђена, јер је после два дана почело заседање Савеза градова у Загребу, и предата председништву Савеза у име Алиансе преко чланица Женскога Покрета у Загребу. Та резолуција гласи: Председништву Савеза Градова С.Х.С. Загреб. Алианса Женских Покрета као представник организованих феминисткиња из цијеле Краљевине, обраћа се Савезу Градова с молбом, да се на свом састанку изјасни за oпћe и једнако, активно и пасивно право гласа жена за опћине и да тражи од владе, да она унесе у свој законски нацрт за опћине овај наш захтјев. Не само да дух времена, начела демокрације, по којима треба да се управља читав наш јавни живот, и одредбе нашег Устава неминовно траже грађанску равноправност жене са мушкарцем него и стварне потребе живота такве су, да захтијевају сарадњу жена. Задатак опћина је међу осталим, да развија једну снажну социално заштитну и социално хигијенску дјелатност, коју су до сада опћине прилично занемаривале. Жене имају за ову врсту рада највише смисла и природне наклоности, па сматрају, да је и то један врло јак разлог, да се њима омогући улазак у опћине.

Нећемо да наводимо остале разлоге, који подупиру наше захтјеве, увјерене. да представници наших градова сами могу осјетити колико је потребна сарадња жене при изградњи и управљању опћина. Вјерујемо, да ћe се представници наших градова одазвати овом нашем апелу и упутити влади и парламенту један меморандум са захтјевом, да се у нови закон за опћине и градове унесе нзрично опће и једнако, активно и пасивно право гласа за жене. У Загребу, 4. јуна 1928. Алијанса Женских Покрета Секретар: Предсједница: Милена Атанацковић- с. р. Алојзија Штебн, с. р.

15 јули није изашао лист зато што претплатници нису на време испунили своју дужност. Овај број важи као двоброј за 15. јули и 1. август а идући број опет двоброј изаћиће 1. септембра. Једноме делу претплатника прилажемо рачун дужне претплате и молимо их да што пре измире свој дуг. Ако нису у могућности измирити цео, молимо их да плате бар један део. Осталима ћемо доставити дужне претплате са идућим бројем. Коме је стало до тога, да нам једини феминистички лист изилази, нека испуни, као свесна феминискиња, своју дужност, а и морална обавеза сваког претплатника је да плати лист за време док га је примао. Ко не жели да прима више лист, молимо да нам измири досадашњу претплату и обавести нас да лист више не може да прима. Алианса Женских Покрета.

Избори у Немачкој и жена.

20 маја су били у Немачкој избори за Парламенат и за Пруски покраински сабор. О учествовању жена на тим изборима доноси часопис Die Frau следећи извештај: Нови Парламенат има 490 посланика, измећу којих је 33 жена или 6.7% жена. Однос између женских и мушких посланика, према изборима од 1924 год. није много измењен. У прошлом парламенту било је 4903 посланика, мећу којима је било 33 жена. Поједине политичке партије имају следећи број мушких и женских посланика: 1928 1924 М. Ж. М. Ж. Социал. демократи 132 20 114 17 Нем. националисти 71 2 98 5 Центрум 59 3 65 4 Комунисти 51 3 42 3 Нем. људска странка 43 2 49 2 Демократи 23 2 30 2 Бавар. људ. странка 16 1 Осим ових великих партија добиле су седам малих партија код овогодишњих избора 62 посланика, али мећу њима нема ни једне жене. Измећу 33 женских посланика дошло је 9 жена први пут у Парламенат. У неким варошима Немачке, као на пр. у Берлину, гласале су жене одвојено а мушкарци одвојено. Против овакве одредбе изборног закона

Број 14. и 15.

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ<

Страна 5