Женски покрет

Рад Интернационалне Феминистичке Алиансе

Било би немогуће у једном чланку изложити, ма и у најкраћим потезима, главне активности феминистичке Алиансе за време 25 година њенога рада, чији историат испуњава читаве свеске најзанимљивијим детаљима. Он нам пластично показује колики су напори свежих женских снага уложени да се постигне равноправност полова у друштвеном животу, и да се уклоне огромне препреке да жене могу остварити своје највеће тежње, које су, у то су жене биле увек уверене, од огромне користи за цело човечанство, а то је да могу несметано развити своје способности стављајући их у службу човечанству. Но, како се међу нашим чланицама oceћa велико интересовање да се боље упознају са радом Интернационалне Алиансе, чији се конгрес и прослава двадесетпетгодишњице приближавају, покушаћемо да у кратким потезима изнесемо, шта се расправљало на досадашњим конгресима Алиансе, који су увек служили за основ рада феминистичких организација у разним земљама, у размаку између једног и другог састанка. Први конгрес Интернационалне Алиансе, после оснивања 1904 г. одржан је у Копенхагену 1906 г. (Овде можемо напоменути да је исте године основан Н. Ж. С. у Србији, и да та епоха означава почетак једног новог, организованог и систематског јавног рада наших жена у предратној Србији). С обзиром да су земље, у којима су жене уживале политичка права биле веома ретке у целоме свету (Аустралија, пови Селанд и четири државице у Сједињеним Америчким Државама), целокупна активност и готово једини проблем о коме се дискутовало, била је како да се продре са захтевима политичког изједначења жена са мушкарцем како да се извојује право гласа. Право гласа је и тада сматрано само као најбоље и једино сигурно средство за постизавање социалне и економске слободе жене. Ове тежње И.Ф.А. биле су јасно оцртане у целокупном раду конгреса у Копенхагену који је највише испитивао којом врстом пропаганде треба продирати са феминистичким захтевима у земљама, чије су организације били чланови Алиансе. Други конгрес је одржан у Амстердаму 1908 године На њему се такође третирало о истим питањима, дискутујући о успесима и неуспесима у двогодишњем извођењу дотадашњег програма, и на основу искуства, доношене су нове одлуке за даљи рад. Поред тога је тада први пут пред светску јавност изнет извештај о корисном утицају женине сарадње у политичком животу народа, у чијим су земљама жене уживале право гласа (извештаје су поднеле: Нови Селанд, Аустралија, и неколико Држава Сједињене Америке). На ванредном конгресу, одржаном у Лондону 1909 године, који је имао у главном пропагандистички циљ, почело се дискутовати у ширем и општем обиму о разним феминистичким питањима. Том приликом је одржан један огроман митинг, веома добро успео, на коме су познати феминистички борци говорили о својим тежњама и методама њиховога рада. 1911 године, одржан је конгрес у Штокхолму. Главна дискусија је била о следећим питањима: 1) како земље, у којима жене уживају политичка права, да најбоље допринесу успеху женскога покрета у земљама у којима жене политички нису ослобођене; 2) у колико је добијање политичких права допринело да жене побољшају свој положај у приватном и јавном животу; 3) да ли је добро да у свима земљама жене ступе у политичке партије. 1913 године одржан је конгрес у Будимпешти. Најзначајнији рад тога

конгреса био је установљење интернационалне кооперације жена бирачаЗатим, страховити ратови онемогућили су и потпуно прекинули рад И.Ф.А. Шта су све жене у својим земљама, какве су и колике услуге оне учиниле човечанству за доба рата, и какве су жртве оне биле у стању да поднесу, историја ћe најбоље забележити. А ми жене, које смо преживеле ту страховиту Голготу, удубљене у своја осећања, морале смо из ње изаћи са већим искуством и са још много већом енергијом, да не дозволимо да се она понови. Морамо сада, више но икад раније, бити свесне својих способности, и јаке у самоуверењу о позитивној вредности женине сарадње при изградњи државе и целог људског друштва. Многе земље, међу којима на жалост чини изузетак наша земља, одале су признање својим женама, и признали су их равноправним грађанима не само у дужностима, већ и у правима. VI. Интернационални Конгрес Феминистичке Алиансе, који се одржао у Женеви 1920 године, прокламовао је велики успех феминисткиња у целоме свету. У више од 20 земаља, женама су признали политичка права! Ово је био један од првих интернационалних конгреса после рата. Жене су прве успеле да стресу са себе све оно, што им је наметало мржњу једне према другој, оне су прве дигле са себе црну копрену ратних страхота, и похитале су да у међусобном споразуму изграде нов програм свога рада, програм који ћe омогућити да се у новој епоси извојује победа најузвишенијих и најлепших идеја напредних елемената целога света победа правичности и једнакости за све чланове људскога друштва и триумф мирних односа међу народима. На томе конгресу истакнута је неопходна потреба да у свима земљама света жене утичу јаче на стварање новога поретка у којим државама жене имају директан утицај на политички живот, ово се разуме само по себи, али се хтело да и тамо где нису још изједначене са мушкарцима, жене нађу начина да утичу на формирање новога друштва. У томе циљу је свој рад И.Ф.А. разделила на секције, преко којих је продужила своја научна испитивања и могућност спровођења у праксу одлука, до којих долази тим научним испитивањима. 1923 године одржан је конгрес у Риму. На томе конгресу први пут активно учествује и делегација наших феминисткиња. Доноси се одлука на томе конгресу, да се рад И.Ф.А. допуни на тај начин, што ћe се створити веће поље за сарадњу жена бирача, пошто у склопу И.Ф.А. има више од половине чланова, у којима жене имају политичка права. У томе циљу пада и предлог да се измени име Алиансе. У Паризу 1926 године, мења се име, и то од првобитног имена Интернационална Алианса за Женско Право Гласа, усваја се име, Интернационална Алианса за Женско Право Гласа и Грађанско и Политичко Васпитање Жена. Овај је конгрес учинио велику феминистичку манифестацију у Француској. Једна од најглавнијих тачака тога конгреса, поред текућег рада у комисијама, била је образовање нове комисије, која ћe испитивати на који начин жене могу најбоље употребити своје способности и свој политички утицај, да се усаврши, разграна и ојача дело Лиге Народа, и да се унапреди идеја пацифизма, чији најискренији носиоци морају бити жене. Од Париског конгреса пацифизам постаје једна од најјачих идеја, за чије се остварење Алианса моћно залаже и која се провлачи кроз цео њен рад. Феминисткиње целога света морају постати борци за истински, несебични и прави пацифизам без компромиса. О програму рада за овогодишњи конгрес изнећемо у наредном броју.

М. А.

Успех жена у Сједињеним Државама Америчким

Данас има 130 жена, које заседају у разним законодавним и управним телима у Сједињеним Државама Америке. Исход последњих избора у Сједињеним Државама, који су били 6 новембра пр. год. манифестовао огроман успех жена, до данас још невиђен. Највећи успех су имале три жене, које су изабране за Парламенат, у чувеном т. зв. „Конгресу Сједињених Држава Северне Америке". То су: три госпође Рут (Ruth), госпођа Рут Бриан Овен, из државе Флорида, припадница демократске странке, г-ђа Рут Бекер Прет из државе Њујорка, републиканка; и г-ђа Рут Хана Макормик из државе Илиноиса, републиканка. Оне су између седам жена, које ћe седети у Парламенту Сједињених Држава, када га нови председник Хувер буде позвао у седамдесет друго заседање. „Три Рут“, како су прозване за време изборне борбе, изврсне су жене. Мисис Рут Прет имала је да одржи велику борбу у Државици Њујорку. За своју победу она има да захвали једино својој личној вредности, и поверењу, које је она умела да улије својим бирачима, и који су увек високо ценили њену активности у Општини Њујоршкој, где је она дуже времена била једини женски члан. Ово је први пут да је изабрана за Конгрес једна жена из Државице Њујорка. За Американце, који се сећају последње деценије XIX века, успеси г-ђа Рут Овен и Рут Хана Макормик, које су оне постигле последњих избора, романтични су и исторични, јединствени у националној историји Сједињених Држава. Оне су кћери људи политичара, нарочито истакнутих крајем деветнаестога века, Вилиама Џенингс Бриана демократе, и Маркуса Хана републиканца. Маркус Хан, мало познат изван своје земље, у самој земљи је играо веома важну улогу : пријатељ председника републике William Мс Kinely био је његов политички саветник, и управљао је његовим изборима, тако да је заиста био веома моћан. Његов највећи непријатељ је у истини био отац г-ђе Рут Бриан Овен који је пропао на изборним борбама, којима је руководио Маркус Хана. Али противно Маркусу Хане, Бријан је стекао свој светски реноме по својим конференцијама, списима и путовањем. Он је веома познат и у Америци, где је стално био шеф опозиције. Господин Хана и ако непознат изван Америке у аналима националним такође заузима једно важно место. Он је био стабилизатор своје епохе, и његова личност ни •мало није била помрачена именом председника Републике, за кога је у главном он допринео да се изабере. Ни један Американац неможе се сетити на тадашњег председника Сједињених Држава, а да се одмах не сети Маркуса Хана, а поред њега увек ћe се подсетити и на Бриана. Та два човека, Бриан и Хана, очеви двеју данас чувених Рут били су горди за одговорност, коју су могли на себе примити, и на услуге, које су могли учинити народу. И један и други имали су и синове и кћери, али величину духа оца наследиле су и код једног и код другог

њихове кћери, а не њихови синови. Рут Бријан Овен ћерка Вилиама Џенингс Бриана чувеног шефа демократске партије до 1896 године, данас је истакнут члан исте те партије, коју и у Америчком Парламенту заступа, а Рут Хана Макормик, ћерка је Маркуса Хане, чувеног шефа републиканске партије од 1890 до 1904 године када је умро, и која је данас истакнут члан исте партије, чије принципе ћe заступати у Парламенту Америчком. Више од сваке друге феминистичке победе, појава ових двеју Рут на политичком хоризонту Сједињених Држава, сведочи сјајно Американцима даје постигнуто потпуно политичко изједначење жена са мушкарцима.

Белешке

Цирила Шијанец. 24 јануара т. г. у санаториуму у Целовцу, умрла је Цирила Шијанец, часна сестра, председница шолских сестер у Св. Јакобу, у Корушкој. Сестра Цирила је била прва учитељица у „Народној Школи“ у Св. Руперту у Корушкој. Под туђинском управом она је гајила словенски дух и лепи матерински језик међу словеначком омладином у Корушкој; али се није ограничила само на школском раду, већ је са успехом читав низ година радила на неговању и чувању свих народних обичаја, који су дали најлепше словенско обележје тамошњем нашем народу. Како је сестра Цирила спроводила народни дух међу тамошњом нашом омладином, најбоље нам казује једна анегдота: Када је покрајински школски надзорник, Немац обилазио њену школу, затражио је да деца одпевају једну словеначку песму. Његово изненађење није било мало, када се на један знак руке учитељице сестре Цириле из малих дечјих грла захорило: Хеј Словени! чувена химна свих Словена, која је деценијама спајала у једну мисао и у једно oceћaње растављену словенску браћу. Катастрофа 1919 године која је нашу браћу из Корушке од нас одвојила, тешко је погодила и националан рад сестре Цириле. Али, она је са болом и даље истрајала, и последњих година је била председница сиротишнице у Народној Школи у Св. Јакобу, у Корушкој. После 40 година активнога рада, сестра Цирила је умрла, а њена ћe успомена још дуго живети међу нашом браћом Словенцима.

Скупштина Удружења Университетски Образованих Жена. У недељу 24 фебруара т. г. одржаћe се прва редовна скупштина Удружења у Женском Клубу, Кнез Михајлова 46, у 16 ч. Удружење моли све своје чланове и пријатеље да скупштини присуствују.

Жена управитељица мешовите школе. У Ослу Норвешка постављена је у једној највећој мешовитој школи жена за управитеља.

Жена председник општине. Ове године су 10 жена постале председници општина у Енглеској. Међу општинама, које су изабрале жене за председнице, налази се и Шекспирова постојбина. Интересантно je да се међу председницама општина налази и Мис Робинсон, управитељица школе, која је прва учитељица изабрана за председницу општине.

ОГЛ А С Управа Женског Клуба извештава све наставнице, учитељице, чиновнице, ученице и њихове мајке које пролазе кроз Београд, као и оне које би желеле да се задрже дуже време у Београду, да у Женском Клубу, на најлепшем месту вароши, Кнез Михаилова 45, могу добити следеће: 1) Цео пансион. 1200 дин. месечно. Ово нарочито важи за ученице, које за скромну еену могу имати здраву собу и добру домаћу кујну. 2) Преноћиште, доручак, ручак, вечера, 50 дин. дневно. 3) Преноћиште и доручак 30 дин. дневно. Купатило у свако доба на расположење за скромну цену од 10 дин. Просторије Клуба такође су преуређене да ћe се сваки посетилац осећати угодно као код своје i<yћe. Моли за посету Управа Женског Клуба.

Страна 4

ШТАМПАРИЈА „ТУЦСВИЋ" - МАКЕНЗЊЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. БЕОГРАД. —ТЕЛЕФОН БнОЈ 11-42 И 47-35.

„ЖЕпСКИ ПСКГ-ЕТ"

-■РЧ 4