Женски покрет

још таквих казниона, где су становници без свакога посла. У Синг-Сингу је онима који су осуђени на смрт, забрањен сваки рад, и ако остану ту од једне до три године, јер је тај рок прописан за испитивање правилности пресуде. Извесне деликте кажњавају у Америци веома оштро. Деликти над децом испод 10 година кажњавају се у некојим државама доживотном робијом. Деликти, који се кажњавају н.пр. у Енглеској и Немачкој затвором од једне године до пет година, кажњавају се тамо робијом од 30—40 година. У „Синг-Сингу“ се дешава да кажњавају смрћу малолетнике од 16 и 19 година. Казнионе, које су саграђене на модерним принципима разликују се од старих чак по спољнем изгледу. Оне имају пре свега нарочиту зграду, далеко од осталих, такозвану станицу за пријем, где се потанко испитује нови заробљеник. Испитивање се врши у сваком погледу, телесном као и душевном, да се може установити узрок преступа са биолошкога и социалнога гледишта. Да би се што боље утицало васпитањем, заводи су саграђени у павиљонском систему. Све зграде су пуне ваздуха и светлости, лепо намештене и цео живот у заводу је прилагођен практичним сврхама. Висок проценат заробљеника по неким заводима до 80% — има право самовладања. Један дух влада у заводима за поправку за малолетне, које хоће да придобију за нови живот тиме да утичу на њихов душевни живот. Живот у тим заводима сав је окружен хармонијом, међу становницима и особљем је пријатељско општење и цео уређај иде за тим да пробуди у малолетницима весеље и интересовање за околину и живот. Све важне функције у тим заводима као што су функција учитеља, психолошког стручњака, вође павиљона и т. д. обављају жене. Телесне казне не постоје и за поједине кривице се кажњавају тиме што дотични изгуби за неко време извесне привилегије или што мора обављати неко веома заморно дело. О казнионици за жене у Фрамингаму каже Liepmann: „Директорка завода, госпођа Hodder, има такве квалитете да је признају сви амерички стручњаци за најспособнијег директора казниона у Сједињеним Државама. У њој су удружени наука, техничка спретност вође, душа, зрелост и могућност примања нових проналазака, што јој омогућава да сјајно испуњава место директора казнионе. Од ње избија сугестивни флуид на заробљенике и радништво, што је нужан услов за реформирање казниона". Са становницима се поступа на основу темељног noзнавања њихових душевних и духовних потреба. Жене у тој казниони нису запослене само грубим пословима, него се тежи томе да их

рад развесељава, да им буди осећај за лепоту и да се задовољи њихов евентуални уметнички дар. Због тога раде ћилиме, предмете од рафије и т. д. Дисциплина је саграђена на оном духу, који диже поштовање самог себе путем свеснога самовладања. Један између најлепших утисака добио је Liepmann у такозваној „Trainingschool" за девојчице, које су смештене у Steigton Farm-y. Завод воде искључиво жене. Liepmann каже: „Нигде у Немачкој нисам нашао завода, који би водила душевно тако високо развијена, хармонична и у духу међусобне помоћи радећа група наображених, осећајних и добротворних људи“. У држави Massachusets постоји завод за научно испитивање и превентивно побијање криминалитета. Овај завод води психиатар Dr. W. . Healy, који има ванредну помоћницу у жени, Dr. Augusti Bronnerovi. Ова два научника пронашла су методе, које су до сада беспримерне. Ти методи су строго научни, ослобођени свакога субјективизма из области етичког просуђивања вредности и генералисања по начину психоанализе и индивидуалне психологије. Услед тога су резултати њиховог истраживање темељни и плодни. „Како мало знају наши университети, судови, омладински судови, криминалисти, а пре свега управе казниона о тим методама и како безмерно би се могле њима користити" каже Dr. Liepmann. Занимљиво је и оно што каже Dr. Liepmann о систему самовладања заробљеника у Wilmingtonu код Филаделфије. У томе заводу је око 400 заробљеника и за њих су задржали од 27 чувара само три, јер пазе на ред и дисциплину заробљеници сами. У заводу предају учитељи и учитељице из Филаделфије, такође свештеници свих различитих вероисповести. У радионицама је највећи ред, чистоћа и рад. Заробљеници примају за свој рад плату и фармари из околине највише воле становнике овога завода за радове на пољу. И ако је завод удешен тако да се може побећи врло једноставно, ипак се то ретко дешава, али ако се деси, остали заробљеници се сами највише труде да врате избеглицу. Правила о понашању код јела, рада, разонођења дали су заробљеници сами и они сами суде онога, који крши правила. Тај суд састоји се из четири црнца и четири белца заробљеника. Казне су: кажњени изгуби извесне привилегије, ако се пак теже огрешио, он се сели у самотну ћелију. Дисциплина је узорна, 90% заробљеника је беспрекорног понашања. Заробљеници у Pittsburgu издају свој часопис, који се штампа 2300 комада. У некојим казнионама имају позоришне представе, у којима наступају и мушкарци и жене, и че-

сто дају представе и ван завода. Карактеристично је да много утичу на заробљенике музиком. Путем свих ових метода труде се човекољубиви реформатори да претворе казнионе и опоравилишта, где се лече они, које је живот убио и да претворе казнионе у високе школе, где се науче живети такав живот, да ћe бити од користи себи и околини.

платити тим, што ћe јој дозволити, да спава у шупи. На тој су се бази погодиле и служавка већ неколико година станује у старој шупи. Има слаби креветац и још слабији покривач. Спава у шупи и лети и зими. Дође и кошава, лед, студен од петнаест, двадесет и више гради испод нуле, ну у шупи и ако у њој станује живо биће, нема никад ватре, пeћ остаје целу зиму незаложена, у простору око ког звижди студени зимски ветар, где се слаба једнострука стакла никад не открављују од леда, проводи стара жена целу ноћ. Госпођа је зими обилази свако вече, но не обилази је, да види, како она живи у шупи, већ, да погледа, да ли служавка кришом не ложи пeћ... Студен је деловала, сад стара жена једва хода. Зар у студени проводите и највеће дане у години: Бадње вече, Божић? питали смо жену ужасавајући се над оним, што нам је причала својим мирним, мученичким гласом, као да је све то тако просто и разумљиво, јер „господин је, господин, а сиромах сиромах". Па да, у мојој је шупи увек студено и на Божић и на Бадње вече. Док господарица са својом обитељи седи за богатим столом,

стара, од посла изморена, служавка грчи се у студеној шупи под својим слабим покривачем и уз то побожно и с вером шапће: „Народил нам се син небесни..." Један човек не може доскочити свој друштвеној беди, но можемо ли, да је гледамо у нашој непосредној близини, онде, где је можемо одстранити, где смо дужни, да то урадимо. Зар није човек -само онај, који и у другом види човека... Кад је стара служавка испричала своју причу, коју сам већ толико пута на разне тужне рефрене слушала, и ја сам, као и она с болним очекивањем погледала у лечника: да ли ће се наћи лек, који ће из старичиних ногу одстранити бол! У души ми се дигао протест, oceћaj стида и бола... Док је мушкарац у својој вечној борби за материјалним благом често бесћутан, зар жена смије

бити бесћутна, зар тим не губи целу своју вредност, зар жена није у првом реду позвана, да буде анђео, који свуд улази с љубављу и помирењем?!... Зар цивилизација не инклудира и већу осећајност, већу интелигенцију; зар жена, која, као припадница разних феминистичких организација, које траже реформу у сврху побољшања социјалних прилика уопће, не схваћа сама по себи

ружноћу овакових случајева и не налази у себи довољно снаге, да победи оне ружне инстинкте, који је наводе на овакове поступке у односу с њезином ужом околином; зар жена мати, која овако поступа може одгојити своју децу, зар то сутра неће бити људи о које ћe се свака лепа мисао, свака лепа идеја одбијати, као од стену, у којој залуд тражимо срце и памет?!„. Случај старе служавке изнела сам само за карактеристику, но има их много, много, можда још и горих, још и тежих. Слични односи не владају само према служавци, већ често и према бони, гувернанти, dame de companie. Увек се сећам случаја, где је једна врло богата дама, која има палату, која је сасвим сама у свом огромном стану, која игра велику улогу у друштву, зажелила за dame de companie неку одличну госпођу, но није се могла решити, да од свих својих соба за њу излиши пристојни кут, већ јој је одредила тамни собичак крај кухиње. Деца често на најтежи начин муче бону, гувернанту, а мајка све мирно

гледа, јер сматра, да је бона и гувернанта за то ту, да подноси све хире неваспитане деце.

Ове исте госпође биле би тешко повређене да им нетко каже, да су нецивилизоване, да су неосећајне, да по душевној отмености и цивилизованости њихова слушкиња, бона, гувернанта уз сву своју скромну одећy стоји далеко над њима. Штета је, да не постоји зрцало у ком би могли видети не само наш спољашњи изглед, зрцало које би уз спољашње дефекте, које, будућ их видимо, сад с више, а сад с мање умећа одстрањујемо показивало и човечју унутрашњост. Колико би било мање грубости, како би друштво бржим темпом пошло унапред путем правог морала и цивилизације. Београд

Д-р Марија Илић

Отварање Дома „Српске Мајке"

У прошлу недељу 10 т. м. освећен је и отворен Дом Српске Мајке у Београду. Отварањем овога дома Београд добија једну социалну установу од велике вредности, установу која је насушна потреба сваке велике, модерне вароши. Оснивајући ову установу чланицама Српске Мајке био је циљ да омогуће мајкама, раденицама, да њихова деца буду у сигурном склоништу за време док су оне приморане да иду за зараду свакидашњег круха. Тако ћe око 50 деце, одојчади, имати у дому сву потребну негу, док су њихове матере на послу. Поред тога у дому ћe стално бити 10 кревета за раденице, које ћe ту наћи помоћи и склоништа првих дана после порођаја, тако да ћe тек потпуно опорављене и одморне одлазити понова на рад. Да би Друштво „Српска Мајка“, које је основано 1913. године, могло подићи овај дом, Општина Београдска је помогла уступивши земљиште за зграду, а остали потребан новац за зидање зграде која стаје 1,100.000 дин., прикупиле су својим радом и трудом саме чланице. Рад Интернационалне Федерације Университетски Образованих Жена

Управни Одбор И. Ф. У. О. Ж. одржао је своју пленарну седницу прошле јесени у Мадриду. Присутни су били делегати из 24 разне земље међу којима је био делегат и нашег Удружења Университетски Образованих Жена. Наш делегат је била Д-р Јелица Петровић, која је срдачно поздрављена као представница новооснованога Удружења и члана Федерације. Д-р Петровићева је одговорила на поздрав, изјављујући наду и веру, да ћe наше национално Удружење допринети и својим радом за постизавање циљева Интернационалне Федерације. Главна тежња у раду Интернационалне Федерације да се олакша женама интелектуалним раденицама усавршавање у студијама и међусобно упознавање била је основ дискусије свих питања, стављених на дневни ред. У ту сврху Интернационална Федерација ради да преко националних удружења олакша члановима Федерације путовања, која врше у циљу свога научног образовања. Сва национална удружења, чланови федерације, постараће се да за време бо-

равка чланицама једног националноудружења у њиховој земљи омогући попуст на путним картама за путеве, које би ове обављале у циљу свога научног образовања. Поред тога постараће се такође и за остале материалне олакшице а у циљу олакшања самих студија, национална удружења ћe се увек постарати да својој страној колегиници омогуће приступ и рад у свима библиотекама, јавним архивама, музејима и уопште упознавање са институцијама научног, литерарног, техничког, педагошког итд. карактера. У погледу лакшег обавештавања жена за усавршавање у њиховим студијама, Интернационална Федерација припрема публикацију једне брошуре о интернационалним стипендијама, која ћe моћи дати тачно обавештење какве стипендије постоје, где треба за њих конкурисати, и које услове треба испунити. Интернационална Федерација је такође изабрала једну комисију, која испитује припреме за организацију једнога Бироа, који би имао задатак да преко националних удружења добије обавештење о публикацијама нових дела из свих научних области, која би се препоручила за превођење на стране језике. У овом своме раду Интернационалне Федерација сарађује и са Комисијом за Интелектуалну Сарадњу при Друштву Народа. Поред овога рада, у погледу чистог усавршавања интелектуалних раденица у њиховим студијама, Интернационална Федерација ради на томе да се олакшају по групама краћa путовања члановима, у циљу разоноде и упознавања са лепим пределима и интересантним местима у целоме свету. У ту сврху и наше Удружење је припремило извештај о интересантностима у нашој земљи, које би могле да привуку странце и спремно је да учини све напоре, да би се олакшало путовање и упознавање са нашом земљом својим интернационалним колегиницама. Пошто су претресана још нека питања о општем положају и напретку жена у јавним и државним службама у свима земљама, Интернационална Федерација је изјавила да ћe сама радити на побољшању положаја жене у сваком погледу, и препоручује сарадњу свих националних удружења Университетски образованнх жена са феминистичким друштвима у њиховим земљама. Скуп је завршен израдом програма за идући Конгрес Интернационалне Федерације, који ћe се одржати идућег лета у Женеви.

Успех наших уметница у француској

Две наше уметнице свратиле су својом уметношћу последњих месец дана пажњу и критике и публике у Паризу и Нанси-у сликарица Соња Тај-

Ширите „Женски Покрет"

Бр. 6

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Страна 3