Женски покрет

чевић-Ковачић и певачица Јелка Стаматовић. У најбољем садањем овећем салену Париза »Salon des Independants‟ изложила је и наша уметница две своје слике: Мајку Божју сиротана и Рибаре. Једна и друга је врло добра, премда сасвим различита једна од друге. Мајка Божја, премда готово сасвим у модерном духу, делује ипак као каква старинска икона, једноставна и мистична; нешто вечно, смирено болно одише из ње. Рибари, пуни изражаја и снаге, сећају помало на Рембрантове слике. Једна и друга наишле су на интерес и аматерских посетилаца и критичара, који су се у неколико часописа похвално о њима изразили. Тако на пp. : La Revue moderne, Les artistes d’ aujourd’hui, L’ Ere nouvelle, Revue du Vrai et du Beau, па Gazette du Paris, a Comedia je донела, шта више на првој страни и репродукцију Мајке Божје и с великом симпатијом истакла таленат и рад г-ђе Тајчевић-Ковачић. Све је то важно тим више, што је г-ђа прва од наших сликарица што излаже у Паризу и то у салону, где може само 15% странаца да излаже, друго сами Фрацузи. Уметник може онде да изложи само две своје ствари. Нарочито строги жири одабира између мноштва пријављених највише 500 излагача, тако да је овај пут од 2000 пријављених уметника, само њих око 400 могло да изложи, па међу њима и г-ђа Тајчевић. Колико је г-ђа својим сликама свратила позорност странаца на југословенску уметност, толико је г-ђица Јелка Стаматовић својим певањем југословенских народних песама у уметничкој обрадби. У два маха успела је да одушеви страну публику за нашу вокалну музику и то у Паризу приликом свечане светосавске прославе дне 3 фебруара и у Нанси-у 24 фебруара приликом манифестације franko-serbe. Својим лепим гласом и истанчаним уметничким схватањем оба је пута толико занела своју отмену публику, да је само за пожелети, да узмогне приредити и потпуно самосталан свој концерат. Концерат г-ђице Стаматовић па самостална изложба г-ђе ТајчевићКовачић помогли би много да се афирмира вредност наших жена уметница у „великом" свету. Париз.

Ј. Б.

Шта траже жене бирачи

Неки недељни часопис у Пољској приредио је пре последњих избора за парламенат сејм анкету и позвао само жене да кажу захтеве, за које би требало жене посланици нарочито да се залажу. Уредништво је примило веома много одговора. Жене које су одговориле пре свега су се зауставиле на критици досадашњег рада како женских тако и мушких посланика. Највиши број је критиковао то да се жене у парламенту сувише баве општим социалним питањима у место да се посвете специалним, која пре свега интересују жене. Скоро сви одговори су наглашавали да би било много боље, кад се жене посланици не би везали толико за уске програме политичких партија. На основу добивених одговора ревија је поделила све захтеве на три групе, за које је била сагласност код свих. Те групе су: 1. Заштита матере и деце, заштита ванбрачне деце, сиротне деце, душевно и телесно абнормалне деце, за које треба подићи нарочите домове, дозвола женама да постану судије код омладинских судова. 2. Пријем жена у сва државна звања и уређење њихових плата. Пољски Устав признаје женама једнака права као мушкарцима и дозвољава им да врше све јавне функције. Али, у пракси је ствар таква да су сва виша места по министарствима и административној служби резервисана за мушкарце.

3. Борба против неморала и проширење женске полиције. Траже да се закон против трговине белим робљем много строже изводи и да се кривци много строже казне. Ови захтеви су били скоро у свима одговорима, а било је и неколико таквих које је ставио мањи број жена. Тако нпр. питање брака. У Пољској је још црквени брак обавезан, а цивилни брак не важи. У томе питању разделиле су се жене по своме општем мишљењу. Консервативке и католичанке су безусловно за то да има да важи само црквени брак, јер он једини даје гаранцију нераздвојености. Напреднији елементи су наравно за грађански брак и за могућност развода. Сејм до сада још није третирао ово питање. Приличан број одговора је скренуо пажњу посланкама да се морају енергичније борити против алкохолизма, и ако је на инициативу женских посланика примио сејм године 1920 закон о ограничењу продавања алкохолних пића. Само се тај закон не изводи баш много строго. Једна једина жена тражила је у своме одговору примену смртне казне.

Интервју са г-ђом Станиславом Палеолог, шефом жен. полиције у Варшави

Одмах кад сам сазнала да ће бити наименована госпођа Станислава Палеолог за шефа женске полиције у Варшави (она је прва жена, која има чин подофицира полиције у Пољској) пожурила сам се да јој честитам и да је замолим за информације о њеном раду. Нови шеф женске полиције је млада дама, темпераментних и грациозних гестова, искрена, симпатичне спољашности. Кратко отсечена коса и њен профил потсећају ме на античне статуе младих јунака. У разговору су њене лепе, црне очи биле пуне ватре. Године 1918/19 је била она са пољском армадом код одбране Леополда и добила одликовање крст за заслуге. Године 1920 је напредовала за поручника пољске армаде, јер је била помоћник шефа женске војничке легије. У служби полиције је већ две године. Кад сам је посматрала на њеном лицу племенит осмех, доброту и искреност у очима и кад ми је причала о злочинима који сачињавају мрачно дно великих вароши, приметила сам: какав контраст. Разумела сам да су потребна у истини елитна бића, да воде оштру борбу против свега, што ствара беду, срамоту и понижење жене. „Какав је главни задатак женске полиције?“ упитала сам је. „Наш рад састоји се у главноме у томе да спречавамо трговину белим робљем; да трагамо за тајним борделима и да водимо борбу против свих заблуда модернога друштва као што су н. пр. морфинизам, кокаинизам и т. д.“ „А успеси", прекинула сам је. „Из почетка било је веома тешко, то признајем, јер нисмо још имали потребне рутине. Нисмо познавали својства оних, с којима смо дошли при нашем раду и додир. Сваког дана шири се наш делокруг. Суд нам је отступио већ у више случајева, које смо самостално решили. Често се морамо задовољити само улогом сведока, а више пута и оптужујемо. Причаћу вам један занимљив случај. Пре неколико недеља изненада је нестало неке 14 годишње девојчице. Строгом истрагом смо утврдили да је била одведена у јавну кућу у Лодзу. Одмах смо телеграфски обавестили полицију у Лодзу и по срећном случају ушли смо девојчици у траг. Жена, која је одвела девојчицу, продала ју је за 600 злотија. Код истраге нам је помогла нека проститутка, која је била у истој јавној кући. Њој је било жао детета, које је непрестано плакало и молило милости. Ова проститутка је телефонски обавестила полицију; агенти су дошли, узели девојчицу из јавне куће и предали

је родитељима. У томе случају иступила сам као тужитељ и трговкиња белим робљем била је осуђена на годину и по робије. „Колико жена агената имате у бригади?“ „Сада 18“. „Да ли је то довољан број?“ „Не, никако не. Варшави самој без вароши у провинцији требало би много виши број.“ „Да ли се надате да се ваша бригада убрзо повећа?" „Да, обећавали су ми поред тога да ћe повећати ово одељење у Варшави, још то да оснују одељења женске полиције и у провинцији. Нарочиту важност имаће одељења на граници, где буду морала строго пазити да се не експортирају девојчице у иностранство. Овај нацрт је доказ да власти не подцењују велике заслуге женске полиције и њену улогу. Оне су већ свесне важности нашег рада. У почетку су гледали на женску полицију као на експерименат. Али, експерименат је испао добро“. Позив телефона прекинуо је наш разговор. (Из часописа „La femme polonaise").

Белешке

Акција Удружења Наставница. 8 марта у Другој Женској Гимназији, на позив Наставничког Удружења, одржана је шира седница представница свих женских сталешких организација, као и представница Народног Женског Савеза и Алиансе Женских Покрета. На тој седници је донета одлука да се заједничка петиција упути Његовом Величанству Краљу, г. Председнику Владе, Министарском Савету и Законодавном Одбору за пун додатак женама државним чиновницама и службеницама удатим за државне чиновнике и службенике. Приликом доношења новог Чиновничког Закона право је ову највећу неправду нашега времена нанесену жени и породици државног чиновника исправити.

Годишња скупштина Наставничког Удружења. Удружење Наставница Средњих и Стручних Школа одржаће годишњу скупштину 31 марта т. г. у 16 часова у сали Друге Женске Гимназије са овим дневним редом: 1) Извештај о раду Удружења, 2) Извештај о благајни Удружења. 3) Предавање г ђе Др. Љубице Јовичић: Модерне тежње у школском васпитању 4) Попуњавање Управе новим члановима, 5) Предлози и питања.

Милица Јанковић: Плави доброћудни вали. У издању Удружења Наставница изашла је, као прва свеска библиотеке за нашу школску омладину, збирка одабраних приповедака познате и омиљене књижевнице Милице Јанковић. Збирка садржи шест приповедака: Плави Доброћудни вали, Стојан Стевић, Познанство са Шантићем, Кате Марћели, Богдан, Са острва. Ова збирка пуна

мора и сунца, срца и доброте, родољубља и занимљивости пружа нашој омладини најздравију и свежу лектиру, и почиње циклус издања нарочито бираних дела из наше и стране књижевности. Ми књигу топло препоручујемо уверени да ћe задобити многобројне читаоце.

Награда Академија Наука жени. Песме Данице Марковић Тренуци и Расположења (Српска Књижевна Задруга, коло XXXI, бр. 204) наградила је Српска Краљевска Академија Наука у Београду као најбоље дело из лепе књижевности штампано у 1928 години највећом наградом од 6000 динара. (Другу и трећу награду добили су одлични књижевници Сибе Миличић и Милан Кашанин). То је прва награда наше Академије Наука додељена жени. Ово бележимо као један од значајних успеха жене.

Дечји бракови у Индији. Једно највеће социално зло у Индији су свакако дечји бракови, који дегенеришу физички и психички расу Хиндуа. Индијски часопис „Тће Health“ доноси о дечјим браковима следећe. страшне бројеве. По попису из године 1921 има у Индији 612 удовица, које још нису напуниле годину дана, 498 удовица између једне и две године старости, 1285 између две и три године и 6758 удовица између четврте и пете године. Удовица испод 15 година има 331.793. Све те удовице не смеју по други пут ступити у брак, јер им то забрањује њихова вера. По њиховом веровању је учинила жена, која остане удовица неко страшно зло у једној између ранијих својих инкарнација и због тога су је богови казнили и узели јој мужа. Због тога веровања претрпе индијске удовице ужасне патње, јер њихова рођена кућа сматра за најбоље да такву „злу жену“ што пре истера из куће. Удатих девојака или боље речено детета испод пет година старости је било те године на 1000 удатих жена 14, испод 10 година 111 и 437 испод 15. Дакле 44% девојчица живи у брачним односима пре постизања потпуне телесне и душевне зрелости. Најстрашније је ипак то, што је у Индији још тако мали број како жена тако и мушкараца, који су свесни огромне штете ових дечјих бракова. Ми ћемо у једном од идућих бројева нашега листа још говорити о томе на основу књиге „Мајка Индија", коју је написала Katarina Мауо, Американка.

Бесплатан женски рад. „Маnchester Guardian" доноси извештај неке америчке сељанке, у коме она набраја шта и колико је урадила за доба од 30 година. За то време она је напекла 33.190 хлебова-, 5930 већих колача, 7960 пастета. Спремила је 235.425 обеда, 5540 фунта масла, направила 1751 литар сокова од во ћa, одгајила 7660 кокошака и 33.461 сат је употребила на спремање куће, прање и слично. Она сама цени вредност тога рада и то по најнижој цени на 115.585 долара, које наравно неће никада примити.

ОГЛ А С Управа Женског Клуба извештава све наставнице, учитељице, чиновнице, ученице и њихове мајке које пролазе кроз Београд, као и оне које би желеле да се задрже дуже време у Београду, да у Женском Клубу, на најлепшем месту вароши, Кнез Михаилова 45, могу добити следеће: 1) Цео пансион. 1200 дин. месечно. Ово нарочито важи за ученице, које за скромну цену могу имати здраву собу и добру домаћу кујну. 2) Преноћиште, доручак, ручак, вечера, 50 дин. дневно. 3) Преноћиште и доручак 30 дин. дневно. Купатило у свако доба на расположење за скромну цену од 10 дин. Просторије Клуба такође су преуређене да ћe се сваки посетилац осећати угодно. као код своје куће. Моли за посету Управа Женског Клуба-

Страна 4

ШТАМПАРША „ТУЦиВИЋ“ БЕОГРАД МАКЕНЗЊЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. ТЕЛЕФОН Bt-OJ 11 42 И 47-35.

„ЖЕНСКИ ПОХРЕТ“

Број 6