Женски покрет

„Младе југословенске девојке оружају се за живот"

Одавно нам је намера била да изнесемо у „Женском Покрету" необично плодан, интелигентан, сјајан рад г-ђе Пижинске на пољу васпитања и образовања омладине. Ми остављамо на страну, за сад, тај рад, а задржавамо се само на њеној личности, јер је, по мишљењу свију, без обзира на њен целокупан рад, Сама њена фигура јединствени васпитни пример и поука. Рођена Швајцарскиња, прирођена Францускиња, удата за Пољаком, она свом душом својом и радом припада тим трима нацијама. Пре ослобођења Пољске, дирнута несрећом пољског народа, она, као богата, ради на просвећивању пољског сељака. Али, налази да би јој лекарска диплома била потребна да дође у најближи контакт са народом. И почиње медицинске студије, као удата. На завршетку дипломског испита сналази је несрећа, која би сваког другог омела: она потпуно изгуби слух. Ништа је то не омета, Удружена са једном својом пријатељицом наставља рад, нераздвојно, кроз читавих двадесет година. Истиче се као сјајан говорник. Сналази је још већа несрећа: слепило, каткад тотално, већином делимично. Ипак, иде даље. Пише, говори, општи са својим сарадницима. И што је најглавније, налази да је, за време рата, у Швајцарској посејан раздор, поколебан морал, па отпочиње пером, речју, делом, јединствено плодан и користан рад за лечење горњег зла. Она се храни великом радошћу: Пољска је слободна, Француска је славом увенчана, у Швајцарској је Лига Народа! О њеним књигама, идејама, други пут. Сад смо хтели рећи: у Швајцарској просвећеној, напредној, сталоженој, жене раде, чудноватом снагом, најлепшим методама на изравнању гледишта код грађана, на моралном васпитању омладине. Где су ти борци, наши, женски, на зближењу наших људи, упознавању омладине наша три племена? У чланку „Интернационалне колоније“ пише један Швајцарац: ове године имаћемо две интернационалне колоније, једну у Енглеској 140 дечака из 21 земље и т. д. Описује се затим рад са тим младићима: они често долазе у логор као обожаваоци једног националног Бога и једног Христа, у коме преовлађују карактерне црте њиховога сопственога народа, али многи, за време ових дана заједничког живота, проналазе једног Христа и једног Бога, чија важност за њихов живот није ограничена границама, трасирана људском руком. „Нека сви буду једно", ове речи изражавају за наше дечаке живи идеал, а искуство, које стичу заједно, помаже им да од тога створе главну молитву свога живота. Швајцарци, „Хришћанска Заједница“, скупљају омладину за време распуста, плаћају им пут, чине све да најпријатније проведу распуст, да нађу „једнога бога“. У нашој, раздором затрованој средини, шта раде наша женска удружења, да наша омладина нађе заједнички идеал своје муком створене, јединствене државе?! Рећи ће се да то не спада у циљеве наших удружења женских. Напротив Организација Учитељица Осн. Школа и Удружење Наставница средњих школа више би учинило на зближењу и упознавању хрватске, словеначке и српске женске деце, узимајући их заједно у колоније фериалне, смишљено радећи са њима два месеца, него у току целе године у школи, са нашом неуједначеном наставом. А тек шта да кажемо за удружења са националним смером? Пре рата, имало је смисла спремати четнике за рат, сад треба формирати четнике оба пола за одбрану отаџбине од сепаратизма и локалног шовинизма. Пре три године дали смо идеју у Подмлатку Ц. К. да се о распусту формирају колоније од свршених ученица женске учитељске школе,

по неколико њих из Београда, Загреба, Љубљане, Цетиња, Ужица, Скопља, Сарајева, из свију центара покрајинских. За месец дана ученице би се зближиле, упознале, добиле, на лак начин, течај из кувања, хигиене, информације о Подмлатку Ц. Крста. Баш тешкоће, на које је формирање наилазило, показале су од колике нам је то потребе. Једне године колонија је била у Сплиту, друге на Или џи, код Сарајева. Као код сваке новине, било је пуно недостатака, али добра воља, искуство и убеђење да се ради на општем добру, временом би изравнали све тешкоће и нашли прави пут. Рад са оваквим колонијама прекинут је у Подмлатку Ц. К., али ми немамо довољно речи, којим бисмо заинтересовали наша женска удружења да наставе тај посао. Задовољни ћемо бити, ако само подстакнемо наше жене на рад у томе правцу. Ево шта пише једна Францускиња, у француском листу, месечнику Лиге Црвенога Крста у Паризу; она је прочитала извештај наше колоније на Илиџи и одушевила се њоме. Доносимо у преводу њене речи: „Младе југославенске девојке оружају се за живот". С погледом на искушења која их очекују и да би се припремиле да притекну у помоћ родитељима у свему што се односи на ово тешко питање: васпитање деце, неколико дипломираних младих девојака, могле су, благодарећи Главном Одбору Подмлатка Ц. К. да комбинују пријатан распуст са једномесечним практичним искуством у домаћој економији и општој хигиени исхране деце. Овде онде, једна основна школа, на неком уздигнутом брежуљку, у сред поља, на обали морској, претворана је у школски логор, који младе ученице одржавају, њиме управљају; оне поручују провизију, кувају, уче се да воде кућу, изучавају, нарочито школске кухиње, које ћe оне, може бити, једнога дана створити у својим школама. Оне раде под руковођењем једне стручне личности (мислим на г-ђу Бисенију Лукић, учитељицу сад у Београду, у Вежбаоници) искусног зналца домаће економије. Један лекар говори им о основним принципима хигиене исхране, дечје хигиене и прве помоћи. Изучавају најбољи начин да организују Подмладак Ц. К. Младе девојке, које су провеле један месец у тим колонијама, умеће предузети потребне мере да побољшају здравље и да формирају дух и карактер деце, која ћe им бити поверена; а способност, што је стичу у практичном смислу, задобиће им поверење родитеља, који су склони да сумњају у вредност знања, задобијеног само из књига. А уз то, те су младе девојке проживеле још један месец са својим школским другарицама, он је ручним радом и здравом исхраном очврснуо њихова тела и одморио духове од једногодишњег напрезања у раду. Оне су ту провеле срећне дане, чија ћe се успомена додати оном благу које свака чува у своме сећању, и које ћe им помоћи да лакше подносе тешкоће lora живота. И баш тај осећај братства, сарадње на великом, општем задатку, прихватиће иx у часовима малаксалости; помоћи ћe им да угуше очајање, које нас обузима, кад наступи моменат да раскинемо везе, што нас привезују за драгу прошлост, где нам је било све пријатељско, да се устремимо у живот, у непознато". Наше жене, чланице свију друштава, требало би да учине да будуће учитељице, професорице, социалне и културне раденице, не само будућа војска њихових друштава, него у већини случајева и духовне вође, уђе у живот што више наоружана и што тешње привезана за њих. Београд.

Милева Петровић.

Жена и криминалитет

21 IV 29 одржао je на Народном Университету у Београду проф. казненог права Чубински предавање под горњим насловом. Огромна социална важност овога питања, начин на који га је предавач изложио, заслуживали су највећу и најдубљу пажњу. Предавач није третирао своју тему као пуко академско, научно питање, већ као ствар од највећег животног значења по цело друштво, као предмет који се мора проучавати и срцем и памети, да би се у поједином конкретном случају дошло доиста до објективних закључака, предузеле нужне и одговарајуће превентивне мере. Које су особине женског криминалитета, какви су научни подаци, како се треба борити са женским криминалитетом? Научно изучавање женског криминалитета настало је тек у новије време. Оно стоји у вези са развојем статистике као науке јер је статистика дала могућности, да се испитају процентуални односи мушког и женског криминалитета, те с оним новим правцем у казнено правној науци, који се више није ограничавао на пуко апстрактно проучавање злочина и казне, као проблема, који стоје сами за себе, неодвисно од починитеља и његових индивидуалних особина. Стару је праксу прва прекинула антрополошка школа. Специални радови о женском криминалитету почели су 70-тих година прошлог века. Цезаре Ломброзо дао је неколико интересантних података о женском криминалитету и у свом капиталном делу: „L’uomo delinquente“, а специално је анализирао овај проблем у књизи: „Жена као злочинка и проститутка“. На ово је питање свратио пажњу и велики криминални социолог, Е. Фери. У Русији је питање третирао проф. Фојницки у својој малој, али познатој брошури „Жена злочинка". Као прво поставља предавач питање о идентитету мушког и женског криминалитета, о процентуалном односу. Упозоравајући да се податци о женском криминалитету у главном односе на доба пре рата, проф. Чубински каже да у земљама, где је највећи женски криминалит, исти износи 1/3 свих криминалних дела, који су починили мушкарци; у земљама с мањим женским криминалитетом 1/7. Логично се и спонтано намеће закључак: Жена је мање склона почињању кажњивих дела него мушкарац, Ломброзо, његов ученик Ferrero, Weininger стали су на друго становиште. Како је познато, Ломброзо тврди, да је жена инфериорнији тип, да су јој осећаји слабије развијени, да се лако умара, да има мањи мозак, да је према томе мање способна а ако је уз све то на жениној страни мањи број криминалних дела, да то не значи да је жена етички виша то би била очита контрадикција с постављеном тврдњом о њезином нижем типу —, већ само то, да се жена, у исто време док се мушкарац у тешкој ситуацији утиче криминалитету, утиче другом великом злочину, еквиваленту криминалитета, проституцији. Кад би жена доиста била инферорнији тип, она би, како је већ примећено, морала почињати више криминалних дела од мушкарца. Истина је, да постоји један мушки, а један женски тип, но то не значи, да је један нижи, а други виши. Теорија о важности количине мозга, као мерило за интелигенцију и способност развоја, показала се нетачна приликом мерења мозга најватренијих заступника ове теорије. Остаје питање проституције. Теорија, која у проституцији хоће да види еквиваленат за злочин, нема темеља. Проституција није злочин, већ неморална професија. Неморалних професија има доста. Има и мушких неморалних професија код којих жене не узимају учешћа. Споменимо само коцку, то велико, стра-

шно социално зло... Но морамо поћи и даље и не губити из вида joш једину истину: Нема ни једне проститутке, која не издржава по једног мушкарца. Зар су ово морални људи, зар они у исто време не повећавају мушки криминалитет у истом бројном односу у ком женски криминалитет - по Ломброзо-Феререровој теорији еквиваленције повећава проституција ? Има много различитих фактора, који допринашају томе, да је број криминалних дела на женској страни мањи него код мушкараца. Они су социалне природе. Ту долази у првом реду васпитање, које је за женско дете удешено на сасвим другом принципу него код мушке деце. Чини, речи мушког и женског детета просуђују се сасвим различито. Родитељи ћe за оне речи, за које женско дете кажњавају, мушко дете још охрабрити. То је мушки, јуначки, свесно. Како се ова различита метода свети, показују и криминалне таблице... Други је важан разлог, да је жена све до најновијег доба живела у кући, није се излагала у толикој мери свирепој животној борби. Трудноћа, дојење то су тешки животни проблеми, које мушкарац не познаје. Они понекад отежавају и онемогућују женин живот и силе је на злочине, јер све што отежава живот јавља се као узрок криминалитета. Ту долази до посебних психичких стања, које се при суђењу мора узети у обзир. Проширена примена вештачења, то је нужна реформа казненог процесуалног права. Нове животне прилике донеле су извесну промену у односу између женског и мушког криминалитета, но увек је број злочина, што их почиња жена знатно мањи. На концу је проф. Чубински, као једну од најефикаснијих превентивних мера у борби против женског криминалитета, упутио на женску полицију, коју је већ давно завела Америка, Енглеска, а и сама Немачка, која је иначе била врло консервативна и тешко жене припуштала звањима, које су до новијег доба вршили само мушкарци. Београд

Д-р Марија Илић.

Жена је најлепше божје створење, али су људи криви што им доцније постане обична, јер она своју лепоту у кухињи заједно с јелима скува и испече. Анатол Франс

Скупштина Удружења Наставница

31 марта у 16 часова одржана је годишња скупштина Наставничког Удружења. Скупштини су присуствовали делегати Главне Управе Професорског Друштва, Секције Београд, Народног Женског Савеза, Организације Учитељица, Университетски Образованих Жена, Женског Покрета, као и делегати пододбора шабачког и крагујевачког, и велики број чланова Удружења. Госте је поздравила председница г-ђа А. Милетић, а затим је секретар г-ђица Р. Јовановић прочитала необично пун и леп извештај о обилатом раду Удружења. Рад Удружења гласио је извештај био је интенсиван до 1 октобра под управом г-ђице К. Богдановић, као и даље. Број састанака редовних, ванредних, ши» рих и свечаних 31, број чланова 220. Рад се манифестовао у три правца I. заступање интереса наставница и рад на побољшању њиховог положаја; II. рад на унапређењу школе и наставе; III. рад на јачању друштва. Првом питању је посвећена највећа пажња и постигнути су ови резултати: 1) четири жене професора изабране су први пут за министарске изасланике на матури; 2) представник Удружења Наставница суделовао је у комисији са професорски размештај; 3) постављене су још две

Број 9

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Страна 3