Женски покрет

d’etre М. Ж. А., фиксирати јој раззлоге и одредити циљеве са тачним програмом рада, који се морају објавити свим организацијама, члановима М. Ж. А. Поштп у том питању није могло доћи до споразума, остављено је да се испита мишљење свих женских организација појединих земаља М. Ж. А. и да се донесе дефинитивно решење на следећој конференцији, која ћe се одржати после две године у Букурешту. Осим споменутих резолуција препоручено је од стране Пољске да се проучи могућност реформе кривичних закона с обзиром на побачај, како би се овај просуђивао на становишта хигиенског, економског и социалног. (Реферате су примили Пољска и Југославија). Румунија предлаже да се проучи историат и културно-економско значење мањина појединих земаља М. Ж. А. (да израде све земље).

Румунија даље предлаже да по њеном примеру у сврху зближавања и упознавања и остале земље М. Ж. А. осигурају стипендије за студије младих девојака. (Румунија је до сада имала две стипендије за Чехословачку, а у Чехословачкој припремају стипендију за румунску студенткињу). Чехословачка предлаже да се у циљу економскога зближавања редовно одржавају изложбе продуката женскога рада земаља М. Ж. А. За ову сврху осигуран је већ транспорт и место излажења приликом прашког сајма који ће се одржати крајем месеца септембра т. г. На крају је изабрано председништво за идуће две године: председница г-ђа Кантакузен Букурешт; п.председница г-ђа д-р Тилицка-Будзинска — Варшава; секретар г-ђа Черкез Букурешт; благајник г-ђа Ботез Букурешт. Сарајево.

Др. Маша Живановић.

ХI КОНГРЕС ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АЛИАНСЕ ЖЕНСКО ПРАВО ГЛАСА

I. Извештај

II. Положај жене пред законом

Југословенска делегација на XI конгресу Интерн. Алиансе у Берлину била је састављена на следећи начин: Штеби Алојзија, председница делегације; чланови: Атанацковић Милена (Београд), Узелац Марта (Загреб), Воде Ангела (Љубљана), Др. Живановић Маша (Capajeвo). Пошто делегација није била тако многобројна да би био у свакој комисији по један наш представник, делегација је изабрала оне комисије које је сматрала за најважније. Наши делегати су радили у следећим комисијама: за једнак морал, неудату мајку и њено дете (тој комисији је председавала гђица Атанацковић), једнаке услове за рад мушкарца и жене, породичне додатке, изједначење жене пред законом и на последњој седници комисије за мир и Друштво Народа. Прва седница управног одбора Алиансе је била 12 Јуна, друга l3 јуна, а после конгреса још 23 и 24 јуна. Тим седницама присуствовала је као члан управе Алиансе гђица Атанацковић, која је била изабрана у управу на конгресу у Паризу г. 1926. 13 јуна била је седница управе Алиансе са свима председницама делегација. и тој седници присуствовале су гђице Атанацковић и Штеби. 14, 15 и 16 јуна биле су седнице комисија, а 13 јуна се поред тога одржала још седница представника ,земаља, где жене још немају право гласа. На састанку тих такозваних „неослобођених земаља“ било је закључено да Алианса упути представку Друштву Народа са молбом да Др. Н. препоручи свим државама без женског права гласа да те државе изједначе жене са мушкарцима с обзиром на политичка права.

На седницама управног одбора претресала су се сва питања око рада комисија и конгреса, о пријему нових чланова, о сарадњи са Интернационалним Женским Савезом и т. д. Пошто су сва та питања техничке природе, ми се нећемо на њима задржавати, али ћемо доносити у нашем листу све резолуције, које је примио конгрес и које су се израђивале у комисијама. Уз резолуције ми ћемо дати кратка објашњења тако да ћe имати свака жена, која се интересује за рад Алиансе, тачан преглед свих питања, која се расправљају у Алианси. 17, 18, 19, 20, 21 и 22 јуна одржавале су се пленарне седнице конгреса, које су трајале с кратким прекидом у подне, цео дан. Уз кратку уводну реч сваке председнице комисије, поднете су биле пленуму резолуције, између којих је био примљен велики број једногласно. За време конгреса обавили су се избори нове управе, чоја се бира за три године, од конгреса до конгреса. За председницу је била по трећи пут једногласно изабрана опет госпођа Corbett-Ashby, што је примио конгрес са огромним овацијама омиљеној председници. Са великим задовољством констатујемо да је била изабрана у управу Алиансе опет гђица Атанацковић, а на седници ново изабраног одбора, који се конституише сам између себе, била је једногласно изабрана за другог секретара Алиансе. Госпођа Др. М. Живановић, која се у комисији за једнак морал тако истакла да је председница комисије, и за коју је госпођа Др. Луиси рекла да би желела већи број онако способних чланова у комисији, Г-ђа Живановић је добила од енглеских жена, које раде у организацији, зватој „Birth control“ (контрола рађања),

позив да дође још ове године у Лондон да студира тамо питање контроле рађања. За време конгреса била су три велика скупа, на којима је било попречно 4000—5000 особа. Ти скупови су имали следеће теме: 17 јуна „Рад женске полиције”, 18 јуна „Жен ско право гласа и његови досадашњи успеси", на коме су говориле жене парламентарке, и 21 јуна „За мир и Друштво Народа", на коме је говорила и наша председница делегације. У суботу 22 јуна у вече је била манифестација омладине на такозваном „Sportforumu", сасвим на периферији Берлина. Ову лепу манифестацију је мало покварила киша, која је почела падати баш у моменту, кад је говорила омладини у име управе Алиансе гђица Атанацковић. Њен говор био је примљен са великим и срдачним одобравањем. Наша делегација је на конгресу дошла у ближи додир са председницом бугарске делегације, госпођом Ивановом, и с њоме утврдила програм, на основи кога би се могла створити радна заједница грчких, бугарских и југословенских жена. О томе ћемо известити све Ж. П. још детаљније. Место, у коме ћe се одржати идући конгрес Алиансе, није још дефинитивно утврђено,- у изгледу је Букурешт или Атина. Комисија за мир је на својој последњој седници, којој су присуствовале од наше делегације гђице Атанацковић и Штеби, расправљала о програму свога будућег рада. Комисија има у програму да одржи на Балкану једну сличну конференцију за мир као што је била преклањске године у Амстердаму.*) Наши делегати позвали су комисију да одржи ту конференцију у Београду. Конференција ће бити по свој прилици с јесени идуће године. Позив је био примљен са великим одобравањем. На крају овога кратког извештаја морамо нарочито истакнути једну личност са конгреса, која је привукла одмах првог дана општу пажњу. Познато је да су званични језици на конгресу енглески, немачки и француски и да је обичај да се преводе сви говори на сва три језика. Тај тешки посао обавила је са чудноватом прецизношћу и савршеним стварним реасимирањем свих говора госпођица Марија Гинсберг, која- је била нарочито позвана за тај напорни посао из Женеве, где ради у библиотеци Друштва Народа. За свој ванредни труд добила је на завршетку конгреса такав аплауз као што га није добио нико други, а од управе красан поклон. Немачке жене и све немачке власти су биле према гостима веома љубазне. Немачке жене су биле спремиле за сваки дан нарочити програм за разгледање важних социалних институција. То разгледање је створило

*) Види бр. 21 и 22 „Женскога Покрета“ из г. 1927.

заправо један конгрес за себе, само на жалост наша делегација због своје малобројности није се могла користити том ванредном приликом. Друштва, поједине истакнуте личности и представници власти приређивали су делегатима лепе пријеме: општина Берлин је давала ручак, председник владе Милер приредио је чај у дивном парку палате председништва владе, исто тако председник парламента Лебе, министар спољних послова и министар унутрашњих дела давали су красно вече са концертом и филмом „Руке, које стварају" (4 немачке уметнице на раду), на терасама зоолошке баште, пруска влада давала је свечану представу у државној опери и т. д. О неким појединостима конгреса, за које мислимо да ћe пробудити интересовање наших читалаца, писаћемо још у нашем листу да бисмо дали што потпунију слику конгреса. Као што смо већ напоменули у уводу, доносићемо постепено све резолуције са објашњењем и молимо нарочито чланице свих Женских да пажљиво прате те резолуције. Данас доносимо извештај комисије за положај жене пред законом. Београд.

Штеби Алојзија.

За време Париског Конгреса И. А. 1926 год. приређен је био у Паризу велики митинг против Наполеоновог Законика. Жене, најбоље говорнице из романских земаља у којима се такође још држе на снази одредбе или принципи Наполеоновог Законика, снажно су илустровале све ругобе овог застарелог законодавства у коме је жена још у ропском положају, и одлучно су тражиле његово потпуно укидање. (Види „Женски Покрет“ бр. VI. од 1926 г.) Овај митинг имао је огроман успех; разноликост законодавства у погледу жене привукла је општу пажњу, а нарочито положај удате жене пред законом. Тада је било одлучено да се образује једна комисија, којој ће се поверити да испита положај жене пред законом у разним земљама, да испита добре и рђаве стране разних законодавства у пракси, и најзад у колико побољшање положаја жене пред законом има позитиван утицај на побољшање породичног и друштвеног живота уопште. Председништво ове комисије је било поверено париском адвокату г-ђи Suzanne Grinberg-Aupourrain. Студија комисије за ове прве три године у главном се односила на следећа испитивања: 1) Правни положај жене у браку с обзиром а) на њену личност; б) на њену имовину. 2) Права мајке према брачној деци: а) за време живота оца; б) по смрти очевој. 3) Правни положај жена, као жене и као мајке, у случају развода брака.

Прва школа жена инжињера у француској

(Institut éléctro-mécaníque feminin à Paris)

Редак пример одушевљења и енергије Оснивачица а уједно и директорица те школе je г-ђица Marie-Louise Paris. Млада жена од каквих 36—37 година. Ко ју види тек летимично на улици и не слути да се у тој скромној, сасвим младеначкој фигури крије таква динамичка снага, која је била кадра да, сасвим сама, једино својим одушевљењем и енергијом, непоколебивом устрајношћу и непрекидним радом покрене тешке точкове великога строја разних предрасуда, ограничења, неповерења и т. д. Но ко доспе да се загледа у оне добре, толико изражајне и дубоке очи, види оно високо чело око кога се размахала бујна црна коса, ко уочи ону волунтаристичку брадицу, тај зна да се налази пред агилном женом, чија је цела, особито духо-

вита физиономија, само одраз јаке унутарње воље и снаге. Апостол своје идеје и свог рада управо с детињастом радошћу и увек једнаким заносом спремна је да вам. даде затражене информације. Ма колико изморена од посла, може ипак сместа сваку ствар да постави на своје место; тек притисне шараф и строј већ ради. Прави електромеханичар! Прва импресија коју добих угледавши је била је: ванредно симпатична „жена акције“. Уз ту чисто духовну констатацију придружио се и други осећај. Радост над великим, тако чистим charme-ом те жене, који и сасвим нехотице обара већ застарелу предрасуду да интелектуална жена губи сваки свој чар, а потпуно 1 уништава мишљење, да је жена створена тек на радост мушкарцу. То је тип жене што представља човека у најширем и највишем смислу речи, јак и необорив фактор већ и данашњег, а поготово будућег друштва у свему, што значи еволуцију и прогрес. И сви они, који долазе у дотицај с г-ђицом Парис то осећају и зато joj се редом отварају и сва врата,

па кад се она једном у старости осврне на свој живот, моћи ће са задовољством да констатује, да није бадава живила. Да се осврнем мало на њен досадањи живот: Рођена у Besançonu, из старе грађанске породице, нашла се иза рата у ситуацији да сама зарађује не само за свој живот, већ да уздржаје иза смрти очеве и своју породицу. Ма да бејаше готово још дете, дала се одмах на посао, посвршавала разне испите, постигла основне дипломе и како је требало живети, зарађивала je давањем часова. Но то ју није задовољило. Инстинктивно је осећала да треба да дође у престоницу. И једног лепог јутра осванула је у Паризу, најскромније што је могла, опремљена једино непоколебивом вољом да продре и успе и тако помогне својој породици. И ту је наставила с давањем часова 3 фр. по часу! Но како је подучавање сматрала готово апостолским својим дејством, давала их је свом душом и услед тога било је наравно, да се повећао и хонорар а и број часова. помоћу којих наставља студију, Полаже матуру и уписује се

на Сорбону где сјајно полаже разне испите. Особито упада у очи својом способношћу за математске науке. Но још се не решава за наставничко звање. Индустрија ју привлачи. Држи, да има у индустрији појединих грана, у којима се жена може добро упослити. Улази у специалну електромеханичку школу и добија и онде као и у електромех. институту у Греноблу дипломе. Постала је инжинир! Прима место у једној великој творници, где је домала стекла и врло повољну материалну ситуацију. Но још није задовољна. Посао; којим се бави, не задовољава потпуно сав њен активитет. Она је постигла за чим је ишла, није ли сад њена задаћа да утре и другима пут? Поново jy настава привлачи. Убеђена је да жена мора успети особито у малој индустрији: електричарским радовима, фабрикацији волтаметара, светиљака и т. д. Зна да је жена инжињер особито потребна у творницама, где су и жене раднице. И ево је поново у Паризу, овај пут с одлуком, да свори женску ин-

Број 13 —16

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Страна 3