Женски покрет

вости г. Кангрге, инспектора наставног одељења. Главна управа професорског друштва, која је члан И. П. Д., радо се одазвала да наш одговор пошаље Међународном бироу наставника средњих школа, који је одштампан на француском језику у прошлогодишњој свесци Bulletin-a од месеца јула међу одговорима осталих држава. Taj исти одговор штампан је и у Професорском Гласнику. Управа јако жали што није могла послати ниједног свог члана у Хаг, али може ипак да буде задовољна, јер се гледиште хашког конгреса у многоме слаже с њеним гледиштем, а које је је изражено у Резолуцији Међународног професорског конгреса у Хагу овим редовима: „XI Интернационални Конгрес: Сматрајући да сва деца без разлике, мушка или женска, имају права да добију сву наставу коју могу корисно да употребе; Сматрајући да модеран живот захтева утакмицу свих интелигенција и да заједница има највећи интерес да се све интелигенције којима располаже развију до крајњих граница могућности; Сматрајући пошто је сам предмет средње наставе да формира дух и да општу културу да се не може тврдити да треба да постоји неко Женско формирање духа и општа култура, специална за женску децу изјављује: Да мора да постоје исти услови за пријем у средњу школу, исто одабирање, исти програм за све предмете који се односе на формирање интелигенције и општу културу... Таква једна организација захтева за професоре оба пола исту интелектуалну и педагошку спрему, заједничке испите и дипломе, исти начин пријема и једиствени закон... ... Мешовите школе треба да имају безусловно мешовити наставни кадар. Што се тиче директора мешовитих школа, њих треба бирати без разлике пола међу најбољим васпитачима." (Bulletin International, р. 100 novembre 1929). У прилог свог мишљења У. Н. дало је за „Професорски Гласник" и превод чланка великог савременог педагога и пропагатора радне школе г. Феријара Коедукација полова. IV Удружење је издало прошле године, као прву књигу у свом издању Плави доброћудни вали од Милице Јанковић. Изузев једног сасвим малог броја, књиге су све распродате. V. У колико је број чланица Удружења растао, у толико се све већи број чланица јављао разним молбама управи, највише ради интервенције у Министарству просвете. Управа У. Н. испуњавала је све те молбе брзо и савесно и, готово увек, с успехом. VI Резолуција: На годишњој скупштини Удружења наставница, одржаној 16 марта т. г., у присуству изасланица свих београдских женских друштава, донета је следећа резолуција:

I. Да се поднесе представка господину Министру Просвете: да се у све женске гимназија и женске учитељске школе постављају жене за директоре. Овај захтев није основан само на праву, него и на основу рада и успеха које су жене, као директори женских гимназија, за ово кратко време показале. 11. Поводом измене програма и израде нових уџбеника за средње школе, скупштина је изразила жељу: да се у програме уведе морално и грађанско васпитање као специјалан предмет, а да се тај принцип изграђивања моралне и социјалне личности ђака спроведе и кроз методу рада у свима предметима.

Десанка Максимовић : Зелени витез

Београд, 1930. „Драги, прошао је крај прозора витез зелени: пo врту су остале нечије зелене стопе." Збирка топлих, пролетњих, изванредно женствених и устрепталих песама то је нова књига Г-ђице Десанке Максимовић. Г-ђица Максимовић уме да зачара речима, као музиком. Да учини да изгубимо себе, и мисао, и да останемо само у осећању, под сугестијом тих стихова од ноћи и од злата, од тишине и од звукова, од смеха и од јецања. Ова поезија, у тренутку кад нам дочарава природу био то пеизаж, или збивање, или ма шта друго никад није дескриптивна. То је оно што је најбитније код Г-ђице Максимовић: она нам природу даје не онакву какву је гледа очима, већ

какву је носи у срцу, и зато, кроз њене речи, ми у ствари не видимо слику пред собом, већ је осетимо у себи: „Како тужно пада сен на гopa зеленило, како је страшан ноћи изненадни нестанак, како невидљива птица тихо тад на грану како је слатко у тај мах ићи на састанак бору у долини, старом већ хиљаду лета. (Писма из шуме, II) Г-ђица Максимовић има за сваку, и најнезнатнију стварчицу у природи читаво благо љубави. Она има осмех и за цикламу у трави, и за росу на влату и за паука у шуми. И има једну велику и топлу самилостза све: „О птицо горска, не цвили, не ломи руке црне. У шумске зелене двери падају ватре громова, и питоме сестре срне и мале пузавице звери без лисних остају домова“ (Оборено гнездо) Та самилост није само за живе створове, није само за мраве од чобана погажене, није само за пчеле што их је град побио, ни за птице

убијене већ прелази и на мртве ствари, на пресушено пусто речно корито, на крст што стоји усамљен кpaj сеоског друма („Да ли је, као што га на брегу виде очи моје и у вечности тако суморан и сам?), на празне, опустеле кошнице кроз које „ветрови хладни косе“. Нешто тако топло и драго у тим стиховима дирне нас и потресе. Љубавне песме у овој књизи све имају сетни неки колорит, и често су дубоко импресивне и својом унутрашњом дражи и својом музиком речи. Ту је можда најјача сумња. Не верујем у твоје шапутање речито што га у сутоне слушам стидљиво. Сумња дршће, куца у мени вечито, као друго тамно моје срце невидљиво. Ја сумњам да судбине тајне промисли воде нам срца и жуђења њихова. (Сумња) Љубавна поезија Г-ђице Максимовић има једну топлу непосредност, у исти мах благу и једноставну, која чини да нам ти стихови постају све

блискији што дубље залазимо у њих, и све нас снажније привлаче. У ствари, та два мотива љубав и природа овде се врло често допуњују и чине изванредно хармоничну целину: »Пријатељу, опрости ми и не замери ако за птицом првом што нас буде веселила, ако за ветром првим што се стазом намери, одем занета, у час кад ти се крај мене (Писма из шуме, II) Међутим, у једном издвојеном одељку „Зеленог витеза" Богумилова молитва Г-ђицу Максимовић налазимо донекле друкчију. Ту она захвата шире и дубље, и даје нам поезију мисли, која ипак не губи драж топле лирске устрепталости. Кад се склопи ова књига, и нехотице падају на памет речи које је негде неко написао: „Све што знам, научило ме је срце“. Београд

Д. Пилковић

Стручне учитељице женских занатских школа

На састанку, који је био прошлога месеца у Женскоме Клубу, ради захтева жена према новом чиновничком закону, биле су присутне и учитељице занатских школа. Давно се води праведна борба да се спроведе потпуна равноправност на основу начела: „за једнак рад једнака награда" за оба пола. Док се срећније жене у сређеним положајима боре за свој заслужени додатак, траже праведно изједњачење са мушкарцем, дотле видимо у нашим редовима читав слој учитељица стручних школа, које нису изједначене ни са нашим осталим женским чиновницима. Учитељице женских занатских школа у границама предратне Србије радиле су деценијама у вези са Женским Друштвом и биле су намештеници појединих његових подружина. У овом положају нису могле ни помислити на какву организацију у интересу побољшања свога положаја. После рата прешле су исте учитељице у надлежност Министарства трговине, које им даје плате и осигурало им пензије. А поред тога остају и даље у органској вези са појединим друштвом, које се путем општине стара за издржавање тих школа. Сад нам пада у очи да, док су друга надлештва изједначила своје чиновнике, то са учитељицама женских занатских школа није учињено. У њиховим редовима видимо различите квалификације. разне степене, чак категорије. Пробуђене и свесне учитељице женских занатских школа увиделе су да је дошло време да се и оне саме постарају за своје животне интересе и да удружене извојују своје заслужено право. За то су ступиле у Организацију учитељица основних школа, која их jе свесрдно дочекала и примајући секцију стручних учитељица у своју средину, назвала се: Организација учитељица основних и стручних школа. У исто време, пред израдом новог чиновничког закона, јавила се и Организација наставница обртне школе из Сплита. Решено је да заједнички поднесу меморандум министру трговине, тражећи праведно разврставање и законито изједначење. Женска друштва симпатично прате покрет својих верних сарадника, а на меродавном месту, где се увек осећала правичност, надамо се, неће се разочарати. У редовима стручних учитељица видимо не само вредне раденице, него и снаге одличне спреме, које су написале уџбенике, приређивале значајне изложбе, председавале испитним комисијама и спремиле генерације одличних учитељица. Оне шире кроз земљу дух мира и задовољства, јер су оне носиоци идеје рада. Панчево.

J. Познанова

Хенри Форд за промицање васпитања

Читамо у њујоршком родитељском часопису, отворено писмо на Хенри Форда, које му је у име родитељског удружења управио друштвени предсједник Хехт и које гласи: „Драги господин Форд: Према једном извјештају Удружене Штампе сазнајемо, да сте одлучили остатак свога живота посветити промицању васпитања и развијању виших идеја, те да сте у ту сврху спремни потрошити своту од око стотину милијуна долара. Дозволите, да вам изјавимо наше велико удивљење на тој сјајној одлуци, за коју смо сигурни да ће бити од големог и далекосежног утјецаја по амерички живот, јер смо убеђени у то, да је васпитање темељ сваког напретка. Познато нам је, да сте већ дуго времена заинтересовани у пружање потребне техничке спреме младим људима, којом се они оспособљавају за занат или за звање. Надамо се, да ћете спремајући свој нови програм показати и свој интерес за васпитање жена. Ипак желимо да вас упозоримо на један позив, у који улазе и једни и други, једнако мушкарци као и жене, а за који не добивају потребно и одговарајуће васпитање. То је позив родитељски. Рађање и одгајање деце биће увијек најважнијим потхватом, који подузимљу било који мушкарац или жена. Зашто, да им се онда за њ не пружи потребна спрема? Зашто да се и њима не пружи једнако образовање, каково пружамо нашим младићима у агрикултурним школама, где уче о гајењу перади и стоке? Сви увиђамо, да је потребно стручно знање за свакога ко жели да постане вјештим електричаром, слагаром, болничарком итд. Али како може велика већина младих људи и жена да се прихвати одгајања дјеце што је признато једним од најтежих послова на свијету, без икакове претходне и те како потребне спреме, која би их оспособила за савјесно испуњавање тога задатка? И баш ради потребе тога практичног васпитања желимо да задобијемо ваш интерес. Многи научењаци, васпитачи, социјални радници и здравствени ауторитети располажу великим знањем у питању његе и васпитања дјетета. Разне установе у којима се испитује развој дјетета и које издржавају различите наше универзе, нагомилале

су читаво благо знања о природи дјетета и његовим потребама. Но noтребно је, да се то знање рашири међу мајке, како би се оне могле њиме послужити у својим домовима. Вјерујемо, господин Форд, да бисте ви могли утјецати на читаву будућност америчку помажући да се васпитају родитељи, који ће одгајати будућу, бољу дјецу народа. Треба упознати матере с темељним принципима исхране, дисциплине, васпитања карактера, сексуалног васпитања, па на тај начин помоћи, да се осигура будуће здравље, карактер, успех и cpeћa дјетета. Дјеца постају великим дијелом оно, што родитељи из њих начине. Увјерени смо да би ваша настојања и иметак посвећени унапређењу родитељског васпитања могли бити од много темељитије и далекосежније користи, него ли кад би се употребили на икојем другом пољу васпитања. Издавачи овога листа као представници родитељског удружења спремни су да Вам увијек послуже у развијању и провођењу големог програма васпитања родитеља. Са жељом, да се и наша јавност заинтересује за ово важно питање доносимо овај чланак пред позване очекујући да изјаве своје мишљење. Загреб

Ј. Колин

Конгрес интернационалног женског савеза

Од 26 маја до 6 јуна одржаће се у Бечу петогодишњи конгрес Интернационалног женског савеза. Припреме за овај конгрес су веома велике. На конгресу ће се говорити о свима питањима, која интересују чланице женских удружења целога света, па такође и наше жене. Третираће се актуелни проблеми по комисијама, којих има 19 на броју, а то су: комисија за васпитање, за мир и арбитражу, за правни положај жена, за женске позиве, за штампу, за финансије, за једнак морал, за јавну хигијену, за заштиту деце. У раду свих тих комисија биће дозвољено учествовање званичним делегатима нашега Савеза, који ћe у комисијама имати дужност да подносе извештај о раду у дотичном делокругу код нас у земљи, и да активно учествују у дискусији свих проблема, стављених на дневни ред. Поред радова по комисијама, бићe приређене вечери са конференцијама и дискусијама. Прво јавно вече биће свечано отварање конгреса, на коме ћe делегате поздравити председница Аустриског женског савеза, представник владе, представник бечке општине, председница Интернационалног женског савеза Леди Абердин и представнице свих присутних националних савеза. Друго вече биће посвећено омладини, и на томе вечеру ћe се говорити о следећим питањима: нове женске генерације у професионалном животу; које социјалне дужности младе девојке могу примити на себе; какав утицај могу вршити младе девојке на политички

Dpoj 7 и 8

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Страна 3