Женски покрет

носу према привреди, техници, становништву и побољшању расе. Обавештења се могу добити од госпође Janet Chance, London WC2, 10 Adelphi Terrace и од госпође M. Martin, Ženeva, 12 rue Carte.et.

Интернационални конгрес за морално васпитање од 23—28 септембра у Паризу, Сорбона. Теме: Историја према моралном васпитању. Удео дисциплине и самовладања на моралном васпитању. Разне методе у моралном васпитању. Детаљнија обавештења даје госпођа Marija Butts, Ženeva, 44 rue des Maraicbers. Пријаве прима M. А. Schleicher, Paris XVI, Rue Michel-Ange 8.

Светска лига за сексуалну реформу има IV конгрес од 14—21 септембра у Бечу. На дневном реду су између осталога следећа питања: Становањска беда: сексуалност и душевни живот; рационализација рађања и економија људи; сексуалност и правни поредак. Обавештења даје: Zentralbüro der Weltliga für Sexualreform, Berlin NW4O, In den Zelten 10 (Institut für Sexual-Wissenschaft). се; њено одело постајало је све поцепаније, али она је студирала ватрено и поред тога зарађивала онолико колико је било потребно за бедни живот. Све те неприлике је нису спречавале у томе да скупи огромно знање, да изоштри логику, да се извежба у сјајног говорника: била је у своје доба један између најславнијих америчких оратора. Њен карактер је за то време постао одлучан и непоколебљив. После положеног испита била је позната као парох у Сар Codе у држави Massachussets, где је остала седам година. Њена црквена општина је с почетка није примила баш најљубазније, јер жена-свештеник била је необична појава, али после су је сви искрено заволели. Живот Ане Шо увек се одлучивао према тешкоћама које су наилазиле. Као парох је увидела да би било од велике користи, ако би нешто разумела о медицини и одмах се упише на медицински факултет у Бостону. Три године је радила тако да је савесно вршила свештеничку дужност и заједно била студент медицине, и још је пoмагала у једној суседној парохији.

Три пута недељно је одлазила у Бостон на предавања. Постала је доктор медицине и била прва Американка са свршеним теолошким и медицинским факултетом. Године 1885 се веома заинтересовала за апстинентски покрет и за феминизам. Да би могла служити овим вишим циљевима, она напушта своју парохију. Постала је агитатор за женско право гласа; и сва се предала покрету жена. Удружила се са великим вођом америчких жена, Susan Anthony, и непрестано радила на пропаганди за феминизам. Благодарећи њој за кратко време је порастао број чланова женске организације у Massachuetssu од 17.000 на 200.000. Године 1904 била је изабрана за председницу Савеза масашуетских женских организација, које су се бориле за право гласа и остала је на томе месту 10 година, испуњеним преданим радом. Кад се 15 марта 1888 основао Савез америчких женских друштава, била је изабрана у његову управу, а истовремено при оснивању Интернационалног Женског Савеза била је изабрана за председницу комисије за женско право гласа.

Као грађанка своје земље била је Ана Шо прожета највишим идеализмом, а њен практични рад одликовао се увек једним промишљеним системом. Имала је невероватно стрпљење, огромну толеранцију, храброст и енергију, коју није могао смањити никакав неуспех у раду. Двадесетпет година свога живота посветила је женском покрету. На интернационалним конгресима је била она прва жена-свештеник и скоро ни један конгрес ни Савеза ни Алијансе није пропустила. После светскога рата и после победе женског права гласа, одлучила је да се опет посвети свештеничком позиву. Али, у томе ју је замолила американска Лига за мир (Leaque to enfurce раесе) да својим сјајним говорничким даром служи циљевима те лиге. У томе времену била је већ 72 године стара и напор да говори на један дан неколико пута на великим скуповима и путовања које су била скопчана са овом агитацијом, учинили су да је подлегла запаљењу плућа и у својој кући, у Мајлану, Пенсилванија, умрла је 2 јуна 1919 године. Др. Ана X. Шо је била кроз цео свој живот верна патриоткиња и

снажна пионирка, али пре свега и у највећој мери била је велика филантропкиња. Она је била неустрашива и све је могла да подноси. Њена несломљива енергија којом је довршила своје студије на теолошком и медицинском факултету и с којом се доцније залагала за социалне реформе, све то је допринело, да је pостала женама и својим сарадницама светао пример. Њен неуморни рад је био посвећен свима класама, свима људима. Владалац једне велике европске нације је код неког пријема истрајао на томе да се не дигне, да може сачувати своје снаге за свој рад. Велико и искрено је било и поштовање сиромашних и бедних, које су гајили према њој. У њену успомену основане су зацужбиnе: за политичке студије на Bryn Mawr Collegu, за медицинске студије на стручној школи за лекарке у Филаделфији и столица Ane Howard на Barbard Collegu у New-Yorku. Ana Howard Shaw je била жена на коју може бити америчка нација горда.

Elizabeta Sears.

Одредба нашег новог Кривичног законика o прекидању трудноће

Наш нови Кривични законик који важи од 1 јануара 2930 год. садржи одредбе у §§ 171,172 и 173, које одређују казну за случај намерног побачаја. Казна се растеже на жену која изврши побачај, а такође и на лица која би јој при томе помогла. Прекидање трудноће дозвољено је само у томе случају, ако је живот жене или њено здравље у опасности. Важе дакле само медицинске индикације, а не и социалне. Наравно да мора ту врсту прекидања трудноће извршити лекар који мора сваки такав случај пријавити властима и који сме тек на основу мишљења нарочите лекарске комисије извршити побачај. Члан 173 Кривичног законика овлашћу Министарство народног здравља да изда нарочиту уредбу према којој треба да се управља лекар у таквом случају. Ову уредбу прописало је сада министарство (Службене Новине број 105 од 10 маја 1930 год.) и према члану 172 Кривичног законика, који тражи да морају лекар и бабица пријавити довршење започетог побачаја, министарство је такође прописало уредбу која је објављена у истоме броју Службених Новина. Одредбе новог Кривичног законика, које говоре о побачају, доносимо у следећем: § 171. Трудна жена која сама свој плод побаци или другом до-

пусти да јој то учини, казниће се затвором до три године. У особито лаким случајевима може суд ублажити казну по слободној оцени, а ванбрачну матер, ако је сама извршила побачај, и ослободити од сваке казне. § 172. Ко трудној жени на њен захтев или пристанак да како средство или учини да плод побаци, казниће се строгим затвором. Ако то учини лекар, апотекар, бабица или лице које то врши за награду, казниће се робијом до пет година. Лекар или бабица казниће се затвором до годину дана и у случају ако већ започети побачај доврши а о томе не извести надлежну власт у року од три дана. § 173. Ко трудној жени да какво средство за побачај или га сам према њој употреби а без њене воље и она плод побаци, казниће се робијом до пет година. Ако жена од тога умре, учинилац ће се казнити робијом најмање пет година. Heћe се казнити лекар који трудној жени уз претходну пријаву власти а на основу лекарског комисијског мишљења правилно изазове прекидање трудноће или побачај да би јој спасао живот или отклонио неизбежну опасност по њено здравље, кад то никаквим другим начином није могуће. О образовању комисије Министарство народног здравља издаће нарочиту уредбу.

Књижевност

Д-р Ксенија Атанасијевић: Философски фрагменти, књига друга, Београд 1930, стр. 240, цена 30 дин. Недавно је изашла из штампе друга књига Философских фрагмената г-це д р Атанасијевић. То су етичка расматрања дата у облику афористичком. Добар посматрач човека, г-ца д-р Атанасијевић нам у оригиналном стилу, са свом лепотом израза, пружа психоанализу људи нашега времена. Књига снажно прикива нашу пажњу. Ми је са задовољством препоручујемо својим читаоцима.

Даринка Николић. О прослави 25 годишњице Дома ученица средњих школа изашла је занимљива књижица о оснивачу и творцу Дома г-ци Даринки Николић, професору и познатој просветној и јавној радници,

из пера г це Лазаревић, професора. Ту је испричан неједноставан живот пун рада ове ретке жене. Најпре интересантно школовање у Русији, у Смољном институту, па затим се ређају догађаји: повратак у Србију 1889 и наставнички рад, оснивање Кола Српких Сестара 1903, оснивање Дома ученица 1905 и зи дање зграде гимназије са интернатом. Страдања г-це Николић за време рата када је Бугари протерују. Улога Дома за време рата и обнова после ратова, нова зграда Дома, и најзад оснивање друштва Мајке Јевросиме и Француско српског забавишта. Све су то били велики послови у којима је са пуно воље и пожртвовања радила и још и данас неуморно ради г-ца Николић. Књига се чита као роман. Продаје се у корист „Друштва Мајке Јевросиме". Ми топло препоручујемо ову романсирану биографију. Halide Edib: The Turkich ordeal. John Murray, London, 408 страна, 21 шилинг. Ову књигу написала је жена, која живи сада у прогнанству, али која је још пре садашњег стања у Турској имала тамо веома значајну улогу у женскоме покрету. Написала је своје успомене из година 1921 до 1922, кад је била у Турској борба за слободу и државну независност. Она је имала великог удела у тим бурним временима и утицала је на састав владе. Јунак њеног приповедања је прости анатолски сељак. Она осуђује површно европеизирање Турске, јер види како су потребне њеној земљи, коју воли без шовинизма, дубоке социалне реформе, које се остваре преко ноћи.

Белешке

Жена изасланик на вишем течајном испиту. На предлог Главног просветног савета, г. Министар просвете је наименовао г-цу Малвину Гогић, професора, за свог изасланика на вишем течајном испиту у Женској гимназији у Нишу. Г-ца Гогић је већ отишла да изврши до дељену дужност. Штета је што се и друге две кандидаткиње Просветног савета г-ђа D-r Милица Богдановић, професор из Загреба, и г-ђа D-r Исидора Секулић, професор из Београда, нису могле примити ове дужности.

Шири састанак Женског Покрета у Београду. 20 маја т. г. одржао је Ж. П. у Београду шири састанак управног одбора и редовних чланова, на ком се расправљало о нацрту закона о службеном односу кућне и газдинске послуге. Предлози, које је предложила управа за измену и до-

пуну нацрта, били су примљени једногласно. Састанак је био добро посећен, дебата жива.

Саројини Наиду, о којој смо пре кратког времена писали у нашем листу, постала је после аретације Гандија и његовог заменика вођа индиских националиста. Али убрзо затим су енглеске власти у Индији ухапсиле и њу. Саројини Наиду је била аретирана 21 маја у Дарасани, где је трајала борба између индијских добровољаца, који су се борили под вођством Саројини Наиду и полицијом два сата. Уједно ča њоме је било ухапшено још око 200 добровољаца, међу којима се налази и трећи Гандијев син. У судској служби у Немачкој сада је запослено 74 жене.

Немачке лекарке протестују. 359 немачких лекарка потписало је једну петицију, одсеку за реформу казненог законика немачког парламента. Ове лекарке траже да се укине онај параграф, који одређује казне за жене које изврше побачај. Оне траже да се побачај сме казнити само, ако га не изврши апробирани лекар, или га изврши апробирани лекар, а не обраћа довољно пажње операцији, или га изврши против воље жене. Ако би одсек отклонио овај предлог, оне предлажу следећу одредбу: Ако је трудноћа прекинута од апробираног лекара по свима правилима лекарске вештине потребна због живота или здравља матере, побачај се не казни. Такође се не казни побачај, ако га је извршио апробирани лекар због социјалне или економске беде жене и на њен захтев.

Подвиг једне Енглескиње. Кроз цео свет је прошло име Еми Џонсон храбре младе Енглескиње, која је сама прелетела 6150 километара и стигла из Енглеске за 22 дана у Аустралију. Ова пилоткиња је стара тек 22 године. На путу је задесило неколико непријатних момената, нарочито су биле неповољне временске прилике кад је летела преко Индије. Кад је била на путу међу западном Индијом и Аустралијом, 24 часа није било никакве вести о њој.

Две најтеже вештине у свету јесу: вештина владати људима и вештина васпитати их. Кант

Васпитајте жене, то је најбољи начин да се васпитају људи! Легуве

Поштујте жене, јер оне уплићу небеске руже у земаљски живот! Шилер

Страна 4

ШТАМПАРИЈА ЧОЛОВИЋ И МАЏАРЕВИЋ - МАКЕНЗИЈЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. БЕОГРАД. ТЕЛЕФОН 11-42 и 47-3 5

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број 11 и 12