Женски покрет

ље, која и ако је католичка, и ако сматра породицу ћелијом државе, ипак признаје у своме законодавству, у погледу држављанства, једнакост жене са мушкарцем. Кратак преглед на рад Конференције. После месец дана интензивнога рада, свакога дана седнице и пре и поподне, а често и увече, конференција, на којој су учествовали најчувенији правници света, закључила је свој рад, не доневши оне резултате, који су од ње очекивани. Говорећи у опште (о резултату рада у свима комисијама), одгонетка резултата испод очекивања лежи у томе, што се и од ове конференције очекивало више но што она може да да, т. ј. очекивало се више конкретног резултата. То је очекивање било погрешно. Ову прву конференцију за кодификацију је требало схватити као један покушај, као једну пробу, испитивање, опипавање, сондирање терена ,за будући конкретнији рад. Сва друга очекивања, морала су донети разочарења, Педесет и неколико држава учествовало је на њој; држава разне расе, народности, религије, културе, држава разних континената. Педесет и неколико разних законодавстава, (која су само последица оних напред наведених разлика) и толико исто разних интереса сукобило се на овој конференцији У погледу на рад и резултате комисије за питање држављанства, може се рећи да је она била свесна свих тешкоћа од самога почетка свога рада. Самом раду комисије предходио је један напоран и прецизан рад комитета правника, и после комитета правних експерата. Али, проблем држављанства је врло компликован проблем, а осим тога oh се дотиче најосетљивије тачке државне. појма њене суверене власти. Проблем држављанства је изванредно деликатан проблем, јер је он један битно политички проблем, који је од огромног интереса по живот државе за све време њенога развитка. Као што је за постанак државе потребна извесна популација, тако је исто она потребна за њен опстанак и за њено трајање. Конференција је стога била свесна, да је тренутно немогуће помирити помоћу трансакционалних правила, виталне инересе држава. према којима се државе у питању држављанства деле на емиграционе и имиграционе. Резултат конференције може изгледати скроман, али мора јој се признати да су тешкоће биле непребродиме. Ма да је са крајњом обазривошћу отклањала могућност конфликата, који су последица разноликости унутарњих законодавстава, није јој пошло за руком да већ сада постигне свој крајњи циљ, т. ј. доношење једне конвенције, којом би интегрално био решен проблем држављанства. Текстове. које је ипак успела да донесе, и који ће, ратификовани, имати снагу једне конвенције, служиће свакако као одређена индикација, која одговара постојећој тенденцији модификовања (у извесној могућој мери) извесних принципа, који су још на снази. Женски захтеви.*) У погледу држављанства жене, конференција је учинила колико се од ње најбоље могло очекивати. Сва већа или другојача очекивања била су упућена на погрешну адресу. Врло јс чудноватода чак ни Макмилан, која је правник, и која је говорила у име Интернационалне феминистичке алијансе а која је како сама каже, тридесет година проучавала питање држављанства,

није била на чисто са једном за сваког правника основном ствари: да је ова конференција, једна међународна конференција, на којој само државе имају нешто да кажу, т. ј. представнице држава као таквих, а не представници »мушкараца« или »жена«, или »мањина« или »бродовласника« и т. д. (јер и ови. последњи могу се једнога дана по тој логици појавити и тражити да буду саслушани јер се ради о њиховим интересима). Друго преставницама феминистичких удружења није било јасно, да од конференција за кодификацију међународног права не могу ни тражити ни добити »грађанска и политичка права за жене« (у своме говору Макмилан каже: »са нашега гледишта није битно да се уклоне апатриција и двоструко држављанство, већ да се жени да најбитније од свих права — право да бира своје држављанство). већ да се зато морају обратити својим владама, и то издејствовати код свога парламента! Јер шта је задатак кодификационе конференције? Да кодификацира међународно право, или обично речено да се сагласи са оним, што ће од сада у извесним питањима важити као међународни закон. А шта је закон, и како он постаје? Закон је израз потреба једнога извеснога доба, он се не ствара насилно, он постаје сам собом, он се формира као последица потреба свога доба. Пошто се на конференцији уз велики труд и детаљно проучавање највећих празничких капацитета није могло ништа напредније изгласати (у смислу феминистичком), доказ је да је наше доба још недовољно напредно, доказ је да су жене у својим сопственим земљама још сувише мало успеле у својим циљевима (т. ј. у погледу измене унутрашњег законодавства у своју корист), јер да је на конференцији било бар две трећине држава са напредним законодавством у феминистичком смислу, та би тенденција морала наћи израза и у међународном правилу, које је имала да фиксира конференција. Дакле, цело апеловање на конференцију, у смислу коме су чиниле претставнице женских друштава, било је депласирано. На завршетку њихових говора претседник комисије је сам казао, да су оне саслушане само из куртоазије, а не на основу њиховог права. Жене чланови владиних делегација на конференцији, оправдале су потпуно очекивања која су била управљена на њих, само тих је жена било мало. Од педесет држава, које су учествовале, само је девет држава узело по једну жену у своју делегацију, и то: Америчке Сједињене Државе, Немачка, Енглеска, Ирска, Белгија, Финска, Холандија, Чехословачка и Југославија. Ето, то је опет било место и поље рада феминисткиња, да у својим земљама, код своје владе израде да жена буде узета у владину делегацију јер је велика разлика да ли ће се при дискутовању јавити пет жена или педесет! Сам тај број већ утиче на конференцију позитивно у феминистичком смислу, па макар да је само половина од њих добила реч, ситуација би била далеко другојача. Пошто је комисија имала један огроман посао пред собом, то је свима члановима делегација, како мушким тако и женским, скретана пажња да своје говоре стилизују што краће и конкретније, како би све дошле на ред, и како би се свакоме говорнику омогућило да бар по једанпут добије реч о сваком питању. Из тога разлога су и женски делегати, приликом дискусије о питању државњанства удате жене имале једно кратко одређено време, које је свака испунила разлозима и чињеницама, који су јој

изгледали најпогоднији да буду изнети пред један чисто правнички форум. Из тога разлога оне нису биле у могућности да оперишу са другим аргументима, да би оправдале оправданост феминистичких захтева. Али, зашто се онда ни једна од оних других незваничних говорница. којима је дата прилика да једног вечера бране ту ствар, није нашла да удари по оном тврдом ораху, који се увек као најглавнији противуаргуменат истиче? Ни једна се није потрудила да га разбије, па да видимо сви шта је у суштини тај најглавнији контрааргуменат, који се зове јединство породице? Оно што је јединство породице некада значило, то оно не значи данас. Некада је породица изгледала овако: девојка са миразом или без мираза седи и чека мужа. Кад се уда, муж је обично по годинама и по образовању далеко испред ње. Жена је у сваком погледу потчињена, изван породице не зна ништа, не треба никоме, не може ништа, и стога је њена зависност и подређеност у породици још већа. Данас је брак један акт, драговољан са обе стране мушкарца и жене, који су и по годинма и по образовању у могућности да живе самостално, угодно и корисно и изван брака а то је врло важна чињеница зато су данас и муж и жена равноправни (наравно не говорим о браку где се или једна или друга страна продала за новац). Данас ми имамо врло срећне бракове где жена и муж ниу исте расе, ни исте народности, пи исте религије, ни истог занимања, па да ли се неко подигао противу тога, да ли има некога, који тврди да је јединство породице угрожено или немогуће, зато што је жена католикиња а муж православан, или зато што је муж Грк а жена Српкиња, или зато што је муж лекар а жена професор. Појам јединства породице не лежи данас у једној заједници, у којој жена има да се у свему недраговољно потчини мужу, као свако малолетно створење, већ у слободном избору, у слободној вољи човека и жене (човека и жене, који су на равној нози), да створе ту заједницу, која се зове породица. и да је сачувају, па ма и не били истог држављанства.

*) Са мишљењем изложеним v овоме пасусу не слажемо се. Уредништво.

Анка Гођевац.

Белешке

Прва жена наставни инспектор у Министарству Просвете. Госпођица Малвина Гогић, професор, постављена је за стручног инспектора у Министарству просвете. То је прва жена на овом пложају у Министарству. и ми честитамо ново звање г-ци Гогић са искреном радошћу. Госпођица Милена Атанацковић позвата је у Женеву за јесење заседање (септембар) Друштва Народа. Позив је дошао на препоруку интернационалних женских организација, који имају у Женеви свој сталан међусобни одбор. Госпођица Атанацковић биће додељена информационом одсеку Друштва Народа да упозна организацију и рад ове установе. У Женеви остаће три недеље. Овај посао можемо сматрати као признање за рад, који врши госпођица Атанацковић у интернационалним организацијама. Искрено и срдачно честитамо. Жене професори на Интернационалном професорском конгресу. На овогодишњи Интернационални конгрес професора, који ће се одржати од 16 до 26 јула т. г. у Брислу (Белгији), делегиране су и наше две истакнуте просветне раднице: г-ца Д-р Милица Богдановић, професор из Загреба, и г-ца Катарина Богда-

новић директор Женске гимназије у Нишу. Г-ца Д-р Милица Богдановић је одређена за референта о Питању преоптерећености ђака у средњим школама: г-ца Катарина Богдановић је референт о Раду и резултатима Подмлатка Црвеног Крста у средњим школама код нас. У званичној делегацији. поред њих, одлазе гг. Дивац и Ђерић, и од стране Министарства Просвете г. Драгослав Илић, начелник средње наставе. Поред ове званичне постоји и незванична делегација наших млађих наставница. Оне ће присуствовати Интернационалном професорском конгресу и пропутовати Белгију у времену прославе њене стогодишњице. Ту су г-ђе Десанка Павловић и Милица Барјактаревић, и г-це Катарина Костић Живка Мицковић, Даница Петровић и Наталија Рајковић, професори.

Успех Удружења наставница. Удружење наставница је успело да, потпомогнуто од Министарства просвете, пошаље своју чланицу, врло вредног вишегодишњег секретара Удружења, г-цу Радмилу Јовановић, професора, за време великог школског одмора у Женеву ради проучавања швајцарских просветних установа, нарочито нових школа, педагошке изложбе дечје литературе и да присуствује циклусу предавања Лиге жена за мир и слободу, који he се овог лета нарочито одржати у Женеви за просветне раднице и интелектуалке из свих страна света.

„Ореn door international". Нашим читаоцима је позната ова најновија женска организација којој је циљ д спречи доношење нарочитих закона за радну жену. Управа ове организације имала је прошлог месеца свој састанак у Женеви приликом конференције Интернационалног бироа рада. Управа је закључила да одржи своју идућу скупштину године 1931 у Штокхолму на којој ће бити главни предмет расправе »једнака награда за једнак рад«. Поводом тога питања организација ћe израдити нацрт једне конвенције и трудиће се да је прими Интернационални биро рада.

Други женски доцент на бечком медицинском факултету постала је ових дан Др. Кармен Коронини и то за патолошку анатомију. Она-је из своје струке објавила до сада већ научних радова, који су по мишљењу стручњака одлични..

Интернационална Алијанса за женско

право гласа долази у нашу земљу.

За време конгреса Интернационалног женског савеза била је у Бечу такође седница управног одбора Интернационалне алијансе за женско право гласа, чији су чланови наше земље Алијанса женских покрета и Југословенски женски савез. Од наших жена су присуствовале седници: госпођица Милена Атанацковић, као други секретар Алијансе; госпођа Лепосава Петковић у својству председнице Ј. Ж. С.; место претседнице Алијансе женских покрета њена заменица госпођа Мира Водварка-Кочонда из Загреба. Међу осталим је било на седници Интернационалне алијансе закључено да ће она одржати у марту или априлу идуће године седницу своје управе и седницу комисије за мир и Друштво Народа у нашој земљи. Ова вест ће сигурно обрадовати све наше свесне жене. Учињена нам је тиме једна лепа пажња и једно лепо признање. О свима детаљима боравка наших драгих пријатеља и гостију из Интернационалне Алијансе, наш лист he обавестити благовремено.

Данашњем броју приложили смо чекове Поштанске Штедионице. Молимо све који приимају лист, и нису још послали претплату и текућу годину да се послуже чековима. Нарочито молимо претплатнике из Београда да то ураде. У исто време молимо да. због промене бројева, јаве тачне своје адресе. Нпш лист te издожпвп спмо пд претплпте. Зптп иснпено молимо дп нпше феминисткиње учине своју дужност. Ко је net псслпо ппетплпту, некп употпеби чек зп тп дп te сети фондп зп нпш лист или дп ппидобиЈе новог ппетплптникп и пошпље ппетплпту Улпзимо 9 ДР9ГП полгође, кппЈње је впеме послоти претплпту. администрацшл листа.

Страна 8

ШТАМПАРША ЧОЛОВИЂ И МАЏАРЕВИЂ - МАКЕНЗШЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. БЕОГРАД. ТЕЛЕФОН 11-42 а 47-35

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ'

Број 13—16