Женски покрет

Апел жена упућен политичарима целога света

„Ми, женске организације, у којима је организовано преко 40 милиона жена, жена које раде у разним правцима преко својих организација у 56 земаља света у циљу да олакшају међусобно разумевање и интернационалну сарадњу; Ми сматрамо за своју дужност да скренемо Вашу пажњу на страховите тежње, које стално расту и које се испољавају у штампи и у широкој публици, па чак и у круговима извесних влада, т. ј. да се дискутује о могућностима нових ратова; ово се чини, не обраћајући никакву пажњу на Пакт, којим су се државе одрекле ратова, и који је потписало 57 цивилизованих народа. Овакво држање баца сенку на националну част потписника. Пакта Бриан-Келог и прети директно омладини и целоме човечанству. Такво држање не може ине сме бити толерирано. Ми већ стењемо под тешким теретом наоружања и то у сред периоде трговинске депресије и економске кризе. У овом критичном моменту забринутости и нереда, тражимо енергичну акцију свих конструктивних снага. Ми изјављујемо да је рад за мир задатак који је најнужнији и који се намеће целоме човечанству. Стога апелујемо, не само на организације, већ и на појединце, а нарочито на жене које скупо плаћају прве тегобе новога живота, да сви схвате у овоме моменту важност личне одговорности и могућност личне акције. Тражимо од сваког појединца, да употреби сав свој утицај, на побијање идеје; да је могуће решити ма који проблем, прибегавајући сили оружја; апелујемо на сваког, да речима и акцијом ради на сузбијању психолошких узрока paтa: страха, незнања и грамжљивости, а да се не умори прокламујући јединство човечанства и међусобну зависност свих народа. Ми стога тражимо од Вас, најистакнутијих политичара cвета, који сте изабрани вољом народа, да се покажете на висини свога задатка сконцентрисавајући cвoje снаге и стављајући своју националну част у службу стриктног извршења и апсолутног поштовања Пакта Бриан-Келог, који је спасилац човечанства. Интернационални женски савез. Интернационална лига жена за мир и слободу. Светска унија жена за међународну солидарност. Светски комитет хришћанских унија младих девојака. Интернационална федерација универзитетски образованих жена.

Apel žen političarjem celega sveto

»Ženske organizacije, v karerih je organizirano okoli 40 miljonov žen, ki delujejo skoz svoje organizacije na različnih poljih v 56 državah sveta s ciljem, da olajšajo medsebojno razumevanje in inlernacionalno sodelovanje; Smatrajo za svojo dolžnost, da Vas opozore na strašne težnje, ki stalno rastejo in se pokazujejo v časopisju in širokih masah, in celo v krogih gotovih vlad, t. j. na razpravljanje o možnosti. novih vojtv, to se godi brez ozira na Pakt, s katerim so se odrekle države vojne in ki ga je podpisalo 57 civiliziranih narodov. Takšno postopanje meče senco na nacionalno čast onih, ki so podpisali Briandov-Kellogov Pakt in preti neposredno mladini in celem človeštvu. Takšno držanje je nemogoče tolerirati in ne sme se tolerirati. Vsi ječimo pod težkim bremenom naorožitve in to v periodi trgovske depresije in ekonomske krize. V tem kritičnem momentu brige in nereda, zahtevamo energično akcijo vseh konstruktivnih sil. Izjavljujemo, da je delo za mir naloga, ki je najnujnejša in ki je mora vršiti celo človeštvo. Zato ne apeliramo samo na organizacije, nego tudi na poedince, a posebno na žene, ki drago plačujejo prve muke novega življenja, da vsi v tem trenotku dobro razumejo važnost osebne odgovornosti in možnost osebne akcije. zahtevamo od vsakega poedinca, da izkoristi svoj vpliv za delo proti ideji, da je možno rešiti katerikoli problem s silo orožja; apeliramo na vsakogar, da se z besedo in akcijo bori proti psihološkim vzrokom vojne: strahu, nepoučenosti in nenasitosti in da se ne utrudi v delu za idejo o edinstvu človeštva in medsebojni odvisnosti narodov. Zato zahtevamo od Vas, najbolj uglednih političarjev svela, ki ste izbrani po volji narodov, da pokažete svojo veličino s tem, da osredotočite svoje sile in da postavite nacionalno čast v službo najtočnejše izvršitve in absolutnega spoštovanja Pakta Briand-Kellog, ki je rešitev človeštva". Internacionalna ženska sveza. Internaciorialna feministična aliansa. Internacionalna liga žena za mir in slobodu. Svetovna ženska unija za međunarodno solidarnost. Sveto Ani komite krščanskih unij mladih deklet. Internacionalna federacija univerzitetsko izobraženih žen.

Критични погледи нa југословенско женство * )

*) Прештампано из „Социалног Алманаха‟ дозволом уредништва.

Тешко је говорити о југословенском женству у смислу једне хомогене културне и социјалне скупине. До душе, појам постоји, али нема још пуне и праве садржине. Ту би му садржину морале дати оне заједничке женске организације у којима су Српкиње, Хрватице и Словенкиње. Али, те су организације још организација жена из појединих делова наше државе, а не организације југословенског женства за какве се оне декларишу. Оне још нису једно тело и један дух. Наравно да не мислим при томе на такву једнодушност би значила стерилну ра је различитих мишљења; таква јевнодушност. Мислим на једну радвноправност. Мислим на једну радну заједницу југословенскога женства, која би имала свој најјачи ослонац у једној јединственој културној и социјалној тeжњи, која би чврсто базирала на реалној истини нашега живота и чије би поједине акције ишле као зраци једној тачци, једноме циљу у органском склопу акција осталих озбиљних културних и социјалних покрета у нашој земљи. Такве су тежње могуће преко свих различитих гледања на политичке проблеме, јер другачије не би могла егзистирати ни једна национална заједница. У томе, што

наше женство још нема дубокога осећања социјалнога и културнога јединства, узрок је да наше заједничке женске организације не могу показивати великих успеха свога рада. Њихови напори нису у сразмери с постигнутим успесима. На почетку рада оне су се снашле пред огромним препрекама, које нису поставиле одмах у праву светлост. Хтеле су их пребродити са идеалистичким схватањима о раду и задатцима заједничких организација, а презреле су реално стање терена, на коме треба да започне један тежак, претежак посао. I. Покушаћу да покажем неке узроке, који спречавају да би почело стапање нашега женства у једну хомогену културну и социјалну скупину. Поделићу их на две скупине: 1. На узроке, које нам је наметнуо спољни живот. 2. На узроке, који су у нама самим. Истина, да постоји међу ове две групе узрочна реципрочна веза, али само до извесне границе, јер треба да је виталност појединаца и група снажнија од миљеа у коме се развија. Из прве скупине бих навела као најјачу сметњу огромну неписменост нашега женства. Неписменост

онемогућава употребу једног између најсолиднијих средстава зa ширење цивилизације и културе, т. ј. штампане речи, она спречава да се подиже жена из потчињености, да самостално мисли о себи и свом положају у породици, друштву и држави. Више је од половине жена изнад 6 година старости у нашој држави неписмена. Наводим из чланка Др. Лазе М. Костића „Писменост у нашој држави”. (Савремена општина, 1926 г., бр. 1) следећи преглед: Од 100 жена изнад 6 година чита и пише само чита неписмена 1.Северна Србија 16,05 0,44 83,51 2. Јужна Србија 8,14 0,29 91,57 3. Црна Гора 12,31 0,95 86,74 4. Босна и Херцеговина 10,09 0,28 89,63 5. Далмација 39,63 0,66 59,70 6. Хрватска, Славонија, Међумурје, Крк и Кастав 60,02 1,36 38,62 7. Словенија 87,47 3,68 8,85 8. Банат, Бачка, Барања 72,09 1,16 26,75 Краљ. Југославија 38,69 1,02 60,29 По тој статистици, којој је основа попис становништва од 1 јануара 1921 г., видимо да нема код нас полаганих прелаза из неписмености у писменост, него имамо огроман

скок из првих пет делова Словенији, а отуда опет велике скокове осталим двема покрајинама. Поред тога треба узети у обзир још и то да у покрајинама с великом неписменошћу отпада сигурно писмено женство само на мале варошице (учитељице, професорке, жене чиновника и т. д.), а да је маса жена неписмена. Сасвим је природно да од те масе не може доћи ни побуда за неки заједнички рад, нити је та маса спремна да прими побуде. Све заједничке акције остају на површини, изчезну без дубоких последица, недостаје им сугестивног заноса, који долази само од масе. Покрајине у којима је неписменост највећа, имају више од половине целокупнога становништва наше државе, и то мора да пресудно утиче на активност женства у тим деловима, а и на целокупно женство. Тако увек недостаје широке ресонанце за заједничко тражење тежњи. Неписменост неминовно повлачи за собом и несамосталност у сваком погледу и не допушта да би жене дошле до јаснога гледања на свој положај и због тога и не осећају потребе за промену. Несамосталност, која се односи на интелектуални живот, на социјални положај жене, на њен положај у породици и држави држи огромну масу жена у правцатом ропству и не да да јој се прошири хоризонт, да се пробуди у њој човек. Жена у таквим при-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИЈАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 октобра 1930. БРОЈ 19-20 ГОДИНА XI.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата: 48 дин. За иностранство 60 дин, Примерак 2 динара