Женски покрет

Резолуција и предлози за будући pад Југословенског жен. савеза

На овогодишњој Скупштини Југословенског женског савеза донете су резолуције и извесни предлози за будући рад, које доносимо у нашем листу, да би смо олакшали свима женским друштвима и нашим читаоцима, који нису присуствовали овогодишњој Скупштини, да се са њима упознају, у циљу да сви заједно што боље допринесемо остварењу свих задатака. Предлоге и резолуције доносимо по реду, како су на Скупштини донесене према програму. I. ПРОСВЕТНО-ХИГИЈЕНСКИ РАД НА СЕЛУ. Да Ј. Ж. С. у своме будућем раду сконцентрише своје снаге на што јачој пропаганди за просвећивање широких слојева наших жена. Савезни рад у томе правцу да се развија у смислу изложених реферата на Скупштини, и предлозима изнетим у рефератима, који гласе : 1. Свако Савезно друштво да узме за задаћу да свестрано проучи прилике свога краја; 2. Савезна друштва да настоје организовати сељанке, и да их припреме да помогну Савез у његовом несебичном раду ; 3. Ј. Ж. С. да изради нацрт, према коме би се кретао рад Савезних ' друштава у погледу организовања сељанки ; 4. Просвећивање жена на селу да се не сматра као један засебан програм, већ да стоји у вези са општим питањем о културном подизању села; 5. Ово просвећивање изводити у пуној колаборацији са осталим факторима, који раде на подизању села, као и са људима, који се баве подизањем села; 6. Да се не оснива никаква засебна организација или установа за просвећивање жена на селу, већ да се са постојећим установама (домаћичке школе, зимски пољопривредни течајеви, културна лига, која јe постојала пре рата и т. д.) прошири програм, у који да уђе и обрада материјала изложеног у рефератима, и да се изврши подела посла. 7. После завршене школе жене би помогле рад државе тиме, што би радиле у организацијама, које би Савезна друштва организовала на селу. Та друштва да помогну организовању Задруга за сеоске домаћице, које би се првенствено отварале по селима где постоје народне школе, или где су радиле домаћичке школе, или где стално раде домаћичке школе.

II. ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ. Резолуција гласи: Да Савез утиче да се у што краћем року донесе закон о грађанским школама, који ће уредити како програме тих школа, тако и положај њихових ђака и наставника. При изради закона да у комисију буду заступљене и жене. У погледу овог Савезног рада примљени су следећи предлози : 1. Настојати да се грађанске школе што више прилагоде потребама нашега народа, т. ј. онога краја у коме постоје ; 2. Да женске грађанске школе пруже ученицима најпотребније знање о вођењу напредног кућанства. У томе циљу да уз женске грађанске школе буду узорна кухиња, врт, шиваћи стројеви и сва модерна сретства за обуку у практичном вођењу кућанства. Уз мушке грађанске школе исто тако да буду радионице за мушке радове ; 3. Да се при пријему у учитељске школе не фаворизирају ђаци гимназија на штету грађанских школа, већ да се и једни и други примају под истим условима ; 4. У оним местима, у којима су у зградама грађанских школа смештене друге школе или установе, да се зграде поново доведу у исправно стање и врате грађанској школи. III. ПРОБЛЕМ ПОМОЋНИЦА-ДОМАЋИЦА (ДОМАЋА ПОСЛУГА) По исцрпним рефератима, у којима је на интересантан начин изложено, како би се могло радити да се најправилније реши ово тешко и важно питање, колико за домаћице, толико исто и за домаћу послугу, донети су следећи предлози : Да се тражи од Бановинских Управа или надлежног одељења Министарства трговине и индустрије доношење одредаба за установљене посебне стручне домаћичке школе, које би садржале следеће : 1. Домаћички практични течајеви за стручну наобразбу домаћица, које би претходно имале пет година практичног рада и ти течајеви би се морали завршити практичним испитима. После свршенога испита, домаћице би имале право да приме младе девојке, које би као шегрти провеле код дотичних домаћица-мајсторица, ради добијања стручне спреме за помоћнице-домаћица; 2. Организовати стручно продужне школе за помоћнице-домаћица; 3. У свима већим варошима да се оснују склоништа за незапослену домаћу послугу; 4. Организовати школе за домаћу послугу, које морају бити обавезне; тиме би се морално и социјално подигао сталеж домаће послуге ; 5. Потребно је основати организацију домаће послуге, т. ј. савез домаћинских помоћница. Овај савез треба да је у вези са берзом рада, где би домаћинске помоћнице нашле истинску праву моралну и материјалну заштиту; 6. Законом треба уредити радно време, које ћe се одредити споразумно са домаћицама; 7. Лекарски преглед домаће послуге треба свуда да врше жене лекари.

IV. ОПШТЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ. Да Ј. Ж. С. настоји код меродавних фактора : 1. Да се оснују модерно уређене саветодавнице за позиве, које се морају поверити стручним лицима; 2. Да се при конзулатима, који имају везе са нашим исељеницима, поставе и жене; 3. Да Ј. Ж. С. на основу наредбе Министарства социјалне политике и народног здравља, којом се укидају приватни намештенички бирои, захтева да се Савезним друштвима да морална и материјална потпора за организовање бироа за посредовање рада жена ; 4. Ј. Ж. С. да понови своју ранију одлуку, којом се захтева да нови Грађански Закон буде базиран на принципу равноправности грађана оба пола; 5. С обзиром на веома велики број тешких случајева, који се дешавају у нашој средини, Ј. Ж. С. тражи да се што пре успостави у нашој земљи женска полиција; 6. С обзиром на очајно стање зграда, у којима се налазе женске средње школе, нарочито у великим градовима, Ј. Ж. С. тражи да се још ове године унесе у буџет већа свота за подизање нових зграда; 7. Ј. Ж. С. тражи да се поднесе претставка Господину Министру Просвете, којом ће се тражити да се у све школе уведе као обавезни предмет „Настава о грађанским дужностима”. V. ПРЕДЛОЗИ КОМИСИЈЕ ЗА ЕМИГРАЦИЈУ. Да Ј. Ж. С. у своме будућем раду простудира и приступи повољном решењу следећих питања : 1. Да се заузме за доношење забране исељавања жена, које не познају језик земље усељења, а по готову аналфабеткињама, изузев жена и деце, која одлазе мужевима или родитељима ; 2. У сврху сузбијања трговине женама и децом, захтевати оснивање нарочитог бироа за сузбијање ове трговине при Министарству унутрашњих дела, и успоставити сарадњу приватних удружења и државних органа који раде у томе правцу; 3. Тражити да се омогући сједињавање породица, јер дуга раздвојеност породица уништава је морално и материјално; 4. С обзиром на случајеве бигамије, односно раставе брака, што се често дешава одобравањем склапања бракова у земљи имиграције, по законодавствима дотичних земаља, требало би да се конвенцијом са односним државама статуира, да се проверавање личног статуса појединаца не утврђује само заклетвом сведока, како је то обичај у подручју земаља где влада англосаксонско право, већ да се захтева да се за те податке морају добити документа од власти. земље из које ie дотично лице; 5. У земљама имиграције, у којима важи црквени брак, требало би настојати да се конвенцијом прибави заштита таквим браковима, који су склопљени у земљи емиграције, јер се често пута дешава, да та обострана важећа околност није у стању да заштити интересе напуштене жене, односно породице ; 6. Осигурати међународну конвенцију исплаћивања ренти породицама, ма и да не живе у земљи, у којој је пострадао њихов хранитељ; 7. Осигурати једнакост поступка, т. ј. једнака заштита и према страним женама : а) у земљи усељена ; б) за време транзита; в) за време превоза на броду ; 8. Код исељења потражити везе са женским организацијама у земљи усељења; Ј у 9. Тражити колаборацију жена са државним заштитним организацијама и тражити нарочито женску пратњу на путу железницом и водом, када има на броду већи број жена и деце.

VI. БОРБА ПРОТИВ АЛКОХОЛА. Југословенска женска заједница Трезвеност и здравље, упутила je Скупштини Ј Ж С. један апел, позивајући се на досадањи Савезни Р ад У погледу борбе против алкохолизма у нашој земљи, позивајући Ј. Ж. С. да помогне њихов рад, и да у будуће ради у следећим правцима : 1. Да се што више шири пропаганда буђења свести у друштву, да je пијење алкохолних пића недостојно културног човека, и стога радити на сузбијању алкохола, а нарочито на пропаганди да га матере не дају деци ; r 2. Да се у школама уведе антиалкохолна настава, и да се деца васпитавају у духу трезвености ; 3. Да се тражи да жена пијанице може слободно располагати имовином и зарадом мужевљевом у интересу породице; 4. Да се жени пијанице законом да могућност да она буде глава породице; 5. Да се у самом Савезу створи антиалкохолна секција, која би радила на томе питању и стајала у вези са друштвима која имају исти циљ. На основу овога апела и изложених предлога, Скупштина Ј Ж С донела je следећу резолуцију : Да Савез упути апел свима Савезним друштвима да раде на сузбијању алкохолима, и да помажу акцију свих друштава која имају за циљ борбу против алкохола; да се Савез заузме приликом доношења будућих закона, нарочито закона о општинама, да се донесу и такве одредбе које би ограничиле отварање крчма и кафана у циљу сузбијања алкохола у нашој земљи.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

OРГАН АЛИЈАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИћ

Београд. 15 децембра 1930. БРОЈ 23-24 ГОДИНА XI.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата: 48 дин. За иностранство 60 дин, Примерак 2 динара