Женски покрет

жаја, јер их је привукао глас о ораторском таленту претседнице г-ђе Петковић. Говор г-це Атанацковић о Друштву Народа био је главна и најпривлачнија тачка, за коју је већ унапред владало велико интересовање. Прво је управна чланица Савеза, г-ђа Павловић, из Панчева, поздравила гошће, na су сва панчевачка друштва изнела кратак извештај о своме плодном социјалном и хуманом раду, а затим је г-ђа Петковић говорила о раду појединих комисија у Савезу; публика је пратила сваку реч, са највећом пажњом. Г-ца Атанацковић је говорила тако убедљиво, да је сваки слушалац понео дубок утисак. Чули су жену, која је ишла да се упозна са Друштвом Народа, и умела је да изазове живу слику истакнутих држављана око зеленога стола, чије су речи већ допирале до нас, али сада су оне много јаче утицале кад их је изговарала жена , која је те утиске могла примити на лицу места. Наступање Југословенског женског савеза, са својим истакнутим раденицама, висок ниво свих тачака на дневном реду ове седнице коју су одмах сви слушаоци назвали Конгрес” подигао је моралну вредност жениног рада у нашој средини. Несумњиво је да ће Југословенски женски савез одржавати више оваквих састанака, и у свима местима где их буде одржавао, остављаће један докуменат своје велике делатности. За интелектуалке, које теже могу имати оваквог додира са широким кругом наших жена, био је овај састанак од велике вредности, а већ о другим користима у погледу зближења и да не говоримо. Радосно бележимо да су спонтано пријавиле свој улазак у Југословенски женски савез следећа друштва из Панчева: Католичко, Евангелистичко и Јеврејско женско друштво. Панчево.

Ј. Познанова.

Да ли опада или расте рад жене?

Позната организација »Open door concil« (Савез за слободан пут) тврди да су законите заштитне одредбе за женин рад погоршале услов за пријем жена на рад у индустрији и занату. Ради велике агитације ове организације отпочела су како од стране приватних организација, тако и од стране званичних места испитивања о томе : да ли су законита ограничења за женин рад у истини штетно утицала на упослење жене. Тако је енглеска влада предложила ове године парламенту споменицу у којој су скупљени податци о женином раду за последњих 40 година. Испитивања су била вршена у 10 индустријских грана с обзиром на сразмеру међу мушким и женским радеништвом. За упоређивање узете су године 1890, 1895 1907 и 1928. Затим су подељене у споменици ове гране још на две велике групе, на текстилна предузећа и на нетекстилна предузећа. За ове две групе изгледа удео раденика и раденица следећи : Текстилна Нетекстилна предузећа предузећа мушкарци жене мушкарци жене 1890 39,47 60,53 84,49 15,51 1895 38,29 61,71 82,08 17,92 1907 37,47 62,53 77,20 22,80 1928 36,11 63,89 72,91 27,09 Упоређивање мушког и женског радеништва у овом прегледу дакле, каже константни пораст женског рада, и то у текстилној бранши за 3,36 од сто, а у нетекстилној за 11,58 од сто. Да је у нетекстилним браншама пораст толико већи објашњава споменица фактом да је било у текстилној индустрији запослених још 1890 г. више него запослених мушкараца.

Што се тиче наднице, споменица констатује да су после рата оне расле за жене исто толико као што су расле за мушкарце, чак у неким индустријским гранама брже за жене. (Исто је констатовала Д-р Агнес Карбе у своме делу »Die Frauenlohnfrage« за Немачку). Енглеска споменица наводи само две индустријске гране, у којима је женин рад опао, и то у индустрији хартије и у штампарскоме занату. Овај појав се објашњава тиме: у индустрији хартије се променио материјал за прераду. Раније се правила хартија од старих крпа и за сортирање су се искључиво употребљавале жене; сада се прерађује дрво за хартију и жене су отпале. Узрок да су назадовале жене у штампарскоме занату је једино у становишту синдикалних организација, које су противне раденици у томе занату. Још године 1910 је било само у Edinburghu око 1000 жена-слагача, данас их је у целој Шкотској само још 200. Амерички лист »Christian Science Monitor« доноси на основи података госпође Perkins, комесара за рад у држави New-York, следеће податке о женском раду у различитим гранама индустрије : данас је запослениХ у индустрији три пута више жена, него што их је било пре 25 година. У будућности биће запослених још више жена, јер се машински рад све више усавршава и уводе се таква техничка побољшања која не захтевају велике физичке снаге. У држави New-York запослених је у индустрији 1,500.000 жена, и половина од њих издржава својом зарадом породицу. Госпођа Perkins каже да женин рад постаје из дана у дан све важнији фактор у индустрији, и зато жене треба да траже једнако високе наднице, као што их имају мушкарци, и у случају кад не живе само од те зараде. Међу миром и ратом

Припремна конференција за разоружање при Друштву Народа у Женеви почела је свој рад 6. новембра, а није га још свршила. Делегације су послале 32 државе, међу њима и нечланови Друштва Народа Русија, Америка и Турска. Рад ове конференције иде веома споро, а још спорије постизава резултате. Кад буде конференција свршила рад, ми ћемо опширније писати о њеним успесима.

Институти за мир. Госпођа Luјizа W е iss, познати издавач часописа Europe Nouvelle, основала је у Паризу „Школу за мир”, коју је отворио Painlévé почетком септембра. У тој школи се нарочито студирају питања спољне политике и питање како спречити ратове. Школи се могу ставити и питања. Адреса је: Mlle Luise Weiss, Europe Nouvelle, Paris, Quai d’Orsay. Herriot има намеру да оснује на универзитету у Lyon-y институт за проучавање споразума међу народима и мир. Приликом годишњице смрти ранијег немачког министра спољних послова Stresemanna основана је интернационална организација, која се зове Stresemannova задужбина, која има акцијске одборе у многим земљама, а нарочито јак одбор у Сједињеним државама Северне Америке. Ова задужбина намерава основати у Берлину „Академију за мир”. У Франкфурту а. М. издали су одлични мушкарци и жене проглас са позивом за оснивање Интернационалнога института за практични мировни рад.

Институт за душевну сарадњу при Друштву Народа, који има своје седиште у Паризу, успоставио је нарочити одбор за испитивање историје. Практични задатак тога одбора је да очисти уџбенике за историју од свих историјских лажи. У одбору је заступаних 40 земаља, а води га професор париске Сорбоне Klotz.

Интернационална Лига жена за мир и слободу послала је по свима земљама и на Балкан прогласе против рата са гасовима и скупља на те прогласе потписе. У Сједињеним државама Северне Америке курзирало је већ у летњим месецима 75.000, а у Енглеској 25.000 тих прогласа.

Друштво народа у новом програму за историју. Наше средње школе реалне и класичне гимназије и реалке добиле су почетком ове школске године нов наставни програм за све предмете. За нас је важно овде напоменути да је у нови програм историје унесена и настава о Друштву Народа као најважнијој установи против рата после страшног Светскога рата. Исто тако се. имају обрадити у историјској настави као посебне тачке : Филантропске установе и Црвени крст.

Од 1 новембра адреса администрације нашега листа јесте: Београд, Књегиње Љубице ул. бр. 1. Промена адрасе важи такође за Женски Покрет у Београду и за Женски Клуб.

Белешке

Женски покрет у Београду. Годишња скупштина Женскога Покрета у Београду биће 28. децембра у 10 часова пре подне у Женском клубу у Београду, Књегиње Љубице 1. Молимо све чланове да присуствују скупштини-.

Женски Покрет у Љубљани одржаће годишњу скупштину 18 децембра. Све чланове позивамо да присуствују скупштини.

Чајанка са конференцијом у Женском клубу у Београду. У низу чајанки које Женски покрет намерава приредити ове сезоне у Женском клубу, приређена је прва 29 новембра. На њој је познати наш млади песник г. Јован Радуловић одржао необично успелу и од целокупне публике срдачно примљену конференцију. „О жени и поезији”. Предавање г-ђице Милене Атанацковић у Новом Саду. У дупке пуној сали Матице српске, пред најодабранијом новосадском публиком, одржала је 10. децембра г-ца Атанацковић врло занимљиво предавање о Друштву народа и ово- годишњем јесењем заседању у Женеви. Предавање је саслушано са највећим интересовањем и г-ца Атанацковић топло поздрављена. Том приликом је г-ца Атанацковић дошла у ближи додир са свима напредним женама и радним организацијама у Новом Саду.

Избори за парламенат у Норвешкој и Финској. 20 октобра били су у Норвешкој избори за парламенат и од како имају норвешке жене право гласа биле су овога пута изабране прве две жене у парламенат, Augusta Stang, учитељица основне школе у Oslu, и лекарка Dr. Signe Swenson. Финска, која је имала од свих европских држава прва активно и пасивно право гласа за жене (г. 1907), послала је у парламенат на последњим изборима 11 жена, од којих припада седам социјално-демократској партији, а четири грађанским политичким партијама. Избори за аустријски парламенат и жене. У последњем броју аустријског женског часописа „Die Oesterreicherin” изнети су резултати избора од 9 новембра за аустријски парламент. Највећи број жена, девет, изабрано је на листама социјално демократске партије. Та партија има укупно 72 посланика и најјача је. На листама грађанских пар-

тија изабране су само две жене: једна из партије хришћанских социјалиста, коај има свега 66 посланика, и једна из нове партије „Господарски савез” (Wirtschaftsbund), која има свега 19 посланика, од којих је 11 жена. У поменутом часопису констатује Fürth да је у садашњем парламенту највећи број жена од како имају оне право гласа. Она се нада да ће жене посланици свих партија тежити томе да преко својих партија нађу додирне тачке за свој рад, и даје им лепе речи француског социјалисте Jaurésa: „Високо ми стоји партија, више домовина, највише човек”.

Турске жене у општинској служби. Турски министар унутрашњих дела послао је гувернерима појединих провинција распис, у коме скреће пажњу на потребу рада женских чиновника у општинској служби, и тражи да се жене наименују на та места. На последњим изборима за општине, на којима су жене имале први пут активно и пасивно право гласа, изабране су у Цариграду четири жене за општински одбор.

На општинским изборима за вароши у Енглеској, који су били 1 новембра, изабрано је било 89 жена за општинске одборнике у Енглеској и Шкотској, и девет жена у Енглеској за претставнике општина. Dr. Käthe Schirmacher, која је била године 1906 дошла у Београд да заинтересује српске жене за феминистички покрет, умрла је 18 новембра, у 66 години, услед слабости срца у Meranu. Она је играла у немачком феминистичком покрету до рата значајну улогу, била је пуна активности и полета.

Две нове женске интернационалне организације. У Женеви је био основан Интернационални савез жена трговкиња и занатлија, коме је до сада приступило 15 земаља. Побуду за оснивање овога Савеза дале су Американке, које имају већ 60.000 организованих самосталних жена занатлија и трговкиња. Сврха нове организације је да веже жене путем заједничких интереса и да гаји пријатељске односе међу женама, које су самосталне занатлије и трговкиње у целоме свету. Сада организација ради на томе да утврди у свима земљама оне мушке организације, које не примају жене у службу, а други посао којег сеје латила нова интернационала јесте у томе што оснива женску трговинску централу. Аустријска грана ове интернационале приредила је почетком овога месеца у Бечу изложбу, на којој су се продавали производи жена, такође и жена уметница. Такође у Женеви је била основана Женска интернационала за једнако право, која има задатак да ради на томе да се жене потпуно изједначе са мушкарцима у целоме законодавству сваке државе, која би ратификовала такозвани „Уговор за једнака права”, предложен лањске године Друштву Народа. Тај уговор предложило је неколико интернационалних феминисткиња. Претседница ове интернационале је Енглескиња Helen А. Archdale.

Пажња претплатницима

Умољавају се претплатници Женског покрета да известе администрацију о евентуалној промени адреси, а нарочито о промени кућних бројева у Београду. У исто време се моле претплатници који нису послали претплату за 1930 годину да то што пре учине. Администрација листа.

Страна 4

ШТАМ!'ДГ>||l\ ЧОЛОВИЋ И' - ЦАРА НИКОЛЕ 11 (МАКЕНЗИЈЕВА) УЛИЦА БРОЈ 3. БЕОГРАД. ТЕЛЕФОН 11-42 и 47-35

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ 1

Број. 23—24