Женски покрет

године, а веома је мали број жена, које раде испод попречног доба. При упоређивању прихода жена и мушкараца дала је анкета занимљиве резулате. У примеру да жена и мушкарац имају само основну школску спрему, приходи су прилично једнаки и њихов највиши годишњи приход износи 1700 долара у старости од 40 година. Жене са вишом спремом имају годишњи приход 1800 долара у старости од 45 година, а мушкарац у исто доба и са истом спремом има годишњи приход 2800 долара. Још века постаје разлика међу приходима кад жена и мушкарац имају академску спрему. Ванредно енергичне и вредне жене са академском спремом могу се попети у 55 години живота на годишњи приход око 2600 долара. а мушкарац прима овакав приход већ у старости од 26 година. Поред тога њему није потребно нарочито напрезање да постигне годишњи приход од 6000 долара. Анкета поменутих професорка дала је још друге занимљиве податке, који лепо осветљују жену у позиву. Обично се мисли да жена улази у позив из голе жеље да докаже у пракси правилност теорије да су жена и мушкарац једнако способни за сваки позив, или зато да заради за своје нарочите потребе, за тоалете и забаве, Анкета је међутим доказала, да 40% жена својом зарадом издржава по једног или више чланова породице и да је мишљење да удата жена мање интензивно ради у позив него неудата, сасвим погрешно. Жене које издржавају породицу зараде просечно годишње 1647 долара. а неудате жене са једнаком квалификацијом само 1492 долара. Како се тумачи факт што академске и образоване жене зараде толико мање него што зараде мушкарци са истом спремом? Професорке које су израдиле анкету наводе за то више разлога: пре свега самостална жена мора се борити против многих предрасуда и зато се њен рад посматра са већим неповерењем (можда намерно, оп. ур); други разлог је у томе, што жене нису тако велики материјалисте као што су мушкарци и не раде у првоме реду због зараде него због самог рада. Оне више полажу на то да постигну радом унутарње задовољство и да се обогате искуством. које доноси рад у позиву. него да се упусте у лов за новац.

Модерно доба модерна домаћица модерна помоћница.

На скупштини Ј. Ж. С. лањске године у октобру у Загребу чули смо два добро промишљена реферата, који су нам показали тежње модерне домаћице и тежње њене модерне помоћнице. О домаћици је говорила госпођа Минка Говекар из Љубљане и са много убедљивости образложила је да треба да се организују домаћице, затим шта треба да ради њихова организација, нарочито обзиром на добру спрему домаћице. Као допуну тога реферата смо чули реферат госпође Kapuћ-Петрич из Љубљане, која је већ дуго година помоћница. И она је тражила оснивање организације помоћница и добру спрему за тај позив, јер само на тај начин може девојка постати права помоћница, прави пријатељ куће, што би без сумње помогло да односи међу домаћицом и помоћницом постану искрени и добри. Многе између присутних делегата чуле су први пут озбиљне речи о једној и другој теми и многима се чинило све то тражење непотребно, а многима је било мило што су чуле нове мисли и прихватиле су их у жељи да би и код нас било у томе погледу бар приближно тако као што је већ на страни. Велики број домаћица мисли да је свако школовање за домаћицу непотребно, и као доказ наводе старо доба, кад се није ништа полагало на те ствари, а ипак су живели људи боље и били здравији. Те домаћице заборављају само једну ствар, т. ј. да је оно »златно« старо доба за увек утонуло и да се

наше доба разликује од оног старог као што се разликује ноћ и дан. Данас се не живи више тако лагано као некад, данас иде све невероватном брзином, сваки доживи више потреса и зато живот тражи више физичког и душевног напора. Према таквом животу треба да је удешено и домаћинство, и зато домаћица треба да добије нарочиту спрему која одговара нашем времену. Исто важи и за помоћницу домаћице, јер се често дешава да није само помоћница, него да мора потпуно заменити домаћицу. У свима модерним државама постоје већ школе за спремање домаћица и помоћница и велика стручна литература олакшава спремање и доцнији самосталан рад. Немачке домаћице, н. пр.. које имају веома чврсту организацију заједно су са надлежним министром и организацијом помоћница успеле да се већ 1923 уредио цео комплекс тога питања нарочитом уредбом. Ова уредба је прогласила пре свега позив домаћице као самосталан позив, за позив као што су сви остали позиви; даље је регулисала све односе међу домаћицом и помоћницом, прописала наставни програм за школе домаћица и начин за полагање испита. На основу статистичких података, који кажу да је у Немачкој 93% свих домаћинства таквих, који обухватају породицу, даље само 4% домаћинства за поједине особе и 3% домаћинства у заводима, домаћице су закључиле да ће бити за помоћницу домаћице најбоља она спрема коју добије у кући. Берлинска организација домаћица јe ради тога регулисала то питање на следећи начин: у нарочитој школи треба да се спремају самосталне домаћице за »мајсторе домаћинства«, које ће имати право да примају шегрте. Ти шегрти проведу одређено доба код мајстора. положе испит и приме диплому као помоћнице у домаћинству. Прва таква школа завршила је прошлог месеца свој рад, она јe прва те врсте у Немачкој. У школи је било 30 самосталних домаћица, ученица, које су провеле у школи годину и четврт. Услови за пријем у ту школу јесу: општа наобразба и најмање пет година самосталног рада у домаћинству. Сваке недеље било је по 4 часа теоријске и практичне наставе, зато је школа трајала тако дуго. Програм наставе је следећи: све гране кувања. дијететично кување. кућни послови са познавањем модерних техничких помоћних средстава. хемија животних намирница. физика при кувању, познавање материјала. књиговодство, педагогика, хигијена. Модерно доба тражи модерну домаћицу и модерну помоћницу о томе би морала наша женска друштва размишљати и храбро се латити новог посла. »Сплошно женско друштво« у Љубљани већ је почело да ради у томе смислу, друштво »Атена« отворило је прошлог месеца вечерњи курс за помоћнице домаћица, а оне саме снују на иницијативу госпође Карић-Петрич своју организацију, и ако у Љубљани већ постоји једна таква организација- Организације помоћница постоје у Београду. и то две. од којих се једна већ спрема да подигне свој дом, као што смо читали пре кратког времена у љубљанском дневном листу »Slovenec« Нека домаћице не заостају иза помоћница.

А. Ш.

Црвени крст за нашу децу

У току ове године је Главни Одбор Црвенога крста организовао један Одбор за помоћ деци, у који је позвао на сарадњу личности, које су се истакле у раду на заштити деце у Београду. Једним циркуларом је Главни одбор Ц. К. тражио од свих Обласних одбора да оснују исте одборе за помоћ деци у својим крајевима, како би се акција Црвенога крста проширила по целој земљи и постала нека врста средишта целокупног хуманог и социјалног рада на збрињавању деце, као и за одржавање везе

наших друштава за заштиту деце са великим интернационалним организацијама, које имају исти циљ. Црвени крст већ дуже година учествује у раду Интернационалне организације за помоћ деци. која има седиште у Женеви, а ново основани одбор је пријавио своје ступање у чланство једне нове велике интернационалне организације са седиштем у Њу-Јорку и зове се »Организација Златног Правила". Да би манифестовао своју везу са овом организацијом, Одбор за Заштиту деце при Црвеном крсту је организовао Дечју недељу од 7 —14 децембра, у циљу да, по принципима Њу-Јоршке организације. врши пропаганду. да се тих дана пробуди потреба код свих грађана, да сваки према својим моћима и према својим осећањима, да од себе што год за сиромашну и невољну децу. Ово давање мора да је свесно, и стављено на базу буђења свесне потребе код народа, да ускрате своје споредне потребе, којих је тако много, и да тиме даду свој прилог за помоћ деци, н. пр. одрећи се свакодневног доброг ручка, и једног дана ручати сасвим скромно, а уштеду од тога дана дати организацији за помоћ деце, или н. пр. да се пушачи одрекну једнодневног пушења, а уштеду новца тога дана дати за децу. Тако, не само давање већ то буђење свести, да имамо издатке који су луксузни, и без којих можемо врло лако да живимо, док други немају могућности да задовоље ни најнеопходније животне потребе, утиче много да осетимо потребу да чинимо ближњем своме, из захвалности што је према нама живот био милостивији. Уводећи ову недељу, из солидарности према великом интернационалном покрету, који базира на речима из Св. Писма званим Златно правило „Све што хоћете да вама чине људи, чинише и ви њима, а Црвени крст је отпочео велику своју акцију на заштити деце, акцију која у многим земљама служи Црвеноме крсту за његов благотворни утицај

на ширење мирољубивости и милосрђа у човечанству, што је његов најглавнији циљ.

Белешке

Жене на Универзитетима Г-ца Лејнаб Камел (Leinab Kamel) добила је катедру природних наука на Каирском универзитету, после завршених студија у Лондону. Ово је прва жена професор универзитета у Египту. У Финској је наименована друга жена за професора Универзитета гинеколошког факултета у Хелсингфору (Helsingfors) Др. Лаими Лајденис (Laimi Laideinis).

Прва жена доктор медицине у Енглеској. Др. Мери Шарлиб (Meri Scharlieb) умрла је у 85 години живота пре неколико недеља. Њени медицински радови у Индији и Енглеској били су веома цењени.

Борба противу жена. У Данској је основана нова партија националних социјалиста, која у првом члану свога програма тражи искључење жена из политичког живота.

Интересантна је ова појава, да и у земљама, у којима су жене показале веома лепе резултате у свом политичком раду, постоје овакве појаве у борби противу ослобођења жене. Интересантно је видети, на какву ће реакцију програм нове партије наићи код данских жена.

За почившу Дану Миленковић, Управне чланице Београдског Женског покрета уписале су поч. Дану Миленковић за добротвора Женскога покрета са улогом од 500.- дин. Г-ђа Мира Брзаковић, редовна чланица Женског покрета, дала је прилог од 100. дин. за успомену на поч. Дану Миленковић. Управа искрено захваљује на прилогу, покојници вечан помен.

Нашим претплатницима На почетку ове дванаесте године излажења Женског покрета молимо све досадање претплатнике да измире дужну прегплату и да остану верни своме листу претплаћујући се и даље. Искрено их молимо да придобију за лист и нове претплатнике и да нам пошаљу њихове тачне адресе. У исто време молимо да нам јаве сваку промену свога боравка да не би наступиле непотребне пометње у примању листа. Администрација ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА

Управа Женског клуба извештава све наставнице, учитељице, чиновнице, ученице и њихове мајке које пролазе кроз Београд, као и оне које би желеле да се задрже дуже у Београду,. да у Женском клубу, на најлепшем месту вароши, Кнегиње Љубице ул. бр. 1, могу добити следеће: 1) Цео пансион. д. месечно. Ово нарочито важи за ученице, које за скромну цену могу имати здраву собу и добру .домаћу кујну. 2) Преноћиште, доручпк, ручпк, вечерп - зо дин. дневно. 3) Преноћиште И ДОРУЧПК 30 дин. дневно. Купптило у свпко добп нп рпсположење зп скромну цену од 10 дии. Просторије Клуба тако су преуређене да ће се сваки посетилац осећати угодно као код своје куће. Моли за посету Управа Женског клуба

Страна 4

ШТАМПАРИЈА ЧОЛОВИЂ И МАЏАРЕВИЋ - ЦАРА НИКОЛЕ 11. (МАКЕНЗИЈЕВА) УЛИЦА БРОЈ 3. - БЕОГРАД. - ТЕЛЕФОН 11-42 и 47-35-

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Број I—2