Женски покрет

Konferencija za mir održana u Beogradu od 17 do 19 maja 1931 godine

„Kada bi sve žene zajednički radile na razoružanju, državnici ne bi mogli odbiti njihove zahteve“. (Pozdravne reči kongresu od g-đe C. Chapman Catt, počasne pretsednice Internacio nalne alijanse.) Daleko su već dani, kada su se sakupile prvi put u Beogradu, a time i na Balkanu, upravne članice Internacionalne alijanse, njene pretstavnice iz raznih zemalja, pretstavnice i drugih velikih ženskih internacionalnih organizacija, prominentne ličnosti iz Društva Naroda i poznati evropski radnici za mir, sa delegatima Ženskih Pokreta iz cele zemlje i pretstavnicima Jugoslovenskog ženskog saveza, da u velikoj manifestaciji posvedoče tople želje i iskrene težnje za mir. Daleko su već ti dani, pa ipak još tako blizu, tako čvrsto vezani za važne internacionalne političke događaje u poslednje vreme, tako teško skopčane sa budućom političkom i privrednom evolucijom celoga sveta, da nam izgledaju kao juče, danas, sutra. Užasna privredna kriza zahvatila je ceo svet, i države, za koje nam je izgledalo da ih ne može izvesti iz ravnoteže nikakav ekonomski potres koji se dešava van njihovih granica, danas se očajnički bore za egzistenciju. Sve je mračno, sve se guši u neizvesnosti, sve strepi pred opštom propasti. Društvo Naroda u Ženevi nemoćno je, svi ugovori među državama nisu mogli preprečiti ni privredni krah, ni početak krvavih događaja na Dalekom Istoku, za koji se još ne zna, da nije samo predigra strašnom ratu u Aziji. Uzroci današnjeg očajnog svetskog stanja su mnogobrojni, a prauzrok svega toga, bio je i ostaje nepoverenje jednog naroda prema drugom, jedne države prema drugoj. Da ne postoji to zlo među nama, države ne bi posle rata smatrale da je naoružanje prava i jedina zaštita njihovih interesa, one ne bi visokim carinama ograničile slobodnu razmenu produkata. Međusobno poverenje, prvi je uslov za sigurniji život, međusobno poverenje olakšalo bi postepeno razoružanje, ono bi rušilo zaštitne carine, otvorilo bi put svetskoj proizvodnji, koja bi imala za bazu istinske potrebe svih naroda, a ne koristoljublje pojedinaca i sve to bi polako, uspostavilo zdrav privredni i politički život u svima zemljama. Sa željom da naše žene u tome smislu pročitaju i razmisle o izveštaju ove Konferencije za Mir, mi im ga pružamo u celosti. Š. A. Konferenciju za Mir otvara g-đa Ruth Morgan, pretsednica Komisije za Mir u Internacionalnoj aliansi, i daje reč pretsednici Alijanse ženskih pokreta, g-đi Alojziji Štebi, koja pozdravlja prisutne sledećim govorom: Alijansa Ženskih Pokreta, u čije ime imam čast da najsrdačnije pozdravim upravni odbor Intenacional-

ne Alijanse za žensko pravo glasa, članove njene komisije za mir i gospodu predavače na konferenciji za mir, oseća veliko zadovoljstvo, što će biti baš u ovo vreme, toliko teško u političkOm i ekonomskom pogledu, upravljena ozbiljna i odvažna reč iz prestonice Jugoslavije svima. koji se bore protiv rata kao sredstva za rešavanje međunarodnih sporova. Strašno je, kad besni priroda, kad ruši oluja, kad nadolaze vode i pale munje; ali još strašnije je, kad se razbesni čovek i nemilosrdno uništava sve, što je bilo stvoreno velikim naporima i mukama, i kad čovek u čoveku gleda samo neprijatelja. Kad izađe priroda iz svog običnog toka i razljućena pušta slobodan put svojim snagama, mi znamo sigurno da će se uskoro umiriti, i da će svojim plodnim snagama izceliti rane koje je nanela. Drugojače čovek kad se, slepo preda svojim strastima i nagonima, mi ne znamo nikad kad će se zaustaviti, kad će opet biti u stanju da ide normalnim putem stvaranja i podizanja. Čovek se zgrozi nad strahotama, koje mu šalje priroda, i traži neprestano puteve da smanji posledice tih strahota, i u to traženje ulaze ogromne energije. Ali, strahote koje on nanosi sam sebi i drugima, i ako su bezprimerno strašnije i dugotrajnije od onih, koje nanosi priroda, nisu nas prodrmale toliko da bismo uložili još mnogo više snaga za to, da pronađemo puteve, kojima bismo išli bez opasnosti od međusobnog uništavanja. U našim međusobnima odnosima se ponašamo kao neiskusno dete koje, kad vidi prvi put vatru, ide bezazleno pravo u njen smrtonosni zagrljaj. Kad čovečanstvo ne bi imalo ni jedno ni drugo iskustvo, do oho što je steklo u poslednjem ratu, ono bi moralo u posleratno doba već odavno naći sredstva, koja bi bila u stanju da za uvek spreče takav način međusobnog obračunavanja. Uzroci koji su doveli do svetskog rata, poznati su nam danas, posledice osećamo, i suviše ih osećamo. Uzroke i posledice veže jedno ogromno grobIje, koje pokriva na milione i milione mladih života; a sve to, kao da nikad nije bilo, kao da živimo u najsavršnijim prilikama, sve to nam izgleda tako, kao da drukčije apsolutno nije moglo biti i ne može biti. Kad je čovek u stanju da pripremi sa rafiniranom tačnošću najstrašniju sudbinu sebi i drugima, zašto ne bi bio u stanju đa isto toliki napor upotrebi da stvori sebi i potomstvu najlepši život? Neprestano čujemo sa svih strana da je težnja, koja ima za cilj trajan mir, utopija. U svome razvitku je čovečanstvo veoma često davalo mnogim težnjama etiketu utopije, i ipak se prevarilo, a nekadašnje utopije su danas puna stvarnosti. Za uspostavljanje svetskog mira nije potreban pronalazak nikakvih komplikovanih mašinerija, ništa što bismo mogli ozna čiti utopijom, potrebno je samo da pronađemo čoveka, dostojan način

međunarodnog opštenja u svima prilikama i na svima poljima naše delatnosti. Do duše, u međunarodnom opštenju naroda postoje veoma učtive forme i odabrane reči ali bez topline i iskrenosti. Kad se sastanu državnici različitih zemalja, oni jedan drugog uveravaju kako je jedino mir cilj kome teže. A kod kuće se naoružavaju, spremaju otrovne gasove i ratne avione. Konferencija za razoružanje, koja će se održati iduće godine, možda će konstatovati da Evropa još nikad nije bila tako naoružana kao što je slučaj sada. Ekonomska kriza je već nepodnošljiva, to čujemo sa svih strana, a sa svih strana čujemo u istom momentu da se dižu nove carinske barijere među narodima, koji su u izmeni dobara više upućeni jedan na drugog, no što su bili ikad ranije. Razoružanje i stvaranje Unije evropskih država na dnevnome su redu svih velikih internacionalnih oficijelnih razgovora, ali narodima se čini da se mnogo više govori o ovim vitalnim pitanjima Evrope, nego što se faktično radi za njihovo ostvarenje. Milioni i milioni nezaposlenih vapije za pomoć iz ekonomske i duševne bede, politička situacija Evrope je nervoznija nego što je bila pred svetski rat, a duh međusobnog poverenja, duh solidarnosti, koji je pre svega potreban da se sprovede istinsko razoružanje i da se počne sa stva ranjem evropske zajednice, taj duh je ako je ikad postojao ili sasvim zakržljao ili uopšte još nije probio u one redove, u kojima bi morao najjače izbijati. Narodi Evrope pozvani su da probude taj duh, da mu daju nepokolebljiv oslonac, ako hoće da spokojno oćekuju budućnost. Konferencija, koja se danas otvara u Beogradu, ima za cilj, da nas pro drma iz letargije fatalističkog očekivanja budućnosti, da nam da pobude da postanemo aktivniji u traženju trajnog mira. Internacionalna alijansa kao pokretač ove konferencije, danas ponovo dokazuje kojim putem želi povesti žene, koje se okupljaju oko nje. Ona hoće u svima zem ljama da stvori od žena punopravne i svesne građanke koje mogu uticati na razvitak u takvom smeru da svaki narod može posvetiti sve svoje stvaralačke snage održavaju života, a ne njegovom uništavanju, jer život je najviše što imamo, život upravljen pravim putem je najveća lepota. Generacija, koja je sada u punoj moći svoje snage, preživela je najveću strahotu, koju je do sada video svet, ali generaciju, koja dolazi i koja je određena da produži naše delo, očekuje možda strašnija sudbina, nego što je bila naša. To zavisi od nas, od našeg rada. Mi smo odgovorni za sudbinu iduće generacije, odgovorni u toliko više što tačno znamo, kakav će biti budući rat. Mi se ne smemo zadovoljiti polumerama, onim merama, koje su ratoborni ljudi nazvali lepim imenom „humaniziranje rata”. Ubijanje, uništavanje ne može se humanizovati, ono se može i mora samo sprečiti. I samo to treba ne-

prestano da tražimo, samo time možemo obezbediti život čovečanstva, jer o budućem ratu kako kaže sa gorkom ironijom jedan američki pisac može se kazati samo jedno, a to je: biće svršen za dva sata, a u ta dva sata svršiće i čovečanstvo. Конференцију поздравља затим Др. М. Стојадиновић, потпредседник београдске општине, следећим речима : Београду, престоници Краљевине Југославије у овоме тренутку: чини част одлука Интернационалне Алијансе да одржи свој конгрес у овоме граду граду који остаје за увек класично место других патњи, крвавих битака Срба и славе југословенске. Београд је врло срећан што види остварене ове одлуке. Срећан је такође да вас поздрави у своје име и у име свих других општина градских и сеоских које са живим интересовањем прате ваше велико дело и чији највернији претставник остаје Београд као престоница Југославије. Идеја слободе жена, и пре свега, идеја мира нашла је у жени најхрабријег и најстварнијег браниоца. Ова идеја вас је довела нама у Београд. Не претерујем ако констатујем да идеја мира, подржавана љубављу и непоколебљивом вољом жена које теже да осигурају мир, налази у вама најмоћнију заштиту. Могу чак рећи да општи пацифизам налази у жени не само своју потпору и у њеном неуморном раду прилике за свој напредак, и рећи ћу чак да је идеја мира достигла велики ступањ своје моћи тек од тренутка кад је жена ступила да диригује покрет пацификације. Докле год жена није узимала учешћа у историјском покрету тежећи да пропагира оно што је У домену пацифизма, идеја мира била је само сан утописта. Истина ова идеја је нашла неке избловаие претставнике чије је одушевљење било индивидуално — али њена колективна снага и према томе и од највећег утицаја манифестовала се тек кад је еманципована жена узела дирекцију у своје руке. Ако је тачно а ја мислим да јесте да је тај колективан покрет жена створио идеју мира, тачно је и да је жена најпозванија да оствари ту велику идеју. Идеја мира живи, напредује или умире у колико жена напредује; отуда се изводи овај закључак: треба желети јак израз моћи интелигентних жена у циљу остварења идеје пацифизма који никада није био више актуелан но данас. Јер, бити присталица идеје мира не значи негацију врлина и способности свог народа. Интернационални мир је условљен слободом сваког народа. Сaмо слободни народи способни су да гаје идеју слободе које је у овом случају идеју општег мира. Југословенски народи, кроз најсвирепије битке за своју слободу, храбро је служио идеји мира испуњавајући тиме своју историјску мисију мира, што је

ORGAN ALIJANSE ŽENSKIH POKRETA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI

Вrој poštneg čekovnog računa: 53.191 Administracija : Knjeginje Ljubice 1.

Poštarina plaćena u gotovu ŽENSKI POKRET

Urednici: ALOJZIJA ŠTEBI DARINKA STOJANOVIĆ

Beograd, 15 avgusta 1931 BROJ 11—16 GODINA XII

Vlasnik za A. Ž. P. MILICA DEDIJER

Izlazi 1 i 15 u mesecu. Godišnja pretplata: 48 din. Za inostranstvo 60 din. Primerak 2 dinara