Женски покрет

учинило да зажелите доћи у Београд. Народи, класе, људи који не знају да се боре за своју слободу не знају ни да је чувају. Својим врло великим смислом за слободу југословенски народ је научио да поштује слободу других. Југословенска жена која је имала да издржи велике тешкоће у немирним историјским временима, знаће да буде најхрабрија сарадница великог дела које воде са великом интелигенцијом и духом жене других земаља чије идеје ви, Госпође, претстављате са великом племенитошћу. Говор г. др. Бакотића, помоћника Министра Спољних Послова. Имам част да у име Господина Министра Спољних Послова поздравим ову Конференцију за Мир и Разоружање, коју организује у нашој престоници Интернационална алијанса за право гласа и грађанску и политичку активност жена. Додајем са задовољством да са осећањем искрене радости испуњавам ову задаћу, прво што госпође, које су иницијатори овога дела за Мир, врше једну узвишену мисију, а друго што сам лично убеђен да човечанство може баш од жена очекивати на овоме пољу рада најбољи успех. Нарочито у делима милосрђа, доброте, и прогреса идеја, које нам диктују осећања, најјаче се осећа добар утицај женске активности; оне у тим делима уносе финесу и истрајност, који су битна одлика жена, и тиме олакшавају рад и гарантују успех. Постоји ли идеја, која је приступачнија напорима женске интелигенције и осећања, но што је идеја Мира ? Људи, по својој природи нагињу освајању, и корачајући тим путем, они често нису у стању да се одупру искушењу да иду у крајност, тако да тај инстинкт за освајањем, појачан поносом и прожет амбицијом, успева да створи најстрашнију опасност за мир. То је зло, за које се тражи лек. Људи мисле да су га нашли у Лиги Народа, у пактовима о арбитражи, у пактовима противу ратова, једном речи: у речима закона. То је већ много. То су у истини солидне и озбиљне основе, на којима се може градити, ако се дело израђује искрено, са пуно воље и истрајности. Али, ти закони остају мртва слова, ако се не оживе, не писаним делом, већ осећањем, интимним пристанком људи добре воље да се избегну ратови. Па ко би могао боље да негује та осећања, ко их може боље пропагирати, развијати, но што то могу учинити жене, којима је урођено осећање пожртвовања и оданости? Дозволите ми још да додам као младе девојке, као сестре, као супруге и мајке, Ви владате љубављу, тим осећањем, које далеко од тога да означава слабост даје праву снагу. Снага, коју оживљава љубав, мора доспети до мира. Ето зашто сте Ви најбољи савезници људи у томе великом делу правог социјалног доброчинства. Вашом помоћу, рекао бих још више, само вашом иницијативом, нада у победу идеје мира може достићи стваран успех. Наш народ, који је толико трпео што је био дуго потлачен и који нема ни једну жељу јачу од жеље , да живи у миру и љубави са свима народима, наш народ који поштује све остале народе, убеђен је да само они који поштују друге имају право да буду од других поштовани, - наш народ данас поздравља из свег срца ваше узвишено дело. Дозволите ми, дакле, да Вам пожелим да Ваш рад буде крунисан потпуним успехом, у част и ради испуњења ваше постављене девизе: Veritas et Рах Fundamenta Mundi.

G-đa Rut Morgan. Dolazim iz daleka, iz Amerike, i prvo moram reći da imam amerikansku maniju za putovanja po stranim zemljama u različite krajeve Evrope, u Južnu Ameriku i čak u Indiju da govorim kako treba tamo da vrše svoje polove. Sećam se vrlo dobro kad sam, u početku, došla u Queen’s Hall u Londonu da govorim šta su američke žene uradile za Kelogov pakt, dali su mi samo ova dva saveta da govorim šta smo uradile i da govorim glasno. Ali šta su ciljevi ove Konferencije? Možemo reći da su to ideali koji se ne mogu ostvariti bez stvarne internacionalne saradnje. Samo tako možemo izbeći nacionalne težnje i, da bi se uspelo, moraju se prenebregnuti nacionalne ambicije. U stvari konferencija ima tri cilja: razoružanje, ekonomska pitanja i saradnju žena celoga sveta. Ove tri želje, ova tri predmeta moraju se posmatrati sa različitih pogleda. Prvo, u pitanju razoružanja vlade su se svečano obavezale ugovorima da razoružaju, ne potpuno u početku ali progresivno i odlučno ugovorima Versajskim, Paktom društva Naroda i Brijan-Kelogovim paktom. Ali, one se nikad nisu angažovale da će doći do jednog ekonomskog sporazuma; one nikad nisu obećale vаspitanje žena, niti su osećali da bi žene bile velika sila za mir. U pitanju razoružanja nema sumnje da neki pro gres mora biti učinjen ili da ugovori učinjeni pre trinaest godina moraju da se promene. Ovde moram da napomenem da i ako Sjedinjene Države nisu potpisale Versaljski ugovor sa Nemačkom i Austrijom već zasebne ugovore, ipak je jasno da smo mi u isto vreme kad i drugi narodi uzeli na sebe obaveze za razoružanje. Meni se čini da ako iz ove konferencije proizađe jedan definitivan sporazum za razoružanje, ne treba da se diskutuje kao jedan predmet o kome odluka još nije pala, nego kao o jednom definitivnom delu programa svih konferencija za mir, mi ćemo moći početi ostvariti treću želju, saradnju svih žena sveta. Što se tiče ekonomskog pitanja, ovde dodirujemo jedan hitan i stvaran predmet, jer je danas poznato da nema ni jedne zemlje koja ne pati od svetske ekonomske krize. Pre smo mogli reći da je bilo neprilika kod naših suseda, ali ne kod kuće. Pre šest meseci su bili pozvati stranci u Sjedinjene Države da medu nama nauče tajnu večitog blagostanja. U Francuskoj takođe, odakle sam došla, bilo je toliko posla, toliko poljoprivredne snage, da je i ona i ako na drugi način mogla biti učitelj napretka. Ali danas su ove nade propale. Francuska i Sjedinjene Države su kao i druge zemlje žrtve krize. Pre če tiri godine u Amsterdamu smo rekli, slažući se sa mišljenjem Internacionalnog biroa rada, da moramo studirati ekonomska pitanja, da bi bilo mudro primiti princip racionalizacije; danas se pitamo da li racionalizaciju najglavnijih potreba ne traži ogroman deo čovečanstva koje se muči. Ekonomska pitanja su obično tako daleko od vaspitanja žena da još ima gospode koja kažu da je to velika stvar da ove žene hoće da diskutuju o ekonomskim pitanjima, i ako u početku ne govore mnogo na račun toga mi gledamo malo s nepoverenjem naše govornike muškarce i najzad, dolazimo na predmet koji uvek leži na srcu G-đe Kat g-đa Kat koja uvek misli na vas, gospođe, njene stare prijatelje to je pitanje velike snage žena. Moć žena je priznata u istoriji, ali obično sa emfazom na zao uticaj koji su žene imale na velike ljude u prošlosti. Ali, G-đa Kat i G-đa Ašbi tvrde da žene dostižu visinu predajući se radu na opštem dobru pre no na svojim ličnim interesima. Za to je saradnja od bitnog značaja. Mi moramo učiniti jedan zajednički napor da se dođe do razoružanja. U tu svrhu mi moramo raditi tako da pomoću peticija i deklaracija žene svih zemalja potpišu svoje ime tražeći razoružanje i da te peticije

budu predate od strane žena Konferenciji za Razoružanje da bismo pokazale odlučnu želju žena za mir. G-đa Malater-Selije dozvolila mi je da joj ukradem jednu malu priču. Pre nepunu nedelju dana bile smo zajedno u Parizu; ona se baš vratila iz jedne posete g. Brijanu koji je pred sobom na stolu imao teks adrese koju je učinio jednu noć ranije predsednik Sjedinjenih Država, adrese o razoružanju. G. Huver je izjavio da Sjedinjene Države imaju sa ostalim državama zajedničke interese da dobiju ekonomske i moralne rezultate. „Ovo je jedan istorijski događaj” rekao je g. Brijan. Za nas nije potrebno da primimo što drugi kažu, nego da sami tražimo u domenu fakata istorijske događaje koje nas mogu pomoći. Конференцију су поздравили још изасланик Друштва Народа, командир Адамс, гђа Лепосава Петковић у име Интернационалног женског савеза, гђа Рамонт-Хирш за Интернационалну Лигу жена за мир и слободу, г-ђа Лебл-Албала за Интернационалну федерацију универзитетски образованих жена и г-ђа Луизи за Иберску лигу јужноамеричких жена. По подне је почео прави рад кон ференције са рефератима. Први је говорио господин Францис Делези, који је о светској кризи казао следеће : Постоје стварно две кризе: једна индустријска, друга пољопривредна. Прва има два главна узрока : а) смањивање могућности пласирања продуката у прекоморским земљама; једни се револтирају м бојкотују наше индустријске продукте, други се индустриалишу да би могли бити без њих, а најзначајнија од свих тих земаља, Сједињене Америчке Државе, постају моћни конкуренти. б) царинске тарифе: тржишта се наједанпут смањују, све индустрије, свих земаља, захтевају заштитне царине: ово све још јаче ограничава спољна тржишта. Тако, први узрок погоршава други, и обратио. Има у овом моменту 9—l0 милиона незапослених у индустриском свету Европе, а 6—8 милиона у Сједињеним Државама. Нема разлога, ако се ствари оставе да теку овако, да идуће или кроз две године не буде 20—25 милиона незапослених. За исто то време избила је криза у пољопривреди. Пре рата индустријска Европа је увозила просечно 133 милиона центи жита, и то 62 милиона из централне и источ не Европе, 72 милиона из прекомор ских земаља. Рат, па затим аграрна реформа учинили су да за 10 година дунавске и руске земље готово изчезну са тржишта западне Европе. Било је потребно заменити их прекоморским житом. У 1928 до 1929 год. индустриска Европа је добила 6 милиона центи само из дунавских и руских земаља, а 166 милиона из прекоморских земаља. Да би задовољиле ово потраживање, Канада, Сједињене Државе, Аргентина и Аустралија за 15 година су повећале њихово обрађивање земље са 13,400.000 хектара. На крају, охрабрени машинизацијом и повољним кредитом, они су сувише производили. 1 јула 1930 године остало је на стовариштима око 200 милиона центи жита од којег би се могло нахранити 100 милиона људи. И то у моменту кад су дунавске и руске земље хтеле понова да се врате на своја стара тржишта. Отуда опадање цена, које су пале испод стварне цене коштања. Ово је повукло руинирање сељачког сталежа, нарочито у источној Америци и Канади, затим у Аргентини, Аустралији и Уругвају, а такође и једну јаку кризу у централ ној и источној Европи, где је сељак позајмљивао новац са 20—25% и

није више био у могућности платити интерес, данашњом ценом жита. Ако овако продуже да теку ствари, Европа ћe се кроз две године налазити, са 20 милиона незапослених индустриских раденика и 100 презадужених сељака, у најстрашнијој социјалној кризи која се икад осетила у историји. Ето, то је према г. Делезиу, пасива ситуације. Испитајмо сада и активу: Индустријска криза има у себи нечег освежавајућег, а то је, што је она криза у нечем сувишном. Данас има на светској пијаци : сувише сировина (памука, вуне, бакра, калаја, каучука); сувише фабрика за њихову прераду; већина од фабрика раде са 60% капацитета; сувише има горива (угља и петролеума), за покретање те индустрије, сувише раденика; 15—18 милиона незапослених раденика; и има сувише намирница (жита, кафе, шећера и т. д.) за њихову исхрану. Оно што данас недостаје, то су купци. Али, у самој Европи, не рачунајући ту Русију, има између Бал тичког и Јегејског мора 90 милиона сељака, са веома слабим животним потребама, који би могли производити и куповати два пута више. Њима је потребан само капитал: али баш та криза је умртвила у Сједињеним Државама милијарде, који су у депоима банака, по 2 и 3%. У Француској има 26 милијарди франака у страним девизама, који могу бити употребљени, само у иностранству, и који су скоро непродуктивни. Дакле, ситуација кризе изгледа могућа и лака. Зато су потребна три главна услова: а) једна економска антанта међу пољопривредним земљама на Исто ку (она је у току да се оствари са „аграрним блоком”, који је преузет прошле године). б) једна економска антанта међу великим индустриским земљама Француском, Немачком, Великом Британијом и Сједињеним Државама. То је најпотребније и најтеже јер ту не би смело бити економске хегемоније. в) на послетку, ни један јевтин кредит није могућ, докле год постоји бојазан од рата. Јер мале европске уштеђевине неће да упишу зајам, које банке распишу, докле год читају новине препуне разних појединачних тражења и претња. А што се тиче разоружања, г. Де лези мисли да економска криза, која постаје све гора и гора, наметнуће га у најкраћем року, јер државни буџети не могу поднети уједно и терете оружања, и терете безпослице; требало би. изабрати између буџета за одбрану против спољњег непријатеља, или буџета против социјалнога рата. Он мисли да јасна визија опасности може бити велика помоћ за пропаганду Алијансе жена у корист општег Мира. Идући реферат „О данашњој економској ситуацији” подноси гђа Др. Елза Улих-Бајл (Немачка) : Ако само делимично прегледамо данашњи светски привредни положај, констатујемо да је округло 20 милиона људи избачених из те при вреде. Јасно је да жене, које су испуњене осећајем одговорности, не смеју презрети ова основна питања нашег живота. Задатак је тежак, јер је много узрока одговорних за ово стање. Морамо поћи од рата. За четири године су народи, који су учествовали у рату, прилагођавали своју привреду потребама рата. Производња за рат је у свима земљама веома јако надувала продукциони апарат. Поред пораста капацитета продукције и пораста продукционих средстава, развиле су се у прекоморским земљама још нове индустрије, као н. пр. текстилна. Слич на привредна прегрупација развила се после рата такође у многим е-

Strana 2

ŽENSKI POKRET

Broj 11—16