Женски покрет

једино које се може законом наметнути. Ту се сад обично наводи: по ком ћe закону бити регулисани имовински односи супружника, које ће држављанство имати деца, како ће се решити питање развода брака, кад га не дозвољавају оба законодавства? Све су то проблеми, не кажемо лаки за решавање, али свакако решљиви, о чему најбоље сведочи шеста хашка конференција за међународно приватно право. Наводећи овај аргуменат као да хоће да се претстави феминистички покрет непријатељски према појму јединства породице. То би било и сувише очигледно нетачно; јер је јасно да свака жена жели породицу, да жели добра тој породици, те ћe према томе и она и њен муж, ако јој се да слобода опредељивања у погледу држављанства изабрати свакако оно што је у даној прилици за породицу најбоље. Овде се морају узети у обзир сви они губици који се навлаче на жену када промени своје држављанство (губитак права на државну службу, губитак често права да има непокретно имање, и т. д.). Оно што жене хоће није једно апсолутно правило да жена и муж буду разног држављанства, Beh само да им се у принципу призна могућност избора између њeног држављанства по рођењу и мужевљевог држављанства, према томе шта је у даном тренутку и за једног и за другог, те према томе и за породицу боље. У томе је друга заблуда у вези са контрааргументом јединства породице.

Проблем држављанства жене по нама није у сукобу са питањем јединства породице, колико у сукобу индивидуалног и општег интереса. Помирити та два често опречна интереса значи решити питање држављанства у опште, па и питање држављанства удате жене. Приликом тог решавања како законодавац у унутрашњем праву, тако и кодификационе међународне конферецције морају водити рачуна о извесним основним принципима позитивног права. Један такав принцип је једнакост свих индивидуа пред законом. На основу тог принципа, и на основу једне јаке струје, једне очигледне тенденције ка политичком и правном ослобођењу жене, која доминира нашим временом, и коју законодавци не могу негирати, има се наћи једно средње решење које he задовољити како државни интерес, тако и основну меру правде и једнакости: принцип жениног слободног определења у питању њеног држављанства. Тиме штo су женама данас створене многе могућности, тиме што су јој учињени приступачним многи позиви, код жене се прво пробудио један јачи oceћaj индивидуалности, једно јаче осећање одговорности и везаности за државу, тако да се то мора реперкутовати и на питању њеног односа према држави у питању држављанства. Најјачи аргуменат за женску тезу јесте извесна примарна везаност индивидуе за право своје земље. Оно је штити, и оно је подешено према њеним расним и националним особинама према њеним наслеђеним способностима, васпитању и карактеру, и зато је не само неправо већ и нехумано и нецелисходно лишити једну јединку тога права без великих разлога, а нарочито не без њеног пристанка.

Анка Гођевац.

Nаšim čitаocimа

Alijansa Ženskih Pokreta odlučila je da promeni iduće godine format »Ženskoga Pokreta«. Naš list izlaziće od 15 januara 1932 godine jedan put mesečno, svakoga 15 u mesecu u formatu kao što je bio »Ženski Pokret« prve godine.

Alijansa Ženskih Pokreta.

Интернационална студијска конференција за разоружање у Паризу

26 и 27 новембра одржан је у Паризу један међународни састанак који су сазвали шефови великих политичких, социјалних, верских и интелектуалних организација. Циљ је конференције био израз oceћaja народа свих земаља за смањење oружања помоћу интернационалног пакта. На конгрес је дошло преко хиљаду делегата претставника 170 организација и 70 милиона људи. Почасни претседник је био лорд Сесил. Предмет дискусије је био „Зашто разоружати?" Међу говорницима су се многи истакли. Г-ђа Лидерс, Немица, која је већ 13 година посланик у Рајхстагу, рекла је да ратови нису корисни ни за кога, и изјавила да ће нас идућа конференција за разоружање обавестити не само о будућности Друштва народа, већ и о будућој судбини целога света; потребно је створити нову веру, јер народи треба да нађу снагу да се ослободе оклопа оружања које их гуши. Г. Рене Касен (Француз), показао је да је сваки народ опчаран „том врстом болести која се зове оружање," и да је трагично видети како народи уображавају да се ту налази сигурност: он жели једну интернационалну полицију против рата. Г. Ледницки (Пољак) био јс истог мишљења. „Морамо се разоружати да не бисмо убијали и умирали.” Министар грчки г. Политис имао је врло много успеха третирајући питање разоружања с правне тачке гледишта; он налази да не треба смањити оружање само из практичних разлога него и нарочито због стварних обавеза које су се слободно узеле на себе у уговорима; нема националног ни интернационалног живота могућег без поштовања дате речи, а ограничење оружања је правна обавеза предвиђена у V делу Уговора и 68 члану пакта Друштва народа. Г. Политис се затим задржао на проблему сигурности: према њему то је један појам који се тешко може ограничити. Ми смо пошли од интернационалне анархије ка потпуној организацији интернационалној која даје сваком народу само полицијске силе. Данас смо далеко од циља, али смо прошли добар део пута чије су етапе Друштво Народа., Локарно, Пакт Бријан-Келог, и, нарочито, пројект за међународну правду. Г-ђа Кантакузен је у своме говору имала храбрости да захтева брзу интервенцију на Истоку где се људи убијају и гину желећи тиме да Друштво Народа докаже своју моћ и стекне поверење свих.

На великом митингу у Трокадеру дошло је до нереда и чак и туче. Млади људи чланови Action française и других патриотских организација упали су у салу и ометали говорнике. Говор сенатора Бора преношен из Америке радиом саслушан је мирно, али остали говорници међу којима г-ђа Лујза Bajc, лорд Сесил, Мадоријан и т. д. нису се могли ни разумети. Једино су одобравали г. Пенлевет који је бранио тезу „прво сигурност, па разоружање." Иначе је немир био толики да сенатор г. Жувенел и г. Ерио нису могли закључити овај јавни митинг.

Све ово показује тешкоће на које се наилази приликом интернационалног рада, нарочито; у питању ове врсте. Међутим, не треба губити поверење у будућност, јер нам је ова конференција показала Да у свима земљама има искрених пацифиста. Истовремено је било студентских састанака на Сорбони са темом „Морално разоружање” и скупова у Берлину који су расправ љали исто ово питање. Француска Лига за Друштво народа одлучи-

ла је да организује један велики састанак на коме ће претставници француског народа говорити за разоружање и мир. Жене целога света активно купе потписе за петицију за разоружање која се има предати у Женеви. Све ово показује да свет мисли о проблему разоружања више но икад до сад и да жели трајни мир. Да овај мањи број организованих људи није пореметио рад, можда би се успело да конференција која претставља 70 милиона људи изгласа без тешкоћe све тачке предложене резолуције што би било јасан израз целог света да жели мир.

Dr. Л. Квиде

Споразум на Балкану 1)

1) Овај чланак је изишао у Berlinеr-Тageb1att -у, и ми га доносимо као прво саопштење о Другој балканској конференцији у Цариграду. У идућем броју донећемо исцрпан извешта] о овом важном догађају од г-ђе др. Милице Топаловић.

Политички положај на Балканском Полуострву у току последњих година знатно се поправио у пркос немилих догађаја. Врло важан је био грчко-турски споразум. Оба политичара, Кемал-паша и Веницелос су се показала као искусни државници. Споразум је био олакшан изведеном разменом становништва. Ма шта се могло рећи против бруталности којом су стотине хиљада људи приморани да промене своје боравиште, добивена је велика корист тиме што измећу ових двеју земаља не постоји више проблем мањина. Тако су Турска и Грчка најбољи поборници општег споразума на Балкану. То се могло лепо видети на другој конференцији која је одржана у Стамбулу пре кратког времена, а у Ангори завршила своја заседања. Балканске конференције, чији је крајњи циљ стварање једне балканске федерације добиле су потстрека од Интернационалног бироа Мира. Прва конференција је била у Атини у октобру прошле године. Она је дала велики број идеја на пољу економском, социјално-политичком, саобраћаја, политичког и духовног зближења. Претседништво је имао бивши претседник Министарског савета г. Папанастасију. Он је ове године припремио као ступањ за доцнију балканску Унију један балкански пакт који је израдио професор Спиропулос (ђак Валтера Шикинга). У основним цртама тога балканскога пакта (обавеза мирног решавања сукоба, узајамне помоћи против рушиоца мира) већ је у Атини постигнут споразум. Било је тешкоћа око сагласности нацрта, али се ипак дошло до споразума који је задовољавао све стране. Нацрт се предао једној специјалној комисији која je требало да да извештај идућој Конференцији; исто тако је предато комисији све што се односило на питање мањина.

Највећа тешкоћа за сваки политички споразум исто као и за балкански пакт лежи, наравно, у питању мањина, нарочито у македонском питању. За све друге мањине не постоји сумња да ли постоје обавезе уговором или не, само се дискутује о испуњавању тих обавеза. У македонском питању Срби тврде да Македонци, које Бугари рекламирају, нису Македонци већ Срби, дакле да не постоје македонске мањине на које треба применити обавезу о мањинама. Бугари и Албанци захтевају решење питања мањина као предуслов теснијих политичких веза. Југословени, Грци и Румуни изјављују: „Третирање питања мањина је један део политичког споразума”. У нацрту балканског пакта предвиђен је један начин да се изгладе сва спорна питања. То се односи и на питање мањина. Изузимају се питања која се тичу компетенције државног законодавства. Кад једна влада тврди: „Мањине чија права

ви тражите, не постоје”, то ће та влада и да тврди да је то питање лично њене компетенције, а не интербалканског споразума. Нацрт балканског пакта не даје решења за ово питање конфликта компетенције. Најважнији задатак идуће балканске конференције биће покушај да се то питање више реши. Овогодишња Конференција продужила је многе од радова прве конференције. На завршетку донела је пројекте једне интербалканске Трговачке Коморе и Поштанског Савеза за који су установљени статути и тарифе. Затим се третирало, увек у смислу интербалканског решења, о питањима дувана, пољопривреде, опште земљорадничке коморе, железница, ваздушног саобраћаја, санитета, изједначења законика, држављанства удате жене, литерарних питања итд. Види се обилан делокруг рада конференције и смемо се надати да толико труда неће бити узалуд потрошено; јер и ако су конференције формално приватног карактера, ипак их владе помажу и воде рачуна о њима.

O novom nacrtu čehoslovačkog građanskog zakonika

Čehoslovačka je preuzela austriski građanski zakonik, ali odmah po prevratu počelo se raditi na njegovoj reformi. Ustanovljena je bila jedna komisija stručnjaka, koja je u nebrojnim sednicama studirala različite zakonike, s obzirom na sadašnje prilike. Proletos je ova komisija svoj elaborat završita, i predala komisiji ministarstva pravde, koja će sa svoje Strane učiniti promene i primedbe i načrt zakonika preporučiti sankciji parlamenta. I ako će proći još neko vreme, dok novi zakon stupi u život, ipak je od interesa čuti, kakvo stanovište on zauzima u svojoj današnjoj formi prema ženi, i kakve promene traže napredni čehoslovački krugovi da se sprovedu kroz taj zakonik. Iz raznih članaka i intervjua zna se da nacrt Zakonika poboljšava položaj neudate majke i njenoga deteta, ko je se u izvesnim slučajevima izravnjava sa bračnim detetom. O detetu neudate majke, moraju se starati »i roditelji oca detinjeg, ako bi sam otac bio bez sredstava. Ako roditelji detinji sklope brak posle rođenja deteta, dete eo ipso postaje bračno. Zakonik predviđa izvesne olakšice u pogledu državljanstva i porodičnog imena udate žene. Proširuje se nasledno pravo bračnih drugova, ali zakonik u principu zadržava oblik u kome je muž glavni član porodice, i ako ga ne naziva više »glavom« več »pretstavnikom« porodice. Još 1926 godine Čehoslovački ženski savez je izradio svoje predloge za ovaj zakonik, i podneo ga je vladi. Savez će sada preraditi svoj prvobitni predlog, dovešće ga u sklad sa zahtevima ostalih socijalnih organizacija u čehosovačkoj i podneće zajednički parlamentu jedan memorandum. Ženski Savez ističe potrebu da se zakonik prilagodi novim socijalnim prilikama, pošto se siguno neće skoro menjati. Kao osnova države, neka ostane porodica, ali takva porodica, u kojoj je odstranjena prevlast muža, i prevedena ravnopravnost žene i muškarca, ko ju i Ustav garantuje. Prava oca, prelaze u jednakoj meri na oca i mater; porodicu zastupaju i reprezentuju oba roditelja. Žena ne treba da bude obavezna da prati muza u njegovom boravištu. Mesto gde će boraviti porodica, porodično ime, koje će oni i njihova deca nositi, državljanstvo sve imaju da odluče sporazumno bračni drugovi. Ako n. pr. roditelji žele da deca nose porodično ime matere, vlast im to ne sme zabraniti. Oba roditelja su dužna da se staraju za domaćinstvo i negu dece. Onaj roditelj koji tu dužnost ispunjava, ima pravo na polovinu prihoda bračnog druga, koji zarađuje. Ako se raskine bračna veza, slabija strana ima pravo na novčanu i socijalnu potporu. Naročiti obziri moraju

Број 23—24

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 3.