Женски покрет

se imati za Ženu, koja je usled braka postala invalid, ili napustila svoj poziv, te nema više mogućnosti da zarađuje, i ako joj je poverena nega dece. Alimentacija (izdržavanje) isplaćuje javna oblast (porezni ured, bolnička kasa ili slične ustanove), kao što ona naplaćuje i iznos od dotičnoga bračnog druga. Neplaćanje alimentacije imalo bi se kazniti kao prestup. Deca neudate majke trebala bi da imaju ista prava, kao i bračna deca. Kao što se vidi, između zvaničnih organa i zahteva feminiskinja, postoji veliki jaz. Verovatno da će novi čehoslovački zakonik imati »srednja linija«, balansiraće među raznim kompromisima. Ali, on će nesumnjivo doneti velike olakšice za Ženu, značiće korak u napred na putu ka ravnopravnosti žene sa muškarcem.

Prag. Dr.

Julka Hlapec-Đordević.

Шпанске жене су добиле право гласа

Првог октобра т. г. на дневном реду шпанске уставодавне скупштине био је стављен члан устава, који говори о женском праву гласа. Октобарско сунце је грејало улице Мадридске, које су биле Toгa дана нарочито живе и свечане. Око шпанског парламента осећала се узнемиреност и водили су се живи разговори међу парламентарним групама. У кулоарима парламента, нарочито се примећивао велики број жена, које су заустављале чланове скупштине, да би сазнале за њихово мишљење; ови очевидно избегавали одговор, и желели да галантним речима скрену разговор на другу тему. На вратима, кроз која пролазе посланици у велику двора ну, за седнице, младе девојке деле летке, на којима је било написано: „Господо посланици, немојте дозволити да се испрља Устав, увођењем привилегија. Ми тражимо једнакост бирачког права за све ”- Потписана су национална удружења шпанских жена. Једна делегација женских удружења тога јутра је била љубазно примљена од стране претседника скупштине. Чим је седница отпочела, прво се развила дискусија о добу старости гласача: да ли да се утврди на 21 годину или на 23 године. Госпођа Викторија Кент пpвa узима реч, кад је стављено на дискусију питање женског права гласа. Галерије и ложе препуне жена, нестрпљиво чекају да чују првога говориника. Да ли је осећала колико узбуђење улива саојим говором многобројнии слушатељицама? Она je тражила да се ово пи та њ е одложи за доцније, јер, вели, оно није само питање способности гласача већ и питање опортунитета. Да би се могао бранити један идеал, жена прво мора да живи за тај идеал. Одјек њених речи учинио је да су затрепереле многобројне шпанске жене. Њихова лица су се разведрила, када се дигла и друга говорница, г-ђа Клара Кампоамор. Сводим звучним, јасним и енергичним гласом она испуњава велику салу једним новим духом. Она уздиже жену и тврди да је жена исто тако као и мушкарац, добро припремљена да употреби своје право гласа; говори о раденицама, о универзитетски образованим женама, да ли когод може порицати њихове способности? Зар жене не плаћају порез? Зар оне нису потчињене свима државним законима исто као и мушкар-

ци? Зашто онда да само мушкарац ужива сва права, која му пружају земаљски закони? Државу нису створили само мушкарци већ и жене, па зашто онда затворити женама врата скупштине? Не, нико нема право тако нешто одлучити, јер би таква одлука значила унаказити закон. И што је жена до сада била без политичких права, то је само зато што су мушкарци сами правили законе. Она захтева право гласа и за жене. Затим су узимали реч остали говорници, једни су говорили за, дру ги против женског права гласа, и када је листа говорника завршена, члан је стављен на гласање. На лицима присутних жена читало се огромно узбуђење. По завршеном гласању, два секретара чи тају резултат: за женско право гласа 160 гласова, и против 121. Са 39 гласова жене су победиле! Одушевљен аплауз се заорио двораном. Јунакиња тога дана, била је г-ца Кампоамор, којој су похитале да стегну руку многобројне присутне жене. И данас шпанске жене имају сва политичка права. Феминистичка карта Европе од 1 октобра мења свој изглед. До сада смо увек делили Европу, у погледу женског права гласа, на два дела северни и јужни. Линија, која је од Атланског океана полазила северним границама Француске, Швајцарске, Италије, Југославије и Румуније, До Црнога Мора, делила је Европу на две различите феминистичке сфере. Данас је Шпанија прва npoбила, она већ маркира полуострво политичке слободе жена на југу. Која ће joj земља следовати ?

Upliv ekonomske krize na družinsko življenje

Nemški časopisi priobčujejo zanimivo statistiko za prvo polletje 1931Ta statistika je jasna slika sedanjih težkih ekonomskih razmer. V prvih šestih mesecih letošnjega leta je bilo za 30.000 manje novih zakonskih (bračnih) zvez kakor v prvem polletju lanskega leta. Zakonske zveze so najmočnejše padale v velikih mestih, kar je razumljivo, ker tu najmočnejše pritiskajo posledice ekonomske krize: brezposelnost, padanje dohodkov, negotovost eksistence. Drugi pojav ekonomske krize je padanje porodov: v prvem polletju 1931 se je rodilo za 45.000 dece manje kakor v enaki periodi prejšnjega leta. Pri temu dejstvu je pa zanimivo to, da je padanje porodov večje na vaseh in po malih mestih kakor pa v velikih mestih. Nemško prebivalstvo že nekaj let sem konstantno pada in njegov naravni prirastek postaje vse manji in manji. Naravni prirastek je iznosil za prvo polletje lanskega leta še 214.658, a letošnjih prvih šest mesecev samo 143.704, kar pomenja za 60 milijonski narod pravo katastrofo.

„Вардар ” календар за 1932 год.

Коло Српских сестара је и ове године издало свој алманах „Вардар” са календаром за 1932 годину. Алманах је и овога пута врло разноврстан и интересантан.

Фииска жена у јавном животу

Без сваког претеривања могу да кажем да финске жене спадају у најеманципованије жене света. Тамо нема феминизма, јер су живот и пракса учиниле равноправним жену и мушкарца. Ова равноправност у животу види се у свакој прилици. у Финској свако без изузетка у својој 24 години добије право гласа, како мушки тако и женски, и никакве запреке не сметају жени не само да гласа него и да управља животом финске нације, у сразмери са бројем гласова мушких. Жене имају своје снажно и темељито израђене партије, чијом помоћи за прошлих 13 година више су постигли на пољу једнакоправности и изједначења, него ли у другим државама феминистички покрети за неколико стотина година. Чак и број женских гласача прелази знатно број мушких гласача. У Финској има такође више гласача жена него мушкараца, с друге стране за постигнуће права гласа за мушкарце теже је него за жене. Према изборном закону не могу гласати они који су осуђени због обичног злочина, жандармерија, полиција, војска и чланови финансиске страже. Пошто је већина ових без права гласа, јер су мушкарци и злочине врше више мушки но женски то су женски гласачи у апсолутној већини. Ова превага наравно долази до изражаја на целој линији. Политичке партије управо се такмиче за женске гласове. Један од основних делова програма сваке партије је женско питање. Странке настојавају да остваре тражење жена, томе се може захвалити да полагано и постепеним радом, жена у Финској је заиста равноправни друг са мушкарцем у јавном животу. У Финској већ годинама жене седе у влади. У највишим судским саветима нађу се жене судије, међу најтраженијим адвокатима у држави налазе се жене. И у парламенту седи више жена. Снажном продирању жена има се много захвалити за ојачање мале државе, и нико није пожалио што су жене својим правима стекле утицаја и да то значи много за унутарње и спољне државне послове. У Финској свако зна да је снажно освајање терена жена, особито на социјалном пољу, имало успеха у животу ове нове државе. Жене су увеле и прохибицију коју су завеле сасвим друтим средствима но што је то учинила горда и богата Америка. Финска трезвеност, дисциплина и вера остварила је забрану алкохола не тако као у Америци, где се дешавају најлуђе уличне борбе полицајаца са шверцерима. И у Финској имаде опозиције против ове забране, али она не може да успева против јачине и снаге жена, које су ns дана у дан све у већем броју. Паметна политика одучила је људе од прекомерног трошења алкохола. Услед тога ни кријумчарење алкохола не врши се у толикој мери као у Америци. Највећа реткост је да некога ухвате у кријумчарењу алкохола, јер је пред овим народом високе културе закон светиња, и нико и не покушава да изигра закон. Дакако да и тамо има изузетак), и са немачког и естонског мора каткад покушају кријумчарење алкохола у државу, чак би-

ло је и борбе на мору између финанса и шверцера. Видети пијана човека у Финској спада у сензације. Оваквог човека који је на себе заборавио, прати опште презирање. Власти истражују на који је начин дошао до алкохола и алкохоличар се кажњава необично строгом казном. ЂОРЂЕ K. СТАЈИЋ

17 новембра напрасно је преминуо у Београду Ђорђе Стајић, један од оснивача антиалкохолног покрета у Београду, и члан многобројних културних друштава. Прожет истинском љубављу према ближњем, пун правог социјалног осећања, пок. Стајић је био одушевљени борац у раду на моралном подизању наше омладине. Истрајан и марљив у раду, ретко скроман, не тражећи никада да му се ода признање или да се видно истакне, Ђорђе Стајић ћe остати један међу најлепшим примерима омладини, како се живи и ради за: своје идеале. Пок. Стајић је био искрен поборник женскога покрета, он је наш рад пратио са највећим одушевљењем и са нама често сарађивао у многим пословима. Жалећи његову смрт, ми желимо да омладина, којој је он посветио цео свој живот, схвати његову девизу: „Кроз трезвеност ка културном, економском и социјалном подизању свих народа, а кроз међународно братство и солидарност светском миру.” То би била најбоља награда, коју је он могао у животу пожелети, за све оно, што је за свога живота, са нај већим самопрегоревањем, Ђорђе Стајић пружао нашој средини.

Белешке

НОВ ЖЕНСКИ ЛИСТ. У Београду је почео излазити прошлог месеца нов женски лист „Југословенска жена". Уређивачки одбор сачињавају: Вера Јовановић, Д-р Јелица Нешковић, Радунка Чубриловић. До сада су изашла два Opoja, према којима још није могуће утврдити смер листа.

PRVI DECEMBER IN ŠPANSKE ŽENE- Prvi december je bil za španske žene kritičen dan prvega reda. Na ta dan je namreč bil stavljen v skupščini predlog, da se jim vzame zopet volilna pravica, katero so dobile ravno pred dvema mesecima. Oni, ki so stavili ta predlog, so ga stavili iz bojazni, da žene volilci ne ojačajo klerikalne in socijalistične stranke, niso zahtevali, da je potrebno najprej prosvetiti ženo (moškega seveda ne), pa šele potem se ji da lahkov roke to nevarno sredstvo. No, ta reakcionarni predlog ni dobil večine, ker so socialisti, klerikalci in Katalanci glasovali proti. Čudno je to, da se vedno ponavlja v politični zgodivini eno in isto : da se svoboda z eno roko, a druga je že pripravljena, da jo omeji. Vsak ima pravico, da se opredeli kakor se sam hoče in nihče nima pravice, da dirigira njegovo mišljenje. Politično življenje je neprestana borba, to je njegovo bivstvo, in samo v tej borbi se izkristalizira mišljenje.

Ширите Женски Покрет!

Страна 4.

ТтамПарија Ж. Маџаревића (пређе „Туцовић”), Београд, Цара Никре 11. 3-, (стан Проте Матеје 42) Телефон 21-129.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 23—24